Gaćinović jedini dvaput srušio Partizan - Islamović: Neopisiv osećaj

Jeste se Novi Pazar muški „tukao” da bi se uvukao u plej–of fazu, ali zato kad je došao tamo gde mu je sa ovakvim timom objektivno i mesto ne želi da bude fikus. Samo pobeda ostavljala ga je u realnoj trci za plasman u kvalifikacije za Ligu konferencije, i trijumf je ostvaren. Takav da ni u jednom trenutku nije dolazio u pitanje. To što je Partizan „zakucan” za poziciju broj dva daje mogućnost eksperimentisanja sa sastavom, što opet ne znači da i u toj situaciji crno-beli smeju sebi da dozvole poigravanje sa ugledom. Srđan Blagojević je na sjajno pripremljenu travu Gradskog stadiona izveo sastav sa šestoricom bonus igrača, ali takav da je dovoljno jak da moćno udari na svakog rivala. Ipak, od 50. minuta i drugog gola Novog Pazara moć se u potpunosti uselila u redove plave čete toliko da su već tada tri boda mirno mogla da se dopišu.

Jedan od bitnijih faktora koji će uticati na dizanje kvaliteta superligaškog fudbala jeste ambijent na stadionima. U Novom Pazaru bio je fudbalski, što su u prvim rečenicama svojih izjava posle utakmice s punim pravom apostrofiralala oba trenera. Sedam hiljada ljudi na tribinama su blago za fudbal i igrače, oni su doživljaj i za sve one koji su se zavalili u udobne fotelje i čekali rasplet. Velika je šteta što ružne devedesete godine prošlog veka, koje nikome ništa dobro nisu donele, i dalje žive na tribinama i neopravdano preotimaju u nekim važnim momentima primat nad događajima na terenu. Srećom, u Novom Pazaru je imalo štošta da se vidi i između dva kaznena prostoru i u prostoru od 16 metara.

Lekciju pod naslovom „Sa Ademom Ljajićem Novi Pazar je jedna, bez njega druga ekipa”, napamet znaju svi kojima je fudbal važan segment života. U njoj se ništa ne menja sem novih detalja koji je dopunjuju i obogaćuju. Mučio bi se domaći sastav da ubaci loptu u mrežu da među 22 igrača na terenu nije i onaj koji nosi broj 22. Fudbalski alhemičar tako lako radi ono što tek kad se desi deluje da je prosto, a ponajmanje je to. Kod prvog gola lansirao je loptu sa levog boka da se tako nešto može videti još samo u najpopularnijim sportskim video igricama, pa je Džonu Meriju ostalo da samo dobro „podmaže” čelo. Kameruncu se nije baš mnogo verovalo, možda mu se i dalje ne veruje koliko bi trebalo, ali on daje ono što ekipa od njega ište. Sa dva gola nekadašnji igrač Vojvodine  najbolji je strelac Novog Pazara u plej–ofu.

Prvom golu Novog Pazara prethodila je pomoćna igra, kod drugog lopta je u peterac doletela iz prekida. Opet je Adem Ljajić natempirao da ona ide na drugu stativu i što bliže mreži. Mlada snaga Partizana Dušan Jovanović tražio je prvi pogodak u Super ligi, igrom slučaja kao debitantski gol u eliti pisaće mu se onaj kojim je ni kriv ni dužan dao svom golmanu. Sve je „umesila kifla” Ljajića koju golman Aleksandar Jovanović nije uspeo da ,,pojede” već ju je servirao saigraču koji jeste gladan golova, ali takvih sigurno nije.

Sead Islamović je prvi put u dresu Novog Pazara zaigrao pre šest i po godina. Za to vreme odigrao je više od 170 utakmica u plavom dresu, u Super ligi za matični klub i Radnik prebacio je „stotku”. Kao igraču Novog Pazara duel sa Partizanom bio mu je 99. u eliti, i to takav da se izdvaja od svih ranijih.

- Neverovatno, bilo mi je prvi put da ovde protiv Partizana igram pred publikom. Predivan je ovo osećaj. Ovako nešto mora da se doživi, jer ko ovo nije doživeo ne može osećaj ni da opiše. Nemam reči, sve što se desilo je van mojih očekivanja. Pazarska publika je poznata po ljubavlju kojom obasipa klub i po ambijentu koji stvara. Još u svlačionici sam pred svim igračima rekao da za sve ove godine ja ovako nešto nisam video i doživeo.

Ispunjene tribine, posebno u važnim utakmicama, znaju zavisno od karaktera igrača da ga ponesu ili sputaju. Ne samo zbog rezultata, mogao bi se izvesti dovoljno jasan zaključak da je ambijent poneo svakog pojedinca.

- Na početku meča kad sam video izgled tribina bilo je pozitivne treme, pa i prevelike želje kod mene i posebno igrača iz Novog Pazara. Hoćeš odmah da se dokažeš i vratiš za tu vernost, odanost i podršku koju ti navijači daju. Kako vreme teče sve se više koncentrišem na utakmicu. Međutim, kad dođe do prekida u igri nema ko se osvrne i pogleda u pravcu tribina. Čuo sam i protivničke igrače kako u tim trenucima pokazuju oduševljenost ambijentom. Prelep je bio pogled na sve tri tribine.

Standardni vezista je iznenađujuće utakmicu počeo kao levo krilo, kad se vratio na svoju poziciju Novi Pazar je postao još ubojitiji, Kao i većina momaka u plavom dresu posle drugog gola Islamović je pomislio da bi pobeda mogla da bude još ubedljivija.

- Posle drugog gola igrali smo uglavnom na njihovoj polovini i stvarali šanse. Imali su i oni ofanzivne tranzicije, ali uglavnom bezuspešne. Pred kraj kao posledica umora i po ulasku Natha i Partizan je došao do polušansi i šansi.

Za Seada Islamovića podmlađeni sastav Partizana nije bio nikakvo iznenađenje.

- Osluškivali smo šta se dešava u redovima crno-belih. Znali smo da su neki igrači povređeni i da Mujakić neće igrati zbog žutih kartona. To u kakvom sastavu su izašli ne menja ništa u našem uspehu. Velika je ovo pobeda nad velikim klubom kakav je Partizan. Ovo mi je drugi trijumf nad njima, prvi pamtim jer je bio bez prisustva publike. I tada nas je vodio Gaćinović. Ovaj mi je draži zato što ga je sa tribina videlo toliko ljudi, a i značajniji je jer nas ostavlja u trci za plasman na evropsku scenu. Sećam se da smo posle pobede pre tri godine zaređali sa sedam trijumfa. Neka Partizan bude prekretnica i sada.