Iako oslabljena, bez Jusufa Bamidelea i s rovitim Njegošem Petrovićem, Vojvodina se revanširala TSC-u za nedavni prvenstveni poraz (0:3) i obezbedila deseto učešće u finalu kupa, drugo uzastopno. Mnogo pametnije odigrali su Novosađani novi susret s Bačkotopolčanima, nisu im dopustili da se razigraju, a šanse su pretvorili u golove i zasluženo se na kraju radovali. TSC je drugi put eliminisan u polufinalu, pritiskao je domaćina na 1:0.
Susret je počeo lepim šutem iz slobodnjaka sa 20 metara, već u 3. minutu, ali je pokušaj Njegoša Petrovića golman gostiju Nikola Simić izbio u korner. To kao da je bila najava dobre igre Novosađana, koji su poveli golom Koraća već u 10. minutu. Taj trenutak izazvao je erupciju radosti na „Karađorđu” i doneo veliku nadu u mogućnost ostvarenja velike želje da se Stara dama ponovo nađe u finalu Kupa Srbije.
Krenuo je TSC od tog trenutka otresitije ka golu na kojem je bio Dragan Rosić, želeći da što pre stigne do izjednačenja. Novosađani su im se, međutim, suprotstavili organizovanom igrom u odbrani, s posebnim akcentom na to na dozvole begove brzonogim i nezgodnim napadačima Saši Jovanoviću i Mbongu Prestižu. Ipak, tim sa severa Bačke sve češće je bio u atacima ka golu rivala i razvila se otvorena bitka za svaku loptu.
Na isteku 24. minuta, kardinalnu grešku načinio je levi bek novosadske ekipe, Brazilac Lukas Baros, koji je, iako neopterećen presingom, nesmotreno vratio kratku loptu ka golmanu Rosiću, koja je krenula ka Prestižu. Na sreću po domaćina, čuvar mreže Vojvodine za delić sekunde bio je brži, lopta je pogodila napadača TSC-a u nogu, odbila se i odskakutala kraj stative.
U 30. minutu glavom je pokušao nešto više da učini i omaleni Milan Radin, Rosić je sve to lepo ispratio i prebacio loptu iznad prečke, u korner. Par desetina sekundi posle toga, u šansi se našao Lazar Romanić, koji je zakomplikovao sam sebi situaciju, pa je izostao udarac ka golu TSC-a. Novosađani su pokušavali da smire igru, gosti da je ubrzaju, tražeći mogućnost da izvedu neku kontru, koja i jeste potencijalno bila jedno od njihovih oružja. Umalo su u tome uspeli u 37. minutu, kad je, posle nove greške u dodavanju, odbrani domaćina probao sa umakne Saša Jovanović, ali su defanzivci Vojvodine, ipak, uspeli da ga sustignu i otklone opasnost.
Umalo je tim trenera Miroslava Tanjge duplirao prednost u 41. minutu, kada se Romanić izborio za loptu u duelu sa Đorđevićem, krenuo sam ka golu i šutirao po zemlji, ali je Simić uspeo da zaustavi loptu. Znaci nervoze počeli su da se pojavljuju na terenu, posebno kod igrača gostiju, pa je arbitar morao da ih smiruje žutim kartonima.
Nastavak susreta počeo je bakljadom navijača Vojvodine, ali i dvema izmenama u ekipi TSC-a, pa su se na terenu našli Krstić i Stanić. Iako je domaćin na početku u dva maha mogao ozbiljnije da ugrozi gol Simića, prvi su ka mreži rivala šutirali Bačkotopolčani, ali je udarac Saše Jovanovića izblokiran. U 52. minutu Prestiž je stvorio sam sebi prostor za udarac, međutim, Rosić je bio na mestu. Četiri minuta kasnije, lepu akciju navale crveno-belih, posle udarca glavom Petrovića, neko iz odbrane gostiju uspeo je da izbije u novi korner. U 59. minutu, odlično je šutirao Savićević, ali je Simić bio oprezan i, ne bez muke, izbio je loptu.
Gosti su bili sve nervozniji, punila se beležnica sudije iz Kragujevca njihovim imenima zbog javnih opomena, ali promene na terenu nije bilo. Domaćin je igrao prilično dobro i sigurno, dok četa trenera Slavka Matića nije uspevala da nametne željeni način igre. Aplauzima i velikom podrškom, navijači su nosili Tanjgin tim, koji je, iako u oslabljenom izdanju, činio sve kako bi stigao do velikog uspeha i plasmana u finale.
Do izjednačenja, barem se tako učinilo, gosti su stigli u 74. minutu, kad je Vulić zatresao mrežu Rosića, ali je, posle intervencije iz VAR sobe, gol poništen zbog prekršaja Saše Jovanovića nad Kokanovićem na prvoj stativi.
