Sa Srbijom na Mondijal u Kanadu

Grickali smo nokte i bojali se eliminacije reprezentacije Srbije u revanš utakmici baraža za A diviziju Lige nacija protiv Austrije u Beogradu celo prvo poluvreme. Ulazak Stefana Mitrovića u igru na početku nastavka sve je promenio. Ubitačni kontranapadi najviše u režiji nekadašnjeg krilnog napadača Crvene zvezde, sada Verone, odnosno Luvena u kojem čitavu sezonu igra na pozajmici, doneli su Orlovima pobedu i opstanak u društvu najboljih evropskih selekcija.

Možda do martovskog okršaja na kraju najmlađeg UEFA takmičenja nismo dobro poznavali rođenog Kruševljanina. Prvi meč našeg državnog tima u 2025. uverio nas je da još jedan talenat na putu da postane oslonac reprezentacije, neko u koga će biti uprte sve oči, a on spreman da uvek ispuni očekivanja.

I zaista, da Dušan Vlahović u finišu nije potvrdio pobedu, Stefan Mitrović bio bi proglašen i za najboljeg pojedinca okršaja sa Austrijancima, iako je na terenu proveo tek nešto više od 45 minuta.

- Selektor Dragan Stojković mi je na poluvremenu najavio da ću ući u igru i da treba da unesem energiju u tim. Mister mi je doslovno rekao: „Uđi i gazi”. Baš sam to i uradio. Napali smo jače rivala, iskoristio sam brzinu, slao centaršuteve ka špicevima. Žao mi je što nisam postigao gol, čuvar mreže rivala mi je odlično odbranio jedan šut uz stativu. Najvažnije je da smo pobedili, a lopta će posle mojih šuteva, kad bude još potrebnije, ući i u mrežu – priča Stefan Mitrović u intervjuu za Vaskršnji trobroj Sportskog žurnala.

Mnogo znači vama igračima, pa i našoj javnosti što će Srbija i dalje da se takmiči u A diviziji Lige nacija?

- Srećni smo zbog uspeha. Možda bismo u B diviziji bili na vrhu, ali bolje je igrati u najjačoj konkurenciji. Srbija zaslužuje okršaje sa najboljim reprezentacijama i izuzetno je važno što smo ostali u krem društvu.

Liga nacija je takmičenje u kojem ste se afirmisali u dresu Orlova. Debitovali ste septembra 2022. protiv Švedske na stadionu „Rajko Mitić”, a najbolju od ukupno šest utakmica odigrali protiv Austrije. Možete li da uporedite prvi i poslednji meč za državni tim?

- Nisu Šveđani toliko slabiji od Austrijanaca, iako smo tad trijumfovali sa 4:1. Osnovna je razlika što sam bio tri godine mlađi, a sad već poznajem mnogo bolje reprezentativne drugove i zahteve u državnoj selekciji. Debitovao sam za Srbiju samo mesec dana posle dolaska u Crvenu zvezdu. Još sam se privikavao na veliki klub, sad je sve lakše, ne samo zato što sam stariji.

Piksi je objasnio posle vašeg debija da vas je uveo u igru kako više ne biste mogli da igrate za drugu reprezentaciju. Tražila vas je Kanada. Jeste li se dvoumili da li ćete se opredeliti za zemlju u kojoj ste rođeni ili gde ste najduže živeli?

- Bio sam u kontaktu sa Kanađanima, ali kad je usledio poziv Srbije nisam imao dilemu. Ne odbija se selekcija države u kojoj sam rođen i odakle su moju roditelji.

U tom periodu saigrač u Zvezdi bio vam je Milan Borjan. Je li vas on možda savetovao da, ipak, odaberete Kanadu?

- Prijatelj sam sa Borjanom, ali Milan nijednog trenutka nije želeo da utiče na moj izbor. Nije mi ništa rekao o tome. Odlučio sam se za Srbiju u dogovoru sa roditeljima i eto, vidi se da nisam pogrešio.

Kakve su vaše veze sa Kanadom?

- Moja baba i deda su pre 50 godina otišli tamo da žive. Otac i majka su bili u Kruševcu, tu sam se rodio. Sa šest meseci roditelji su me odveli u Kanadu. Tamo sam počeo da igram fudbal i ostao dok nisam napunio 17 godina.

U kojim ste sve klubovima igrali u mlađim selekcijama, ti podaci teško mogu da se pronađu na internetu?

