Dvaput svetski šampion (FOTO)

Na putovanju oko sveta Veljko Paunović je ponovo na Starom kontinentu. Vratio se u Španiju, zemlju u kojoj je proveo najveći deo života, da Ovijedo uvede u najviši rang takmičenja. Posao je prihvatio kao izazov da vrati deo starog duga koji je ostavio kao igrač istog kluba.

Prethodne dve ipo godine je proveo u Meksiku. Ušao je na velika vrata. U oktobru 2022. preuzeo je Gvadalaharu „Čivas“, najtrofejniji meksički klub u kome mogu da igraju jedino Meksikanci. Posle šest sušnih godina osvojena je klausura (jesenji deo prvenstva) 2023, ali trofej šampiona je izmakao golom primljenim u produžetku revanša finala protiv Tigresa (2:3) na čiju klupu je seo u avgustu prošle godine.

Tim iz Sijudad Meksika je doveo do četvrtfinala Kuša šamiona KONKAKAF zone, međutim, tu je bio i kraj saradnje. Spakovao je kofere i vratio se u Španiju da posle samo 22 dana bez posla izađe na trening Ovijeda.

Priča sa Paunovićem, ipak, počinje od onoga što će uskoro biti proslavljeno kao veliki jubilej srpskog fudbala. U junu će se navršiti decenija od trijumfa reprezentacije Srbije na Prvenstvu sveta 2015. za igrače do 20 godina na Novom Zelandu. Paunović je kao selektor vodio Orliće do najvišeg postolja, a približavanje jubileja je prilika za podsećanje i svođenje utisaka svega što je potom usledilo.

Navršava se deset godona od osvajanja Svetskog prvenstva na Novom Zelandu. Kako danas vidite taj uspeh?

- Sa ponosom i čašću. I dan danas mi se dirne srce od radosti kada gledam snimke utakmice i proslave. Samo mi znamo kroz šta smo sve prošli i koliko smo bili uporni u ostvarivanju srpskog sna.

Šta je potrebno da se sklopi da bi se došlo do takvog uspeha.

- Pravi ljudi, resursi, zajedništvo i da shvatimo da svi radimo za ostvarivanje cilja koji prevazilazi svakoga od nas.

To je bio vaš prvi trenerski posao. Da li biste sada prihvatili nešto slično?

-Tri stvari uzimam u obzir kada anliziram projekat. Prvo - ljudi sa kojima ću da radim i njihove vrednosti. Drugo, da li imam resurse -  organizaciju - klub ili savez - igrački kadar, i mogućnost da tim napravim po mojoj ideji takmičenja i igranja fudbala. Treć - cilj. Ako me cilj inspiriše onda sam spreman da se nosim sa svim izazovima. Kada se ove tri stvari uklope znam da je projekat za mene.

Deceniju kasnije mlađe srpske selekcije ne stižu ni do završnih turnira. Šta mislite da je tome uzrok?

- Zaista nemam odgovor na to pitanje. Nisam u tom okruzenju sve ovo vreme i ne znam svakodnevu problematiku. Samo mogu da pričam o onome u čemu ja imam udeo.

Veliki broj igrača iz te selekcije je napravio dobre, solidne karijere. Da li mislite da su pojedinci mogli i više?

- Ponosan sam na svakog od naših momaka i siguran sam da je svako dao sve od sebe. Okolnosti su različite za svakog pojedinca.

Posle Novog Zelanda put vas je vodio na razne strane sveta. Kakva su sećanja na MLS i Čikago?

- Period u kome sam učio trenerski posao i na koji sam posebno ponosan. Čikago je bio trenerska investicija za koju bih ponovo uložio četiri godine svoje karijere i života.

Engleski Reding je bio zanimljiva epizoda, rekordna serija, borba za Premijer ligu i opstanak, oduzimanje bodova. Kakvi su utisci o 18 meseci provedenih u Redingu?

