Rudić: Svom snagom za titulu

Prošle sezone u dresu Vojvodine je podigao pehar u Kupu i Superkupu Srbije. Ove je želeo da ode u dogovoru sa čelnicima kluba, čekao je inostranstvo, da proba kako kaže „jaču ligu”. I strpljivo je čekao, vagao ponude… Ali sudbina je rođenom Milanovčaninu „režirala” malo drugačiji put. Odigrao je u dresu Takova prvi deo, a u decembru prihvatio poziv Vojvodine da se vrati. I sada tvori bajku sa crveno-belim iz Srpske Atine.  

Andrej Rudić, 26-godišnji bloker Lala, maj će provesti radno kako i priliči prazniku. Raspoložen je u danu kada je i novi selektor seniora Srbije Rumun George Krecu uvrstio upravo našeg aktera na spisak za prvo takmičenje koje očekuje Orlove - Ligu nacija.

A sa poslednjim danom aprila igraće za pehar, za 20. šampionsku zvezdicu Vojvodine. Peta epizoda protiv Radničkog od 19 časova. A četvrti meč je bio „njegov”. Ali „Rudo” je premotao celu seriju, ne bez razloga.

- Potrošili smo sve emocije u polufinalu, pogotovu u poslednjoj utakmici u Novom Sadu protiv Zvezde da uđemo u finale. Ako se ne varam, bio je ponedeljak, mi smo već u četvrtak igrali prvu utakmicu u Kragujevcu. Došli smo u dvoranu, pričao sam sa Negićem, koji je tu uz mene jedini koji je igrao više finala – „Stefane, nešto i nemam, osećaj da je finale”. U tom momentu nikog još nije bilo u sali, došli smo na zagrevanje. Imali smo malo problema tako se završila prva, dok se nismo posle malo sabrali i skupili emocije da nastavimo dalje. Druga, imali smo i prednost sve, ali je rival na iskustvo uspeo da nas pobedi. I kad smo došli u Kragujevac na treću- nismo imali ništa. Idemo kao pukovnik ili pokojnik. Počelo je jako loše 2:0 za domaćina. Mislio sam - nije valjda to to?! – iskren je Andrej Rudić, „ogolio je dušu” u razgovoru za Sportski žurnal.

Loše se Rudić osećao u tim trenucima.

- Nisam počeo najbolje meč, zamenio me je trener i to je bio šok iza mene. Iskreno nisam navikao da izlazim iz terena, ali nisam nezasluženo izašao. Zaslužio sam da me nema. Drugi bloker Kokeza me je odmenio i svaka mu čast odigrao je vrhunsku utakmicu. Kada sam izašao na 2:0 za Radnički, mislio sam da sam „prodao ekipu”, ostavio na cedilu. Međutim, momci su izvukli i stvarno sam im zahvalan na tome. Iz 2:0 u seriji i 2:0 u setovima, mi smo okrenuli na 3:2, došli u Novi Sad, oporavili se i videli da možemo. Grizli smo maksimalno do kraja i pobedili što je najbitnije.

I svaki poen, posebno blok proslavili ste „pucanjem iz ruke”.

- To je naše što već dve sezone praktikujemo, možda i pre. Pokupio sam od starijih igrača koji su bili u Vojvodini. Prvi put sam video kada je Peruđa igrala tada i Bata Atanasijević, od njih sam video proslavu bloka, nekad i poena. Bilo mi je simpatično. „Pucamo” kad god izblokiramo i to nas baš podiže, a dobra smo blokerska ekipa.

Preuzeli ste odgovornost u poslednjem duelu, uz bravure mladih saigrača.

- Ceo plej-of igram dobro i dajem celog sebe jer sam baš željan te titule sa ovom ekipom i radim sve što mogu da to učinim i sebi, a i njima. Hrabar sam u smislu da želim da kada je teško, da ja budem taj koji ću da dobijem loptu ili da prođem ili da izblokiram ili da dam as ili da se odbranim. Iz lične perspektive dosta mi je lakše da ja pogrešim nego neko drugi. Lakše se pomirim s tim da sam ja pogrešio nego neko drugi. Tako sam vaspitan, tako mi je normalno da razmišljam. I momci me podržavaju maksimalno, uz mene su. Znam da mi veruju, verujem ja u njih i zato nije ni slučajno 2:2.

Koračate sa pozitivnim mislima u peti meč.

- Kup smo uzeli prošle sezone, trofej i u Superkupu. Šampionska titula nam je izmakla, a imao sam osećaj da baš zaslužujemo. Uvek razmišljam pozitivno, ne dajem priliku negativnim mislima uopšte da uđu u glavu kao ni igrači. Ako nisu savladali negativne misli na 2:0 u seriji za Radnički i 2:0 u setovima, neće ni sada. I mi se pitamo i želimo da podignemo pehar uz Kragujevcu. Kažem uvek kao i svi, želimo da vratimo klubu. Koračamo hrabro i radujem se utakmici. Ne mogu da dočekam, ja bih odmah na teren – „ubija” nestrpljenje blokera Vojvodine.