Da je tata živ, koji bi Vam savet dao, pogotovu u trenucima kada ste na putu do trona?
- Ljudi su se čudili, čude i dalje kada kažem da su bile retke prilike da sam sa tatom pričao o odbojci. Baš retko. Kažem, zvuči neverovatno ali je istina. Krivo mi je što sada nije živ da mogu da se posavetujem sa njim za te veće utakmice. Sve sam radim. Na žalost je tako. A prolazili smo prvo on, sada ja i kao igrač i trener kroz lepe ali i neprijatne situacije, ali dobro - kaže Aleksa Brđović, trener kragujevačkog Radničkog.
UVEK JE BILO „TO JE ZBOG OCA”
Kako se osećate, ponosni ste, tu je prvi trenerski trofej, mladi ste i što je još lepše poentirali ste protiv „nevernih Toma” koji su često znali da osporavaju Vaš rad?
- Kada sam postao trener dosta je bilo negativnih komentara, a ja sam uvek pričao da nisam ja sebe postavio, nisam sam sebe doveo, nije ovo moj klub. Neki ljudi su prepoznali u meni nešto i ponudili mi da budem trener. Jesam bio mlad ali sam preuzeo odgovornost i prihvatio to. Sve tri sezone su bile dobre za Radnički. Prve dve smo bili drugi, nismo se plasirali u finale što nam je bio cilj. I kada sam igrao, bilo je „evo igra zbog oca”, da li u reprezentaciji, klubovima. Sada ne može da me gura niko, održavaju me rezultati. Sigurno da smo bili sedmi ili osmi na tabeli, ne bih ni ja bio tu. Sam bih povukao nogu što se kaže. Dobio sam šansu mislim da sam iskoristio na najbolji mogući način do sada. Uspeli smo da osvojimo pehar u kupu, sada igramo finale. Tako da niti čitam komentare, a i kao dete sam ušao u celu odbojkašku priču i oguglao sam na sve.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
