Mijailović: Voleo bih da se Bogdanović, Milutinov i Lučić vrate kući

Partizanovo vaskrsenje – od usnulog velikana do evroligaške atrakcije, protkano kontrastom na tribinama – najuža rodbina u Pioniru / u Arenu bi „i staro i mlado”, režirao je agencijskim „hitno” – veliki Željko Obradović posle 18 godina (i još osam evrotitula) na klupi crno-belih, za „šer” srpske košarke iznad, naizgled nedodirljivog, fudbala.

Ostoja Mijailović na Praznik rada pred čitaocima Sportskog žurnala, raspoložen da, iako na poslovnom putu, iz predsedničke vizure odškrine i rasvetli najaktuelnije teme, demistifikujući ili, možda, pojačavši, intrigantni sud o sebi, još od inauguracije (može li kod nas drugačije?) prožet polarizovanošću ostrašćenog, svako sve zna, auditorijuma.

Srpsku sportsku javnost razgnevila je informacija da bi Partizan i Crvena zvezda trebalo da plate pet miliona evra za trogodišnju evroligašku licencu, međutim, kad bi se postavilo pitanje da li zbog maćehinskog odnosa da se zahvale na ponudi – niko ne bi bio za to. Je li cifra baš tolika, možete li da zatvorite finansijsku konstrukciju i kakva je projekcija – da li je moguća, suma sumarum, zarada?

- Niko nije kriv Partizanu i Crvenoj zvezdi što nekad neko nije mogao da proceni gde će se kretati Evroliga, pa da na vreme stane u red za A evrolicencu. Pregovaramo sa Evroligom, nije profesionalno da detalje iznosim u javnost dok pregovori traju. Naša strateška odluka je da sebe dugoročno vidimo u evroligaškoj porodici. Što se tiče novca, svima je jasno da košarka u Evropi nije finansijski održiva. Kod nas vlada opšti utisak da je doneti toliki novac u klub najmanji problem, što je, inače, velika zabluda, ili drugačije da kažem – nepoštovanje svega što radimo kao uprava – otvara Ostoja Mijailović Pandorinu kutiju čarobne igre pod obručima.

Željko Obradović predložio je zajednički nastup Partizana i Crvene zvezde pred Evroligom po pitanju dobijanja licence. Da li se, možda, od ideje prešlo na realizaciju i šta bi predlog večitih, po vama, trebalo da sadrži?

- Naši stavovi se ne razlikuju kad je u pitanju politika koju zastupamo u Evroligi, tako je, takođe, ka ABA ligi. Na terenu smo najveći rivali, van njega moramo da razgovaramo i na taj način svi dobijamo, odnosno, niko ne gubi. Nigde ne nastupamo sindikalno, ali razgovaramo, to je u opštem interesu srpske košarke. A, svi smo svedoci da je košarka sport broj 1 u našoj zemlji. Da budemo realni – i regionalna liga živi na produktima Partizana i Crvene zvezde.

Džordž Ajvazoglu, direktor NBA lige za Evropu i Bliski istok, spomenuo je u intervjuu za grčku „Gazetu” Beograd u planovima NBA Evrope. Kakav je stav kluba ukoliko takmičenje „preko bare” pozove, s obzirom na to da je verovatno isplativije od Evrolige?

- Aktivnosti NBA u Evropi na nivou su medijskih pisanja. Mi, naravno, pratimo sve košarkaške aktivnosti na Starom kontinentu, prisutni smo, NBA liga se zasniva na odličnom biznis modelu, pretpostavljam da žele da ga prekopiraju u Evropu. I jeste problem evropske košarke što u ovom biznis modelu mnogi klubovi gube novac, teško je trajati ako imate finansijski neodrživ projekat. Vrednost NBA timova neprestano raste, to je za ulaganje odličan biznis. Evropska košarka mora da se menja u tom delu, od prestiža ne mogu da se isplate plate igračima i druge obaveze!

Koliko su odnosi Partizana i Crvene zvezde napredovali dolaskom Željka Drčelića i šta je, po vama, još potrebno da postanu potpuno zdravi? Postoji li, po vašem mišljenju, još uticaj predsednika KSS Nebojše Čovića u Crvenoj zvezdi?

- Odnosi nas i Crvene zvezde danas su potpuno normalizovani, verujem da to svi vide. Uvek ćemo da budemo najljući rivali na parketu, van njega moramo da imamo normalnu komunikaciju i poštovanja jedni prema drugima. Od mog dolaska u Partizan zalagao sam se za normalizaciju naših odnosa, samo je problem što nisam imao s kim da razgovaram na tu temu. Željko je neko koga dugo znam, čovek je iz biznisa, nije iz košarke, ali ja sam bio dokaz da nije važno da čovek iz košarke upravlja košarkom. Pozicija predsednika kluba je da napravi održivu sredinu, obezbedi novac i postavi trenera.

Šta je, po vama, Partizanu najviše nedostajalo da uđe u top 10 Evrolige i koji su vam porazi najteže pali?

- Očigledno je da je nedostajalo da se više igrača u svakom trenutku uključi u igru, da se više sluša ono što trener govori. Nedostajalo je i malo sreće, isto kao prošle sezone, verujem da se sreća zaslužuje, što kaže naša narodna izreka. Takođe, tim je nov, sledeće godine će da izgleda drugačije, bolje. Moramo više da verujemo u pobedu, to naša armija navijača očekuje! Očigledno je da mnogi igrači ne osećaju šta je Partizan. Zahvalio bih se i onim momcima koji su se iskreno borili ove sezone!

