Radomir Milosavljević ima zapaženu ulogu na Čairu ovog proleća. Iskusni vezni igrač karijeru je gradio u lučanskoj Mladosti, Luganu, Larisi, Vojvodini, Kašimi, da bi na kraju stigao do Radničkog. Iskustva stečena u Švajcarskoj, Grčkoj, Japanu šarenolika su, ali istovremeno i dragocena. Dolazak u Niš probudio je posebne emocije kod povratnika u srpski fudbal jer se u njemu, kako je više puta tokom razgovora istakao, ponovo oseća kao kod kuće.
- Došao sam sa ciljem da pokušamo da napravimo dobar rezultat. Prvi cilj bio nam je plej-of, a zatim smo hteli da pokušamo da se izborimo mesto u Evropi. Međutim, počeli su loši rezultati, nismo imali sreće u mnogim utakmicama. U plej-autu smo ostvarili po dve pobede i remija i poraz. Do utakmice u Subotici je sve bilo u redu, imali smo želju, volju, nosio nas je imperativ rezultata. Desilo se da izgubimo, možda rezultat nije pravedan jer smo imali nekoliko zicera. Ostaje nam da se nadamo da IMT može da izgubi jedan meč, a da sa druge strane mi dobijemo oba. Samo na taj način možemo da ostanemo superligaši bez baraža. Nemam objašnjenje za situaciju u kojoj se sada nalazimo, ali svakako da imamo kvalitet. Ukoliko, ne daj Bože završimo u baražu, imamo šanse za opstanak - ističe Milosavljević.
Iskusni vezista sa osmehom priča o Radničkom, Nišu, jugu Srbije…
- S obzirom na činjenicu da sam iz ovih krajeva, želja da igram u Radničkom oduvek je bila velika. Mnogo se lepo osećam ovde, totalno sam opušten jer sam ovo želeo celog života. Da igram blizu kuće, prelep je osećaj, zbog toga bih voleo da se što više zadržim ovde. Nemam osećaj da je kraj sezone.
Japan, odakle je Radomir došao u Radnički, posebno je iskustvo i priča za sebe.
- Džej liga je u rangu vrhunskih, igra se prebrzo. Igrači su hitri, tehnički baš dobri. Imaju dosta kvalitetnih domaćih igrača, nemaju mnogo stranaca, uglavnom dovode Brazilce, Aleksandar Čavrić i ja smo bili jedini iz Evrope. Kod njih je sve isplanirano, dobije se program rada za mesec dana. Tačno se zna sve, vreme treninga, kad su utakmice, slobodni dani. Ne može se desiti da dođe do izmena.
Privikavanje na Japan nije bilo lako, ali je kroz slične situacije Milosavljević prošao kada je iz Lučana prešao u Lugano.
- U Švajcarskoj se igra jak fudbal. U početku je sve bilo ok, međutim vremenom me stigao umor, verovatno zbog jačeg inteziteta treninga, pa i utakmica. Trebalo mi je vremena da dođem sebi. Čini mi se da nisam bio isti igrač kao u Srbiji. Svakako je to bilo dobro iskustvo. Sa Luganom sam igrao grupnu fazu Lige Evrope, samo je gol-razlika odlučila da ne odemo u osminu finala. Igrao sam, ali nisam dobio minutažu kakvu sam priželjkivao, imao sam 25 godina i želeo sam da igram svaku utakmicu. Na kraju sam rešio da promenim sredinu. Otišao sam u Larisu i to je bila promena koja mi je definitivno bila potrebna u tom momentu. Proveo sam tamo prelepe tri i po godine, grčka liga je dobra, po mentalitetu su slični nama, osećao sam se kao kod kuće, što nije bio slučaj sa Švajcarskom.
Domaća publika najviše pamti Milosavljevića po igrama za Mladost i Vojvodinu. Interesantno je da je karijeru gradio u Lučanima, iako je rodom iz Ćuprije.
- Cela karijera vezuje se za Lučane. Otišao sam tamo iz paraćinskog Borca još dok sam bio kadet. Bukvalno sam bio dete, otišao sam prvo na neku proveru, pa potpisao ugovor na šest meseci, onda ostao tri, pa još tri godine, da bih na kraju osam sezona proveo u Mladosti. Zajedno smo prošli kroz Prvu ligu, postali stabilni superligaši. Lepe uspomene me vežu za Lučane, mesto jeste malo i ko nije spreman da se prilagodi veoma je teško. Jednostavno, nisam znao za bolje u tom momentu, bukvalno sam živeo osam godina u hotelu. Vojvodina je takođe bila zdrava priča. Dobro sam započeo sezonu, onda nisam imao veliku minutažu, ali sam čekao svoju šansu. Došao je Ranko Popović, uspeo sam da pokažem svoje pravo lice i ponovo se oprobam u inostranstvu – zaključio je adut niškog Radničkog.
ČAIR SUDBINSKI ZAPISAN
Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno - kaže narodna izreka. Tako je i Milosavljeviću negde bilo zapisano da obuče dres Radničkog.
- Nakon dolaska iz Grčke, šest meseci bio sam u Lučanima, onda sam razmatrao ponude. Pregovarao sam sa Radničkim, Vojvodina je takođe bila zainteresovana, u igri su bila još dva grčka kluba. Vagali smo šta i kako, supruga je bila u drugom stanju, bilo je pitanje da li da odemo u Grčku, pa da se porodi tamo, ili da ostanemo u Srbiji još godinu dana. Malo je nedostajalo da dođem u Niš, ipak splet okolnosti bio je takav da sam otišao u Novi Sad, pa ponovo u inostranstvo. Sudbina je htela da ipak dođem na Čair, gde se zaista osećam kao kod kuće.
NE VOLIM DA BUDEM AUTORITET
Radomir Milosavljević, Uroš Vitas i Marko Petković najstariji su u timu Radničkog, shodno tome očekuje se da oni drže situaciju „pod kontrolom”.
- Nisam od igrača koji žele da prave autoritet, jer znam kada sam bio mlađi, kako je bilo sa starijima. Čim nešto ne valja odmah se diže vika i dreka na mlađe. Razumem da oni nekada greše, zato što sam i ja prošao tim putem, zbog toga želim da ih podržim. Ne greše oni zato što žele, nego su jednostavno u takvim godinama. Mi smo tu da im damo neki savet, skrenemo pažnju, usmerimo ih, sada da im nešto pametujemo, to ne. Na sreću mi ovde nemamo problema u svlačionici, „klinci” su vredni, dobri, nisu bezobrazni.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