- Počeo sam u Hamilton Srbiji, klub naših iseljenika, saigrači su mi bili samo Srbi. Menjao sam akademije, bio u Torontu, Uniji Gari, svuda provodio po tri sezone.

Seniorski debi imali ste u Radničkom iz Niša u sezoni 2019/20...

- Došao sam prvo u klub sa Čaira na probu. Trener je bio Miša Kosanović. Posle sedam dana ljudi iz Radničkog su mi ponudili ugovor. Ostao sam skoro tri godine u Nišu, stekao dragoceno iskustvo. Poslednju sezonu 2021/22. pamtiću po osvajanju četvrtog mesta i plasmana na evropsku scenu.

Radnički je tad eliminisan od Balzana sa Malte, neposredno nakon što ste se preselili u Crvenu zvezdu...

- Dobro smo počeli tu sezonu. Izgubili smo od crveno-belih u prvom kolu 0:4, ali smo dobro odigrali, nedostajala nam je sreća da postignemo gol iz više šansi. Usledio je remi sa Partizanom na Čairu – 3:3 i onda sam otišao u Zvezdu. Žao mi je što Radnički nije imao vremena da pre dvomeča sa Maltežanima pronađe zamenu za mene. I crveno-beli su igrali kvalifikacije za Ligu šampiona, brzo sam debitovao.

Nije vam se, ipak, dalo da odmah izborite utakmice u elitnom evropskom takmičenju?

- Ispali smo u plej-ofu od Makabi Haife. Odmah sam video kolika je razlika između Radničkog i Zvezde. Na Marakani sam igrao evropske utakmice pred punim tribinama. Brzo sam se uklopio i dobijao šansu. U narednoj sezoni debitovao sam i u Ligi šampiona – protiv Mančester sitija, Lajpciga i Jang bojsa.

Jeste li očekivali da se duže zadržite na Marakani?

- Situacija u našem fudbalu je takva da klubovi žive od prodaje igrača. Stigla je dobra ponuda Verone. Obradovao sam se jer mi je jedna od liga petica bila cilj od kad sam počeo da treniram.

Želja vam se ostvarila, ipak, u Veroni ste dobijali šanse na „kašičicu”?

- Nisam imao mnogo vremena da se uklopim jer sam stigao u novi klub dok je sezona bila u toku. Verona se borila za opstanak, sve utakmice bile su prepune tenzija. Nije mi odgovarala ni defanzivna igra tima. Znao sam da mi je najbolje da odem na pozajmicu i igram standardno negde na pozajmici.

Luven je ispala odlična opcija za vas?

- Opredelio sam se za Belgiju jer mi odgovara stil igre ovdašnjih klubova. Dobio sam odmah minutažu, počeo da se ističem, postizao golove, asistirao, zaista mi je dobro.

S obzirom na dobru formu i prikazano protiv Austrije neće biti iznenađenje ako budete i starter u okršaju sa Albanijom 7. juna u Tiranu, na početku kvalifikacija za Mondijal 2026?

- Drugačija smo ekipa nego u prethodnom ciklusu, više je mladih igrača, što je dobro za srpski fudbal. Prvi meč shvatićemo kao ključan. Mnogo je važno da pobedimo Albance i najavimo trku za prvo mesto u grupi. Engleska je favorit, ali borićemo se s njom za direktno mesto na planetarnom šampionatu.

Vaš će motiv u predstojećem ciklusu kvalifikacija biti možda i najveći obzirom da može da se desi da igrate na Svetskom prvenstvu u kanadskim gradovima, ako Srbiju u slučaju uspeha žreb ne odvede u SAD ili Meksiko?

- Ne postoji ništa što bih voleo više od učešća na Mondijalu u Kanadi. Svaki plasman na veliko takmičenje je veoma značajan za našu zemlju. Ako bismo igrali na svetskoj smotri 2026. vezali bismo tri mondijala i isto toliko velikih takmičenja za četiri godine. Najbolje znam kakva će biti atmosfera i organizacija SP. Poznajem dobro i SAD, često sam igrao na toj teritoriji i bio bih presrećan ako na neki način budem domaćin reprezentativnim drugovima. Daće Bog da se ne samo moja, već želja svih nas ostvari – zaključio je Stefan Mitrović, na rečima skromni i tihi, na terenu poput munje.