Šta vas više nervira: 1) što partizanovci posle pobeda uzdižu Željka Obradovića u nebesa i, isti ti, kad se dogodi poraz dijametralno menjaju mišljenje čak dotle da licitiraju s novim trenerom ili 2) što vam zvezdaši spočitavaju mali broj srpskih igrača?

- I ja bih želeo više srpskih igrača, samo bi bilo odlično da umesto kritike dođe neki razuman predlog - ko su srpski igrači dostupni na tržištu. Svakako me više nervira što jedan deo naših navijača ekstremno navija kad ide dobro, ekstremno kritikuje kad ide loše. Mi smo navijači velikog Partizana, nismo navijači rezultata!!!

Da li vam je krivo što, ipak, niste zadržali još nekog igrača iz prošle sezone i kako tumačite činjenicu da sad većina njih igra još bolje nego u Partizanu?

- Igrači koji promene sredinu često igraju bolje, nije to samo slučaj kad odlaze iz Partizana. Doneli smo odluku da zamenimo skoro ceo tim prošle sezone, podržao sam tu odluku i danas mislim da nismo pogrešili. Mislim da je pretprošle sezone ono bio maksimum tadašnje ekipe. Ovaj tim će još da raste.

Da li bi osvajanje ABA lige, ipak, dalo pozitivan sud o sezoni i koga očekujete kao rivala u finalu?

- Prvo bih voleo da dođemo do finala, čemu se iskreno nadam!!! I naši rivali u ABA ligi igraju dobru košarku, očekujem zanimljivu završnicu. Osvajanjem titule u ABA ligi naš sportski cilj ove sezone bio bi polovično ispunjen, što smatram većim uspehom u odnosu na činjenicu da možemo i ništa da osvojimo. Naši navijači zaslužuju taj trofej, dali su sve od sebe, navijali sve vreme, kupovali ulaznice, verovali u ovaj tim, moramo da im vratimo.

Kako smo, uopšte, došli u situaciju da je postalo vest to što će Partizan da igra KLS: šta se u međuvremenu promenilo i da li možda smatrate greškom što niste igrali prethodnih godina?

- KLS mora da menja nešto u svojoj organizaciji. Želimo da pomognemo da se liga unapredi, završnica prošle sezone pokazala je da liga nije spremna da se nosi sa izazovima. Ovaj posao je težak, zahteva znanje, upornost i dobre namere, iza kojih mora da stoje opšti interesi za sve učesnike domaće lige. Odluka je da igramo KLS, daćemo još jednu šansu, pa ćemo da vidimo gde ovo sve vodi.

Otkrijte, koji će Partizanov igrač posle Sterlinga Brauna da produži ugovor i da li je moguće zadržati Karlika Džonsa čak i u slučaju da stigne primamljiva ponuda?

- U ovom trenutku 95 odsto igrača je pod ugovorom, nije profesionalno da vam otkrivam neke sportske planove. Karlik je sjajan igrač i ima važeći ugovor za sledeću sezonu.

Kog biste igrača, nevezano da li je realno zbog finansija, voleli da vidite u Partizanovom dresu? Da li vam je neko, izuzev Mirotića, ostao neostvarena želja? Ima li mesta za nekog igrača Zvezde u budućnosti, tj. nekog novog Lesora?

- Uvek mislim da je najbolji tim onaj koji trenutno igra u klubu. Sigurno da bih voleo da se igrači koji su nekada bili u Partizanu, Bogdanović, Milutinov, Lučić i ostali, jednog dana vrate svojoj kući – i to je prirodno. Zašto danas nemamo bazu domaćih igrača? Zato što klub od 2013. do 2019. nije iznedrio nijednog domaćeg igrača, to su bile godine najteže krize za naš klub, godine kad je klub preživljavao, to je generacija igrača koju ni danas nemamo, od 27. do 33. godine. To je naš realan problem.

Koliko iznosi Partizanov budžet, da li ga je teško obezbediti i šta predviđate – hoće li da bude još veći u budućnosti? Kad će plate igrača da postanu javna stvar, kao, npr, u NBA?

- Budžet kluba za igrače i stručni štab je malo iznad 15 miliona evra bruto 2. Naš budžet svake godine raste, jer raste i naša organizacija. Podrška države je konstantno prisutna, kao i svih prethodnih godina. Očekujem da naš budžet i sledeće godine bude veći od ovogodišnjeg.

Od oktobra 2017. i vašeg dolaska na predsedničku funkciju Partizan evidentno raste. Na šta ste najponosniji – da li su sanacija dugova i finansijska stabilnost veći uspesi, možda i važniji, od trofeja? Hoćete li da ostanete upamćeni i kao funkcioner koji je izgradio Partizanovu halu / trening centar?

- Ostaću upamćen kao neko ko je preuzeo klub pred gašenjem i izgradio veliki košarkaški sistem! Vratiti 15 miliona dugova za nepunih osam godina veliki je posao. Moje je bilo da plaćam trenere i igrače, njihovo da pobeđuju i osvajaju trofeje. Moj posao nikada nije bio da ubacim loptu u koš, već da obezbedim uslove, što sam sve vreme i činio. Ne bih zanemario da je klub otkad sam predsednik osvojio pet trofeja, igra tri godine konstantno Evroligu i ozbiljan je kandidat za dugogodišnju licencu. Dvorana je naša potreba, radimo na tome – otkrio je za Žurnal predsednik Partizana Ostoja Mijailović.