Tomislav Sivić – večiti spasilac

Kad je frka, pretnja od ispadanja / brodoloma, nameće se – gde je spasilac Toma?

- To je najteže u našem fudbalu i ne može to mnogo nas da radi. Al' kad budem u prilici da selektiram tim... druga pesma! Ko je, ne računajući Milojevića, najtrofejniji?

Ako bi za nekog moglo da se kaže da ima čarobni štapić – to ste vi. U čemu je tajna?

- Broj 1: da ste posvećeni, prepoznate problematiku klubova. Onda, psihologija i precizni zahtevi igračima.

Koga je bilo najteže spasiti?

- Možda Novi Pazar te prve godine. Niko nije verovao. Pa, Pančevo prošle...

Osećaju li u tim klubovima i sad zahvalnost, ili se trude da minimiziraju vaše zasluge?

- Tu su svi jednaki. Kad im gori, u strahu su velike oči, posle...

Vraćali ste se u neke sredine uprkos problematičnim rastancima. Zbog čega?

- U svaki klub vratio sam se iz različitih razloga. U Novi Pazar, na primer, za mnogo manje para, međutim, imao sam moralnu obavezu, nisam zaboravio da su mi ukazali šansu posle petogodišnje apstinencije jer sam bio sklonjen. Sad? Morao sam da tražim potraživanja preko suda! U Lučane sam se, opet, vratio zbog tadašnjeg pomoćnika: što da idem kad znam čoveka, nije mi baš prijao, ali... Pa, Pančevo, pozovu me opet shvativši da su u bezizlaznoj situaciji, pitaju ima li prostora? Može, ali sad to košta toliko...