Trener gostiju Slavko Matić poslao je u igru sav napadački potencijal kojim je raspolagao, ne mireći s eliminacijom.
Tačku na susret stavio je u 85. minutu rezervista Stefan Bukinac, koji je iskoristio sjajno dodavanje Savićevića i drugi put zatresao mrežu iza Nikole Simića. Imali su, doduše, gosti veliku šansu u drugom minutu nadokande, kada je prosto neverovatno šta Lazetić nije uspeo da ugura u mrežu, pored same stative.
GOL, GOL, GOL
1:0 – Korać u 10:
S leve strane loptu je ubacio Vukan Savićević, a na pet metara ispred gola, potpuno usamljen ostao je štoper Seid Korać i udarcem glavom zatresao mrežu.
2:0 – Bukinac u 84:
Izbegao je Vukan Savićević ofsajd zamku, stuštio se ka golu i u najboljem trenutku uposlio Stefana Bukinca, kome nije bilo teško da savlada Simića.
OVACIJE RUKOMETAŠIMA
Pred početak utakmice, publika na stadionu „Karađorđe” imala je priliku da gromoglasnim aplaluzom pozdravi rukometaše Vojvodine, koji su nedavno osvojili pobednički trofej u Kupu „Profesor dr Branislav Pokrajac”.
Navijači novosadskih crveno-belih imaće priliku da gledaju i fudbalere u finalu masovnijeg takmičenja.
U LOŽI AMBASADOR MAĐARSKE, RADUJKO I ČELNICI REGIONALNIH SAVEZA
Puna je bila loža na „Karađorđu” ne samo fudbalskih ljudi. Utakmicu Vojvodina – TSC gledao je ambasador Mađarske u Srbiji Jožef Mađar. Pored predsednika Vojvodine Dragoljuba Zbiljića sedeo je Branko Radujko, generalni sekretar FSS.
Mesta u loži zauzeli su još: Ranko Stojić, Nikola Lazetić iz FSS-a, čelnici regionalnih saveza Nebojša Živanović (FS RZS), Marko Zdravković (FSB), Dragan Simović, Miodrag Cvijić (FSV), Zoran Ignjatović (FS RIS) i Igor Uljarević (FS KiM), predstavnici Zajednice Super i Prve lige Darko Ramovš, Aleksandar Pivić, Nenad Kovač i Nenad Popović.
VOJVODINU BODRIO MIHAILO IVANOVIĆ
Vojvodinu je sinoć protiv TSC-a bodrio njen bivši napadač Mihailo Ivanović. Prošlog vikenda povremeni reprezentativac Srbije završio je sa Milvolom sezonu u engleskom Čempionšipu i dane odmora u Novom Sadu iskoristio je da dođe na stadion i pruži podršku saigračima iz prethodnih sezona.
MATIĆ: SRAMOTNO SUĐENjE, PONIŠTEN REGULARAN GOL
Slavko Matić, šef stručnog štaba TSC-a, smatra da je poraz njegovog tima u Novom Sadu nezaslužen:
- Nisam razočaran, više sam uvređen. Treba dobro da stavimo prst na čelo, jer ovo je zaista sramota. Ovako pristrasno suđenje, dobili smo šest žutih kartona. Sudija je javno opominjao naše igrače i kad su pravili faulove, i kad nisu i kad su bili prekršaji nad našim fudbalerima. Poništen nam je regularan gol. Vojvodina je povela iako je igrač iz aktivnog ofsajda napravio blok. Ovo predstavlja uvredu za sve koji su u fudbalu. Pitanje je samo kuda želimo da ide ovaj naš prelepi sport. Onda se pitamo zašto nema navijača na tribinama, pa zbog ovakvih stvari.
Trener Bačkotopolčana naglasio je da je njegov tim i ranije bio oštećen i da se ne plaši da javno govori o tome:
- Neka me kazne, to im je posao, ionako ništa pametno ne rade. Jako mi je žao zbog igrača koji se trude, daju maksimum. Zaista je tužno da se ovoliko forsira jedan klub u profesionalnom fudbalu, to je nivo beton lige.
TANjGA: FINALE – ZASLUGA IGRAČA
Vojvodina će drugi uzastopni put igrati u finalu kupa, a prvi put će je s klupe u borbi za trofej voditi Miroslav Tanjga.
- Čestitam igračima, oni su zaslužni što ćemo se boriti za trofej. U dubini duše sam očekivao finale. Znao sam da ovi igrači imaju kvalitet, da im je poljuljano samopouzdanje. Uspeo sam da im vratim veru u sebe, od prvog dana smo radili na tome. Ovi igrači imaju kvalitet, zato su u Vojvodini. Ostale su nam još tri utakmice u prvenstvu, nadam se da ćemo osvojiti treći ili četvrto mesto i otići u Evropu. Finale kupa bi trebalo da bude šlag na tortu – istakao je trener Novosađana.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