- Reading je bio veliki izazov. Prva godina je bila uživanje u takmičenju i zamalo nismo ušli u plej-of i Premijer ligu. Druge godine kada smo izgubili glavne igrače i tim koji sam stvorio, namučio sam se toliko da sam skoro uništio sebi zdravlje. Klub pod embargom, oduzeti nam bodovi, a za to mi nismo imali nikakav udeo, već naši prethodnici. Uspeli smo da postanemo jedini klub u istoriji Čempionšiša kome su oduzeti bodovi a da nije ispao iz lige. Kada smo spasili klub od ispadanja rekao sam gazdi - adios.

Pažljivo smo pratili rad u Meksiku. Otkud prvo u Gvadalahari?

- Kada vas pozove Fernando Jero i kaže da želi da mu vodite projekat njegove karijere i da ste mu potrebni onda sve shvatite sa drugom dimenzijom. Rekao sam ranije koji su moji uslovi da preuzmem posao. Kada me ljudi trebaju i kada su spremni da ulože isto što i ja, onda nema nedoumice.

Sa Gvadalaharom je izmakao glavni trofej, ali je klub podignut posle duge krize. Kako je raditi u Čivasu i zašto ste se brzo rastali?

- Napravili smo neviđen progres za godinu dana. Vrednost ekipe i rezultata smo vratili na istorijski nivo prve četiri ekipe Meksika. Razvili smo puno mladih igrača koji su postali reprezentativci. Specifičnost rada sa ekipom u kojoj igraju jedino Meksikanci je bila veliki izazov, ali i neviđeno zadovoljstvo kada vidiš kako igrači napreduju. Uživao sam u svakom trenutaku dok se nisam potrošio i shvatio da je vreme da nastavim drugim putem.

Kako izgleda taj čuveni derbi Gvadalahare sa Amerikom?

- Nezaboravno! Kada pobediš Ameriku na čuvenom Asteka stadionu, to je za 40 miliona navijača Čivasa kao da si osvojio svetsko prvenstvo, zaista. U mojoj karijeri je samo osećaj postati svetski šampion sa Srbijom nadmašio ovo neviđeno iskustvo.

Da li je prelazak u Tigres bio neobičan, mada ne gaji najveći rivalitet sa Čivasom?

- Jeste, i iskreno, pogrešio sam što sam prihvatio taj poziv. Nije bio klub za mene i po mojim isključivim vrednostima, između svega ostalog.

Šta je nedostajalo u Tigresu za bolje rezultate?

- Rezultati su bili dobri. Treći na tabeli i u vrhu borbe za titulu u oba prvenstva. Kada sam došao tamo shvatio sam da klub nije ispunjavao jednu od moje tri ključne vrednosti. Pogrešio sam u proceni na početku.

Otkud tako brzo posle Meksika u Ovijedu? Niste se ustručavali prelaska u niži rang?

- Bilo je pitanje vremena kada ću se vratiti u Španiju. Ovde sam praktično bio celu svoju igračku karijeru, završio licencu i obrazovanje i počeo trenerski poziv. Sada su se uklopile stvari na ličnom i profesionalnom planu za ovaj korak.

Može li Ovijedo do prve lige i bez baraža?

- Zato sam ovde. Pre 24 godine smo nepravedno ispali sa u drugu ligu. Želim da vratimo ljudima klub u Primeru. Imam dobar klub i tim, navijači su uz nas. Cilj koji imamo me maksimalno motiviše. Uradićemo sve moguće, direktno ili kroz baraž, i uz božju pomoć verujem da ćemo uspeti da napravimo novo čudo u mojoj karijeri.

Koliko ste se promenili kao trener za deset godina?

- Mnogo. Sve što radim je u stalnoj obnovi i aktualizaciji. Analiziram svoj rad i učim od drugih nove metodologije, korišćenje podataka, novih tehnologija. Uzimam kurseve i tražim da ljudi u mom stručnom štabu rade isto. U isto vreme usavršavam svoju metodologiju rada i radim na sebi i ljudima oko sebe.

Vi u srpskom fudbalu - šta je potrebno?

- Pogledajte odgovor na treće pitanje – završio je Veljko Paunović.