Bio je to još jedan u nizu interesantnih duela u kojem je Novi Pazar jedan od takmaca. Ritam, sadržaj, ambijent, ama baš sve što je ponudio meč Novog Pazara i Vojvodine bilo je za visoku ocenu. Plavi imaju i te kako za čim da žale. Nekoliko lopti iz otvorenih i poluotvorenih pozicija otišle su na nekoliko centimetara od stative ili su bile plen raspoloženog golmana Rosića. Nisu Novosađani bili nemi posmatrači događaja na terenu, daleko od toga, ali i sa lica mesta i sad u flešbeku, očigledno je da su u trenutku dok se lomio rezultat šanse Novog Pazara bile zrelije i učestalije.
Televizijski gledaoci atmosferu na stadionu nisu u potpunosti mogli da dožive, jer je tribina koja se ne slika (zapadna) bila ispunjena bukvalno do poslednjeg gledaoca. Da su izostali gostujući navijači bila bi dupke puna i istočna strana. Svi, skupa sa igračima i stručnim štabom Novog Pazara, mogu da budu razočarani samo rezultatom. Utakmica koja je slovila za prelomnu po pitanju daljih ambicija, jer je otvarala vrata Evrope, kad se izgubi nosi i veliko razočaranje. Vidljivo je da ga je u redovima Novog Pazara bilo, pa i napretek, međutim, kad se sve što je doneo ovaj duel sabere jedino na šta mogu da budu ljuti u plavom taboru je što ovoga puta nisu bili miljenici sreće. Nezainteresovani za rezultat treba da znaju da je Pazar bio epicentar dobrog fudbala i fudbalske atmosfere kakva nam već dugo vremena mnogo fali.
Ima dana kad vas neće gol, vidite loptu da ne može nigde sem u mrežu, a ona neki volšeban način ode pored stative ili iznad prečke. To je najbolje moglo da se vidi u pokušajima Ljajića i Opare. Tako su Novosađani drugi put u rasponu od nepunih pet meseci odneli bodove iz Novog Pazara. I to mnogo važnije nego što su bili oni iz novembra prošle godine. Slavili su nad jednim od direktnih konkurenata za četvrto mesto, ono koje će možda biti dovoljno za letnje evropske kvalifikacije. Ovoga puta nisu bili bolji kao jesenas, ali jesu bili dovoljno dobri, odnosno jači za njuh Jusufa Bamidelea. Nigerijac je na četiri gola iz prošlog odmeravanja snaga između dva sastava na Gradskom stadionu dodao je još jedan, i to kakav. Na čist osećaj doneo je Vojvodini možda i najvažnija tri boda u prvenstvu. Bila je to situacija u kojoj je Željko Samčović ostao bespomoćan.
- Izuzetna reakcija Bamidelea – pohvalio je potez napadača gostiju čuvar mreže Novog Pazara. - Izvukao je najbolji mogući potez u situaciji kad su svi mislili da lopta odlazi van terena.
Prilike izglednije i od one koja je rezultirala golom gosti su stvarali u drugih 45 minuta. Glavni krivac što neke od njih, poput Savićevićeve ili Romanićeve, nisu završile u mreži bio je golman Novog Pazara.
- Imali smo, pogotovu u prvom poluvremenu, takve šanse da je šteta što bar neku nismo iskoristili. Imali su i oni, naročito u drugom delu, ali ostaje žal što se nismo nagradili u prvih 45 minuta. Onda bi to bila i drugačija utakmica. Baš nismo imali ni sreće u nekim situacijama.
Kao da golman Pazaraca svesno izbegava da istakne ogromne lične zasluge za to što je do isteka 90+5. minuta utakmica bila rezultatski otvorena
- Dobro, bilo je nekoliko mojih reakcija. Nažalost, falilo je izjednačenje da bi se one vrednovale na pravi način.
NE BRANIM PROTIV MLADOSTI
Već u ponedeljak je novi ispit u Lučanima. Mladost je i klub koji je do kraja sezone pozajmio Željka Samčovića Novom Pazaru.
- Sve šanse da se domognemo evropske vize nisu izgubljene. Nisu nam davani veliki izgledi ni u Bačkoj Topoli, pa ste videli šta se desilo. Dok postoje šanse ne treba gubiti nadu. Većina timova je izjednačene snage, što znači da favorita unapred nema. To je pokazalo i ovo kolo. Mene u Lučanima neće biti u sastavu, jer je prilikom dolaska u Pazar precizirano da ne mogu braniti protiv Mladosti – rekao je ono što je i logično Samčović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
