Natho: Trofej sa Partizanom neostvarena želja

Na pravom mestu, ali u pogrešno vreme... Bibars Natho je ispisao stranice Partizanove istorije, kao stranac sa najviše golova i asistencije, pokazao je da pravi lider – kapiten bez trake, ali crno-beli dres zadužio je eri kad ruže ne cvetaju u Humskoj ulici.

Izraelac je na Topčidersko brdo došao leta 2019. i do danas nije uspeo da osvoji trofej sa vicešampionom Srbije, ali po svim ostalim parametrima zaslužio je status legende Partizana.

Bibars ne planira da se zaustavi ni u 38. godini, u ovoj sezoni ponovo je jedan od najboljih igrača Parnog valjka, ali opet nije uspeo da se domogne trofeja:

-  Na kraju nije ispala baš najbolja sezona, promenili smo četiri trenera, tako da nam je bilo teško. Šo se tiče prvenstva, znamo kakva je situacija... Ali, ispali smo iz kupa i na kraju završili još jednu sezonu bez trofeja.

U ovoj sezoni ste najbolji strelac i asistent Partizana. Gde pronalazite snagu i motivaciju u 38. godini života i posle više dve decenije na zelenom tepihu?

- Brojke su uvek važne i veoma je lepo imati ih. U igri uvek gledam na više stvari, kako bih pomogao timu, a onda dolaze golovi i asistencije. Veoma sam počastvovan i srećan jer imam dobru sezonu, kad je reč o statistici i nadam se da ću tako da nastavim do kraja šampionata.

U klubu iz Humske ste promenili veliki broj trenera, posebno u prethodne dve sezone. Kako biste opisali saradnju i rad sa trenerom Blagojevićem?

- Počeo je da radi sa nama tokom zimske pauze i kao i svaki trener ima svoje zamisli i ideje, a mi igrači moramo da se adaptiramo. Težimo ka tome da stalno napredujemo i korak po korak razumemo sve ideje šefa Blagojevića i pokušavamo da ih sprovedemo na terenu.

Koliko dugo biste još voleli da se bavite profesionalnim fudbalom i da li biste želeli da karijeru završite u Partizanu?

- Ne znam koliko još godina želim da igram. Ali, u ovom trenutku pružam dobre partije i zato znam da želim da igram i naredne sezone. Posle toga, ne znam... Nije pametno reći da li mogu da igram još 10 ili jednu godinu. Videćemo, korak po korak, u ovom trenutku znam za narednu sezonu i siguran sam da mogu da igram na visokom nivou.

Koliko vam znači podrška navijača, posebno imajući u vidu da vas mnogi smatraju najboljim strancem u istoriji kluba, što su napisali na vašoj objavi na Instagramu kad ste se pitali da li ćete da odigrate 300 mečeva u crno-belom dresu i kako je nastala vaša posebna konekcija sa Partizanom?

- Prvo, veoma je lepo kad dobijete komplimente od navijača, naravno, osećam njihovu ljubav na svakom koraku. Srećan sam što su zadovoljni onim što dajem i pružam klubu. Partizan je jedan od klubova sa najvećim uticajem navijača, oni su veoma važni. Nisam toliko srećan zbog situacije i to što ne dolaze u velikom broju. Primetna je razlika na prethodnih nekoliko mečeva u odnosnu na duele sa Čukaričkim i moskovskim CSKA kad je bilo po 20.000 ljudi. Videli smo kakvu atmosferu mogu da naprave i nadam se da će što pre biti u velikom broju na tribinama, jer svi znaju da Partizan bez navijača nije pravi Partizan.

Da li vam je žao što niste došli u Partizan u neka srećnija vremena po klub iz Humske?

- Naravno, da bi bilo mnogo bolje da samo došao u bolja vremena za Partizan, ali nekad je konekcija jača u teškim trenucima, tada možete da vidite ko je jak i ko se bori za klub. Ne žalim zbog onoga što se desilo, uvek kažem hvala Bogu i da sam srećan zbog onoga što imam. Naravno, jedan od mojih snova je da sa Partizanom osvojim trofej i sad je solucija jedino kup, jer u Srbiji da postanete šampion, zna se kako to ide... Ali, boriću se do kraja, svaki sekund da napredujemo i dođemo do titule, ali nažalost do ovog trenutka to se nije dogodilo. Naravno, da sam bio u Partizanu u prethodnim vremenima, kad je moć bila na Partizanovoj strani, bilo bi mnogo lakše za mene i sve ostale.

Imate li još neku neostvarenu želju u karijeri i verujete li da je možete ostvariti u budućnosti?

- Svaki dan za mene je kao san i težim ka tome da budem bolji iz dana u dan. Naravno, u ovoj situaciji u Partizanu, cilj mi je da osvojim neki trofej. U ovom delu moje karijere sam veoma srećan, svakim danom koji mogu da dam sve da pomognem timu. Uživam u svakom treningu, na svakoj utakmici, a šta će da se dogodi u budućnosti, videćemo...

Mladi igrači često ističu da im dajete vredne savete i ponašate se poput trenera. Vidite li sebe jednog dana na klupi Partizana?

- Uvek pokušavam da pomognem saigračima, posebno mladim fudbalerima, jer im nedostaje iskustvo, a ja mogu da im dam iz ličnog primera. Slušajući, mogu da napreduju i nauče nešto novo. Sve ih zovem decom. To je moj posao kao igrača sa iskustvom. Nisam ovde samo zbog 90 minuta na terenu, to jeste najvažnije, ali znam da klub očekuje od starijih igrača da pomogne mladim, ujedno i timu. U čitavoj karijeri sam takav, a posebno poslednjih sezona, jer sam se susretao sa mnogim stvarima tokom karijere. Da li ću da budem trener ili ne, još nisam siguran da li želim da se bavim tim poslom. Sviđa mi se, ali nisam odlučio čime ću da se bavim kad okačim kopačke o klin.

Da li ste tokom prethodnih šest godina imali konkretne ponude drugih klubova, šta je bilo presudno da ostanete verni Partizanu i da li ste razgovarali o produžetku saradnje?

- Imao sam interesovanje nekih klubova, proveravali su sitaciju i šta može da se dogodi. Srećan sam u Partizanu, pružam dobre igre, ali i znam da imam poštovanje od klubova. Spreman sam za razgovor sa ljudima iz Partizana o produžetku saradnje. Takođe, sigurno da ću imati nekoliko opcija da na leto i izabraću ono što je najbolje za mene i moju porodicu – rekao je Natho.