Soro: Drugačiji od drugih

Čuvenom „Sine, znaš kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže i pobediš!” - rukovodiće se večeras vaterpolisti Novog Beograda, koji se protiv Olimpijakosa bore za plasman na četvrti fajnal-for Lige šampiona u istoriji. Iza kluba sa ,,11. aprila” su uspešne godine, ali ne kriju koji trofej im je već godinama opsesija – prvaka Evrope.

Slobodan Soro kao predsednik kluba vodio je računa o svakom detalju i osigurao je da igrači razmišljaju samo o vaterpolo temama. Čini se, dobitna kombinacija u svakom sportu – kad sve funkcioniše kako treba.

Soro, zajedno sa stručnim štabom, promenio je ekipu, a tu je i nova energija, što se vidi i po velikom broju mladih igrača. Cilj je prepoznatljiva igra, drugačija od ostalih. Tim Živka Gocića uspeva u tome.

Kad biste uporedili period od pre godinu i danas, Novi Beograd je na sličnoj distanci. Kako gledate na tekuću sezonu i šta je, možda, moglo bolje?

- Rano je za podvlačenje crte, nisu okončana još dva takmičenja. Možda već danas protiv Olimpijakosa uspemo da ostvarimo jedan od ciljeva – plasman na fajnal-for Lige šampiona. Ekipa je, bez obzira na velike promene i u vidno podmlađenom sastavu, zadržala kvalitet igara i s pravom se borimo za četvrtu završnicu elitnog takmičenja. Imamo još dve utakmice do kraja – dovoljna nam je pobeda da i matematički to obezbedimo. Trener Gocić uspeo je da oformi novu ekipu, uz to - i energiju. Očekivano, bilo je uspona i padova, ipak, da sačekamo još mesec, ili malo više koliko je ostalo do kraja sezone i vidimo šta je to što smo uradili, ili šta nismo – intervju  Sportskom žurnalu započinje predsednik Novog Beograda Slobodan Soro.

Kao što rekoste, ekipa je značajno podmlađena. Da li je jedna od pozitivnih stavki to što ni promene nisu uticale na rezultate?

- Ekipa postoji zbog rezultata – da bi se oni pravili. To je ono što je osnovni deo bavljenja sportom uopšte – da budeš od nekoga bolji, da ga savladaš u utakmici, duelu, šutu ili momentu... Nama je to sve išlo za rukom - ovo do sada ima smisla. Od strane vaterpolo javnosti prepoznati smo kao vrsta osveženja, nešto što je prijatno za videti, drugačije od uobičajenog. Ne mislim samo na ekipu Novog Beograda, već uopšte ceo „momentum” u evropskom vaterpolu. Na početku sezone izjavio sam da je ideja da imamo prepoznatljivu igru, koja će da nas krasi u narednoj deceniji, možda i duže. Raduje me što smo vrlo brzo uspeli da oformimo i imamo te obrise. Jednostavno, to sam spominjao i u nekim našim razgovorima –doktrina našeg vaterpola je da uvek može bolje. Retko kad smo zadovoljni. Bitno je da ekipa raste, iako je bilo i padova. Mogu da se nađu uzroci, najvažnije - da se nastavi i izađe iz problema. Svaka sledeća utakmica u ovom delu sezone je najbitnija.

Novi Beograd je na korak od četvrtog F4 Lige šampiona. Koliko je važno da postoji kontinuitet?

- Izgubili smo dva finala u poslednje četiri godine. Prošle sezone imali smo, da kažem, nespretan splet okolnosti. Neću da kažem nesreću – svi se sećamo kako je Filipu Filipoviću nekontrolisano izletela noga. Sudije su taj potez okarakterisale kako je izgledalo – nemam nikakvu zamerku. Žao mi je, možda, što nam je izmaklo to treće finale i još jedna šansa da se osvoji Liga šampiona. S jedne strane, nema razloga da sam nezadovoljan, ali isto tako fale mi ta jedna, dve titule za koje smo ostali ,,kratki” da bih u potpunosti bio zadovoljan učinkom. Nije normalno da svake godine osvajaš, konkurencija je, zaista, izuzetna. Uvek je tu veliki broj ekipa koje mogu da se umešaju u trku za titulu. Na kraju, svedoci smo da se u poslednjih 20 godina možda pet puta desilo da je glavni favorit osvojio elitno takmičenje. To govori o kvalitetu LŠ i kako je format fajnal-fora izuzetno neprijatan – pogotovo za favorite.

Kad se pravio tim da li je cilj, izuzev prepoznatljive igre i sijaset mladih igrača, bio i da ih prate stariji, iskusniji, kao što su Ćuk, Vlahopulos?

- Ne može drugačije. To je nepisano pravilo i postulat sporta – ekipa mora da bude izbalansirana što se tiče godina, iskustva, snage, plivanja. Sad, sve zavisi kako je trener zamislio, odnosno, na koji način klub projektovao fizionomiju ekipe. Definitivno, kad su u jednoj ravni sve mladi igrači – to nije dobro. Potrebni su stariji, koji će u određenim situacijama da biraju najbolja rešenja. Najvažnije je, u stvari, da mladi mogu da isprate starije u njihovim zamislima, doprinesu igri, kroz utakmice upijaju znanje i stiču iskustvo koje će u budućnosti da primenjuju.

Novi Beograd važi za jedan od najorganizovanijih klubova u regionu, bogami - i šire. Koliko je važno da trener ima tu sigurnost i da sve oko njega funkcioniše?

- Sigurno da napora ima mnogo više nego što to izgleda sa strane. Ne često, ali par puta spominjao sam to igračima – nezgodno je kad takve stvari krenu da se podrazumevaju. Kad vidiš da sve funkcioniše, u stvari ne vidiš ništa i onda ti sve to postane apsolutno normalno i svakidašnje. Ljudi se vrlo brzo ušuškaju. Živko Gocić je apsolutno svestan svega što klub radi – vrlo dobro prepoznaje, ceni i posvećenošću radu na svaku način u punoj meri vraća. Što se tiče momaka, kažem, s vremena na vreme treba ih podsetiti, lako se takve stvari zaboravljaju. Izuzetno smo organizovani, sve funkcioniše baš onako kako bi trebalo. Od treninga, stručnog štaba, suplemenata, kvaliteta putovanja, medicinske nege, fizoterapeuta... na svaki način su pokriveni i drago mi je što je tako.