Zvezdina gol mašina iz Vrčina

Ko nema i ne vidi cilj, najbolje je da ne počinje trku, rekli bi neki da je korisnije da ostane kod kuće. Kad se uspeh želi, do njega se i stiže.

Ognjen Teofilović, u potrazi za zvezdama stigao je do jednog od ciljevam težim, neuboičajenim putem. Gleda na sat da izbroji minuta na terenu, pogotke dopisuje u saldu.

Brojke kažu – 1.588 minuta u igri, 22 gola.

Beogradsko dete iz Vrčina bilo je starter na 16 utakmica, dve je preskočio, protiv Partizana i Spartaka, na osam mečeva ulazio je sa klupe.

- Većinu golova postigao sam udarcima nogom, pratim lige mlađih kategorija iza mene je Luka Đorđević iz Čukaričkog, sakupio je 2.230 minuta, a postigao pet golova manje – kaže talendovani Vrčinac.

Rođen je 19. septembra 2006, pohađao je OŠ „Sveti Sava”.

- Bio sam vukovac, ali sam naglo popustio u sportskoj gimnaziji na Dorćolu. Idem u četvrti razred, za ocene nemojte da pitate. Za prolaz su, dobre, izabrao sam zlatnu sredinu – omehnuo se Teofilović.

Svakodnevne velike obaveze na Marakani uticale su da pogled u školski dnevnik bude nešto drugačiji nego dok je bio osnovac.

- Zbog fudbala sam malo zapostavio školu, savim je logično, manje učim, jer nemam vremena, ali bitna je diploma.

Šta posle Crvene zevezde?

- Fudbal i samo fudbal. Zvezdaš sam od rođenja, ostvario mi se prvi san, da debitujem za seniorski tim mog kluba. Sledeći je da se ustalim kao prvotimac šampiona. Jedva čekam da čujem huk navijača sa severne tribine, sa cele Marakane. Hoću da osetim pun stadion, nisam imao prilike na debiju, jer smo igrali pred praznim tribinama zbog kazne.

Ponikao je u Vrčinu, došao sa periferije u Crvenu zvezdu, igrao je za mlađe selekcije Čukaričkog, Brodarca, 011, Voždovca i TSC-a pre povratka na Marakanu.

- Zvezda mi je u srcu zauvek. Posle mog kluba, najdraži mi je Voždovac, cenili su me tamo.

Za koga navijaš?

- Mančester junajted. Ne ide slavnom klubu, dok ne dođem biće tako. Nema ko da postigne gol, na žalost miliona ljudi.

Ko će biti prvak Evrope?

- Igraće u finalu PSŽ i Barselona. Kao simpatizer Real Madrida prognoziram da će klub iz Pariza osvojiti trofej. Uživaćemo, navijaću za bivšeg trenera Barselone Liusa Enrikea, upravo protiv giganta iz Katalonije.

Nedostaje Teofiloviću sedam centimetara da dođe do 200. Žali za nepostignutim golom iz daljine.

- Još nisam bio strelac sa 30 i više metara, nedostaje mi to, ali sve ću uraditi da popravim i taj detalj u igri. Doktorirao sam za golove iz šesnaesterca, to mi bolje ide. Možda sam kao mlađi na nekoj prijateljskoj utakmici dobro šutirao, ne mogu da se setim. Za TSC sam postigao lep gol sa 25 metara, radim na tome da popravim igru glavom.

Najbolji drugovi?

- Uroš Tegeltija, Aleksa Vasilić i Vuk Roganović, mogao bih da nabrojim još nekolicinu.

Da li se neko u familiji bavio sportom?

- Profesionalno niko, ujak je igrao malo u Radu.

Ideš li u bioskop ili pozorište?

- Ne mogu da stignem od fudbalskih obeveza.

Muzika je često melem za dušu?

- Slušam, našu i stranu, ne biram.

I ove godine stići će na Marakanu nekoliko trofeja, postala je to navika?

- Prvi tim je ubedljivo šampion, kao i omadinci i kadeti. Samo još da seniori osvoje kup.

Posle Crvene zvezde?

- Nastaviću karijeru u zemlji gde je dobro za napredovanje mladih fudbalera. Mislim, pre svega, na Holandiju i Belgiju.

Veće države i klubovi?

- Mora od nečega da se krene, ne može odmah iz omladinskog fudbala u Mančester junajted, treba biti realan.

Idol?

- Kristijano Ronaldo.

Na koga podsećaš fudbalskom figurom i stilom?

- Kaži mi da ličim na Isaka iz Njukasla, upoređuju me s njim. Volim taj klub, upravo zbog njega, a i profesor matematike u sportskoj gimnaziji Mladen Štrbac izuzetno ga ceni. Pričao mi je da je voleo klub dok je bio na dnu, evo sada će u Ligu šampiona.

Njukasl je crno-beli, zašto ne Atletiko Madrid?

- Šta da se radi, tako sam odlučio, nije baš sve u fudbalu crno ili belo, ljubav prema sportu nije ista i kad su blizanci u pitanju, jedan voli Real, drugi Barselonu...

Ognjena Teofilovića ugovor sa Crvenom zvezdom vezuje do januara. Prvi je strelac Omladinske lige Srbije, upoznao je i svlačionicu prvotimaca, prve minute u seniorskoj konkurenciji upisao je u duelu sa OFK Beogradu u Kupu Srbije na našem najvećem stadionu (5:3).

- Igrao sam osam minuta, hvala ljudima iz kluba što su mi ukazali poverenje, želeo sam da pogodim mrežu. Čekam sada poziv za drugu utakmicu, verovatno će da stigne do kraja prvenstva. Čovek treba da radi, da sluša druge, a najviše da veruje svojim očima. Mislim da sam na dobrom putu da ostvarim veliki deo planova iz detinjstva – istakao je Ognjen Teofilović.