Servis za kraj iz bajke

„Željo moja, željo moja” – pesma sa jasnom simbolikom pevala se u ponedeljak uveče u Lajkovcu, od sportske dvorane do obližnjeg lokalnog kafića... Grad odbojke proslavio je nove šampionke Srbije, sjajne devojke Železničara.

Izabranice Ratka Pavličevića su u vitrine popularnog Ćire donele drugu titulu prvaka države. Posle šest godina čekanja, od slavne 2019. godine, Lajkovac je ponovo „obojen” u zlatno.

Na najleppši način su kapiten Stefana Pakić i saigračice stavile tačku na sezonu u svom hramu, pobedom 3:0 nad Ubom, pred 1200 vernih navijača koji su došli da bodre svoje miljenice, a poseban pečat pohodu na krunu dala je Vanja Ivanović.

Leskovčanka je u odori Dizelke precrtala i petu godinu, a sa 18 poena u majstorici finala plej-ofa, tri asa za kraj utakmice, u drugi dom donela najvredniji trofej i zasluženo ponela MVP priznanje.

Osećanja 20-godišnjakinje čije je ime zasijalo posebnim sjajem na kraju sezone iz snova, dan posle jednog od najvažnijih mečeva u karijeri, bila su i dalje pomešana:

- Utisci se i dalje nisu slegli, još uvek mi nije jasno šta se desilo. Posle šest godina smo uspele da vratimo titulu u Lajkovac, ja sam tu već pet, ovo mi je prva titula. Imam i jedan osvojen Kup, ali tad nisam igrala. Ovog puta sam ostavila svoj trag u ogrmonom uspehu i presrećna sam. Mnogo smo ponosne, a atmosfera je pred našom punom dvoranom je bila nezaboravna – pričala je Ivanovićeva.

Šta je tokom šampionske sezone bilo najizazovnije, a šta najlepše?

- Na početku smo se mnogo mučile, nismo nikako mogle da dođemo do naše igre, ali pet utakmica u finalu su pokazale ko smo i kako možemo da odigramo. Prebrodile smo takav start, a još jedan od teških trenutaka bilo je finale Kupa. Nismo se najbolje snašle, ostale bez željenog trofeja, ali iz toga smo izvukle veliku pouku. Sve smo to vratile u finalu, pobedile odličnu ekipu Uba i osvojile pehar. Bez dileme, to je najsrećniji momenat. 

Šta se krije iza titule?

- Izgledale smo kao pravi tim. Na tome smo radile cele sezone, najbitnije je da je hemija dobra u terenu. Trofej je prozvod sjajne energije među nama, ali i velikog rada. Sve smo to zaslužile.

Zabeležili ste tri asa za kraj utakmice. Šta Vam je prolazilo kroz glavu u tim trenucima?

- Iskreno, nisam ni znala da se tako završilo. Posle utakmice su mi pričali, jer se većine ne sećam. Najduže sam u Železničaru, sve uspomene i godine rada ovde su stale u ovu utakmicu i ta tri servisa. Mnogo mi je drago zbog toga.

Pored medalje, poneli ste i pehar namenjen najboljoj igračici?

- Veliki vetar u leđa. Ne mogu da kažem da nisam očekivala, ali inače sam mnogo samokritična i iz tog razloga ne uspevam da pružim maksimum. U finalu sam se izborila sama sa sobom i uspela da predvodim tim, verujem da se to očekivalo od mene.

Nastavili ste sa slavljem i po izlasku sa terena. Da li biste nam otkrili neki detalj sa proslave?

- Pesma „Željo moja” se vrtela celo veče, to je neka tradicija, jasno je zašto baš taj odabir. Slavlje je bilo iznenadno, a još bolje ćemo proslaviti u narednih nekoliko dana ,kad se sve lepo organizuje.

Sjajna sezona sa Železničarom, kakvi su planovi za dalje?

- Ima nekih ideja, ali videćemo. Imamo nedelju dana odmora. Obaviću razgovor sa čika Žikom (op. aut. Živorad Lazarević, predsednik kluba), u Lajkovcu imam ugovor još godinu dana...

Na spisku ste za pripreme sa seniorskom reprezentacijom Srbije. Prošle godine ste debitovali u Ligi nacija, pred Vama je nova šansa i prilika za rad sa Zoranom Terzićem?

- Verujem da je selektor pratio našu ligu, ali moraćemo na treninzima da se dokažemo i njemu, da svaka dobije mesto koje je zaslužila. Jedva čekam da radim sa njim, kao i sa starijim igračicama u reprezentaciji, tako se najviše napreduje. I pomoćni trener je Branko Kovačević, radujem se što ću da ga vidim, trenirao me je četiri sezone u Železničaru. Potrudiću se da se opet nađem u sastavu za velika takmičenja i iskreno se nadam tome. 

Sledi kratka pauza. Kako Vanja provodi vreme kad nije u opremi i na terenu?

- Sasvim obične aktivnosti. U Lajkovcu sve živimo u jednoj zgradi, uvek smo zajedno i družimo se kad smo slobodne. Prošetamo do Kolubare, do Beograda, odmaramo... Ovih dana ću otići u Leskovac da napunim baterije, pa se priključujem nacionalnom timu u Beogradu – zaključila je Vanja Ivanović.