“Real Madrid” stiže u Kragujevac (FOTO)

Biti deo nečega velikog uvek je lepo, posebno ako zbog toga imate i ličnu satisfakciju. Kažu da kad Real Madrid pozove, slušalica se ne spušta. Tako se može reći i za italijanskog velikana – Pro Reko.

Mnogo je igrača, ali i trenera koji su seli na najtežu klupu u svetu vaterpola, sa nje odlazili puni ponosa. Srpska kolonija u Reku nije velika, ali je dovoljno da se o njoj piše.

Miloš Ćirić, brat Stefana – šefa struke Partizana, gradi karijeru godinama u Italiji, gde beleži sjajne rezultate. Osim što je član stručnog štaba koji predvodi Sandro Sukno, srpski trener beleži uspehe i u radu s mlađim kategorijama.

Pro Reko večeras protiv Radničkog traži novi put do trofeja, za razliku od prethodnih godina kad je osvajana Liga šampiona, gigant svetskog vaterpola napašće pehar Evrokupa. A, svemu tome pečat daje i predstavnik srpske škole vaterpola...

Od 2016. godine ste u Pro Reku. Čini se da je tekuća sezona možda i najizazovnija?

- Da, specifična sezona, stari gazda Gabrijele Volpi je otišao. Na svu sreću, pojavili su se novi vlasnici puni entuzijazma. Ali, sve to je došlo prilično kasno – posle završetka OI. Organizaciono, ušli smo u sezonu „kasnije”, osvojili Kup Italije, u borbi smo još za dva trofeja - sa zadovoljstvom započinje intervju Žurnalu Miloš Ćirić.

Ipak, italijanski velikan zadržao je kontinuitet finala i pobedničkih postolja?

- Sve je krenulo drugačije – promenili smo bazen i mesto gde treniramo. Atipična sezona u kojoj je svima nama na početku trebalo da se naviknemo. Jedina stvar koju ne možete da izbrišete to je istorija koja stoji iza kluba, koja ga pokreće. U suštini, igrači su bez obzira na sastav koji nije isti kao prethodnih godina – znali šta se očekuje i koji su ciljevi. Sigurno da je sve teže nego u prethodnom periodu, ovo i jeste godina stabilizacije i povratka na mesto gde smo bili. Generalno, ambicije su ostale iste. Oseća se malo pritisak pred novim vlasnicima – niko ga nije postavljao, sam se nametnuo. Želeli smo da osvojimo trofeje i da ih ,,privolimo” da se zaljube u ovaj sport i klub.

Iza Pro Reka je korektna sezona u Evrokupu, zabeležene su skoro sve pobede?

- Izgubili smo u kvalifikacijama prvu utakmicu i igrali nerešeno sa Sabadeljom. Igrači nisu naviknuti na poraze – lošu igru i rezultate. Drugačiji je format takmičenja u odnosu na ono što smo navikli. Čak i ta igra četvrtak – subota drugačija je u odnosu na Ligu šampiona. Igrate u četvrtak u Gruziji, u subotu vas očekuje nova bitna utakmica. Nije lako – bez treninga idemo sa aerodroma na utakmicu. Recimo, putujemo iz Zagreba, a sledi nam Savona Sa te strane, novo iskustvo. Ciljevi su da se vratimo u Ligu šampiona, ponovo budemo tamo gde smo do sada. Sve ide u tom smeru, to je ono što Pro Reko zaslužuje.

Danas nas očekuje vaterpolo klasik, izeđu Pro Reka i Radničkog. Kako vam deluju tim Uroša Stevanovića i partije Šumadinaca tokom sezone?

- Govorimo o sličnim stvarima. Gro reprezentacije je u Radničkom – olimpijski šampioni, emotivno prazni, nova ekipa. Sigurno da su zbog svega toga malo kasnije ušli u formu i da ostvaruju rezultate koji se od njih možda „jesu i nisu” očekivali ove godine. Po nekom igračkom kadru – sigurno da jesu. Ko je u vaterpolu, zna da je teško, bez obzira na sam kvalitet, da se napravi nešto. Smatram da je Novi Beograd zasluženo osvojio Kup Srbije. Radnički je posle toga napravio podvig – osvojio Jadransku ligu. Sad je poveo protiv Novog Beograda u finalnoj seriji Superlige. Izuzetno je vođen od strane trenera Uroša Stevanovića, dobro pokriven na svim pozicijama. Imate i faktor iznenađenja koji nije niko očekivao – Dadvani. Jedan od igrača koje izdvajam samo zato što je momak stvarno zaslužio pohvale na osnovu prikazanog. Rasli su iz meseca u mesec i sigurno da su, po meni, dve ekipe zasluženo u finalu Evrokupa.

Večeras će se sudariti i italijanska i srpska škola vaterpola?

- Razlika je – Italijani su ispred nas u bazi. Imaju veliku bazu dece. Nisam ni sam bio upućen dok nisam došao na Čizmu. Velika zemlja... Mogli bi da napreduju još više ako bi malo bolje organizovali sistem prepoznavanja talenata. Nije lako organizovati kampove u zemlji sa 60 miliona stanovnika, koja ima veliki broj vaterpolo klubova i dece. Postoje zvanični selektori regija koji kasnije prenose trenerima reprezentacija utiske o mlađim kategorijama. Ali, sve to može, što se tiče njih, da se digne na viši nivo. Zemlja koji voli sport, ne samo vaterpolo – sportska su nacija.

Ako je njihova prednost u bazi, gde je Srbija kao vaterpolo sila nedodirljiva?

- Što se tiče razlike u radu – bili smo i nadam se da ćemo i ostati sistematičniji. Vodimo računa o detaljima. U Italiji se daje mnogo veća sloboda u igri – baziraju na samoj igri, na učenju kroz igru. Ne posvećuju toliko pažnju detaljima u mlađim kategorijama. Kad pogledate, od 2000. su uzeli par medalja, od 2009. su konstantno u vrhu evropskog i svetskog vaterpola. Svaki sistem nosi nešto svoje – teško je implementirati određen sistem ako za to nemate uslova. Stalno dajem primer kako je trener Japanac postavio sistem koji odgovara i mentalitetu i fizičkom sklopu igrača. Sa tim njegovim presingom i kontranapadima i uplivavanjima napravio je nešto da ekipa bude konkurentna. Napravio bih i paralelu vezano za italijanske igrače – drugačije su konstitucije i građe, baziraju dosta na plivanju, brzini, pokretu, kao i Španija. Nemaju dominantne centre, bekove. Drugačiji je sistem rada, zasnivaju koncepciju igre i način rada na osnovu onoga što imaju.

Može li se reći da je Pro Reko, pored toliko šampiona i trofeja, vaterpolo Real Madrid?

- Da, možemo tako reći. Uz dužno poštovanje svih – moram da istaknem i moju kuću gde sam ponikao – Partizan. To su klubovi koji su obeležili istoriju vaterpola. Dosta njih se okreću i pričaju o Pro Reku u poslednjih 20 godina – gde je definitivno najviše ulagano i osvojeno. Ipak, Pro Reko postoji od 1913 – ima dosta legendi pre ovoga danas. Kad iz grada s 15.000 stanovnika napravite toliki uspeh, sigurno da daje određenu draž.