Super mama leti do trofeja

U vremenu kad se sve svodi na trku sa obavezama, naročito u svetu profesionalnog sporta, priča Ane Mitrović, korektora Uba, vredna je pomena.

Valjevka se kao tinejdžerka oprobala u manekenstvu, plesu i rukometu, ali sve je „palo u vodu” već pri prvom susretu sa odbojkom u osnovnoj školi. Počela je da trenira u rodnom gradu, posle nekoliko meseci zauzela mesto u prvom timu. Usledila je kratka epizoda u Srbijanki 014, od 2020. njeno ime postalo je poznato i vrhu srpske odbojke, kad je došla u tabor tadašnjeg šampiona TENT-a. Sjajno je koristila šanse u velikom klubu, a onda - duga pauza... Iz opravdanih razloga.

Odbojka je prva ljubav, bila je i najveća, sve dok se oktobra 2023. nije rodio sin Luka. Lepa 26-godišnjakinja ostvarila se u najvažnijoj ulozi, naslednik je preuzeo tron na listi prioriteta. Ali, znala je da nije zauvek rekla „zbogom” magičnoj igri preko mreže.

I dve i po godine kasnije, koliko ima prvenac, Ana stiže sve – pomaže Ubu, u čijem dresu se trenutno bori za titulu protiv Železničara iz Lajkovca, a ne trpe ni svakodnevne aktivnosti sa miljenikom Lukom.

U skladu s tim „osamnaestica” sa Uba provešće i predstojeći praznik. Velika subota rezervisana je za drugi meč finala plej-ofa, na Vaskrs je u prvom planu porodica, sutradan će da se vrati na teren sa istom odlučnošću da podigne prvi trofej u karijeri.

Početak u Superligi, period u TENT-u?

- Te godine bila je „eksplozija”. Preći iz Prve lige u najviši rang takmičenja, ekipu iz Obrenovca koja je bila šampion, bio je to veliki izazov. Odlučila sam da probam, dala maksimum i isplatilo se – priča Ana Mitrović.

Ostali ste trudni, podrazumevala se pauza. Da li ste znali da ćete da se vratite na teren?

- Znala sam da sam mlada i da nisam nigde zakasnila. Želela sam da se vratim, samo je bilo pitanje gde. Bilo je teško na početku, treba da se vrati telo, sigurno mi je trebalo dva, tri meseca da uđem u formu, spremim se i psihički i fizički. Nedostajalo mi je, imala sam ogromnu želju za odbojkom i jedva sam dočekala. Bila sam sigurna da ću opet da igram.

Kako je odluka pala na Ub?

- Nazvala me je Marijana Boričić, koja je bila trener 2023. i od tada sam ovde. Srećna sam što sam donela tu odluku. Osećam se kao kod kuće.

Kad je u pitanju vaš tim, često se spominje dugačka klupa. Vi ste upravo jedna od igračica koja ulazi i donosi preokret, menjate Anet Benitez, prvog korektora?

- Drago mi je što drugi to primećuju, sjajno upotpunimo praznine i smatram da u svakom klubu treba tako da bude. Desi se uvek da nekom ne ide. U našoj ekipi to sam trenutno ja, uvek sam tu kad Anet ne može, ali isto čine i druge devojke na svojim pozicijama. To nam ne smeta, ne gledamo ko ima veću minutažu, sve radimo timski, privatno se družimo i to nas je dovelo do ovoga gde smo sada.

Stigli ste do finala plej-ofa, igrate protiv Železničara. Mnogi kažu da u ovom duelu nema favorita?

- Da, u pitanju su dve kvalitetne ekipe i stvarno važi ono „bolji će da pobedi”. Ima mnogo da se igra, pravo finale, kakvo svi i priželjkuju.

U prvoj utakmici slavile su Lajkovčanke maksimalnim rezultatom. Kasno ste se probudile, ali videlo se da je pred vama duga serija. Šta očekujete u nastavku?

- Desio nam se pad, iako smo se mnogo spremale za finale. Njihova publika je odlična, težak teren, možda je to presudilo. Već smo to zaboravile i pripremamo se za subotu. Igra se na tri dobijene, imamo još šansi, nadam se da ćemo da iskoristimo već sledeću pred našim navijačima. Grad živi za sport, tribine su uvek pune, to nas pokreće.

Ovo je prilika i za prvi trofej u karijeri?

- Kad sam igrala u TENT-u, izgubile smo u finalu 2:3 baš od Uba. Nadam se da ću ove godine konačno da podignem pehar, svi se na Ubu nadaju da će titula da se vrati u naše vitrine.

Pored sportskih uspeha, u timu vlada sjajna atmosfera, družite se i van terena?

- Stalno smo zajedno i kad imamo slobodno vreme. Najviše se družim sa Anom Mihajlović i Katarinom Lukić, ne odvajamo se. Najbolje su mi drugarice, ali i mog sina, provode mnogo vremena s njim.

Luka je u centru pažnje?

- Glavni je, ha, ha. I u odbojkaškom svetu i van, pošto imam mnogo prijatelja na Ubu, tu sam odrasla. Tu su mi i sestre. Svi se igraju s njim i nema dileme, više vole njega nego mene.

Kako provodite vreme sa njim?

- Ujutro je u vrtiću, posle toga koliko god imam vremena između treninga budem s njim. Ako je lep dan obavezno ga provodimo napolju, kad je loše vreme trudim se da kod kuće učimo nešto novo, slažemo kockice, bojimo... Uveče je već vreme za spavanje. Kad smo slobodni, vodim ga u Valjevo.

A, da li prati mečeve?

- Otkako je porastao, malo manje. Ne drži ga mesto, kratko traje sedenje, odmah istražuje, trči. Ali, kad god neko može, dovede ga. Najveća mi je podrška i uvek mi je bila želja da imam dete koje će da me gleda s tribina. Mogu da kažem da sam cilj i san ostvarila.

Koliko je teško uklopiti majčinstvo i sport?

- Na početku je bilo mnogo teško. Otkako sam na Ubu lakše mi je, tu su roditelji da mi pomognu kad god mogu. Imam i ženu koja ga čuva, to je mamina najbolja prijateljica. Izašla mi je u susret, Luka je gleda kao deo porodice. Ključ je dobra organizacija.

Kako ćete da provedete Vaskrs?

- Imaćemo vremena da budemo u nedelju s porodicama. Jedva čekam, Luka i ja ćemo u Valjevo kod mojih roditelja, to je tradicija. Sin mnogo voli da bude s babom i dedom, a i za mene je to idealan način da napunim baterije, prikupim energiju. Bez porodice ništa ne bismo mogle, zaslužna je za sve.

Posle toga povratak na teren i nastavak borbe za titulu?

- Naravno, to je glavni cilj. Za to smo radile cele sezone, želele smo da uđemo u finale i ostvarilo se. Daćemo sve od sebe da podignemo pehar, da ga vratimo u grad na Tamnavi, svi će da budu mnogo ponosni i srećni. Od igračica, stručnog štaba, do svakog građanina Uba – najavila je Ana Mitrović, s ljubavlju hrabre mame i srcem velikog sportiste pohod na najvredniji trofej s timom u kojem će da provede i narednu sezonu.