35 GODINA SA VAMA - OD 17. MAJA 1990. DO DANAS... Svaki dan – novi Sportski žurnal...

Prvi broj Sportskog žurnala (fr. journal  -  „dnevni, svakidašnji“) izašao je na današnji dan pre tridesetpet godina, uoči Svetskog prvenstva u fudbalu koje se igralo u Italiji i na kome je Zapadna Nemačka postala šampion sveta.

„Devedesete“ su na prostorima tadašnje Jugoslavije bile kakve su bile i u tom i takvom okruženju pojavio se Sportski žurnal. I da se ograničim na to „sportsko vreme“ i na priču koja je nedovoljno i sociološki i fenomenološki istražena, na činjenicu da je istorija pokazala uobičajen smisao za crni humor, i Jugoslavija je nestala kao aktuelni svetski i evropski prvak u košarci, aktuelni svetski i evropski prvak u vaterpolu, i zemlja aktuelnog evropskog i svetskog klupskog prvaka u fudbalu. Ratni intermeco obrnuo je živote na glavu, ali ne i duhovitost istorije - od 1995. do 2000. u skraćenoj Jugoslaviji sportisti sa međunarodnih takmičenja donosili su medalju za medaljom...

Internet se pojavio 1993, počeo sa ekspanzijom 1994. godine i danas je to što jeste. Vikipedija se pojavila tek posle... Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je  započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 64,8 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 706.000 na srpskom.

Evo, da se pozovem na Vikipediju: „...Sportski žurnal je sportski dnevni list koji se štampa u Beogradu. Izlazi svakog dana i donosi informacije iz fudbala, , odbojke, , , tenisa, ,  i ostalih sportova. Štampa se na obično 28, nekada 32 strane, od kojih su 16 u boji, . Počeo je da izlazi 1990. godine, uoči ....  Pripada medijskoj kući .  Prema svim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji, Sportski žurnal je najtiražniji i najcenjeniji sportski dnevnik u zemlji. Odlikuje ga veliki broj informacija i izveštaja sa svih sportskih borilišta u Srbiji, zahvaljujući širokoj i gustoj dopisničkoj mreži...“ Ova informacija je iz 2007. godine, kada je Sportski žurnal obeležavao izlaženje 6000–og broja.

Moj „mali“ dodatak citiranom delu sa Vikipedije – Sportski žurnal se odlikuje velikim brojem informacija i izveštaja sa svih sportskih borilišta u Srbiji.... Evropi i svetu...

Sasvim je jasno, čak i prirodno da svaki, ali svaki medij (od štampanih do elektronskih i da ne nabrajam dalje...) ima rubriku „sport“ u kojoj se mogu saznati sportske vesti, jer bez sporta medij štampani ili elektronski, jednostavno nije niti kredibilan, niti konkurentan. Sportski žurnal za ovih 12.775 dana nije samo opstajao, već je i rastao. Već od prvog broja prihvaćen je kod ljubitelja sporta „raširenih ruku“, nudeći čitaocima i slikom (fotografijom) i rečju (tekstovima) uvid u svet sporta. 

Dočekati „nekoga“ ili „nešto“ – raširenih ruku u simboličkom smislu izraz i gest je  velikog zadovoljstva i uživanja. Nije nepoznato da motivacija čini da napravimo prvi korak, a navike čine da stignemo do kraja – cilja.  Žurnal se i čita „raširenih ruku“, zbog svog formata – formata i u tehničkom i suštinskom smislu.  Raširene ruke su i znak da ste otvoreni za nove ideje, koje i pocrtavaju ključne vrednosti  sportskog novinarstva.

U knjizi  Rejmonda Bojla  „Sportsko novinarstvo – Kontekst i Problemi“ su naznačeni pozitivni indikatori kvaliteta ove grane novinarstva: nepristranost, objektivnost, znanje o sportu kao objektu izveštavanja, neutralnost, efikasnost u prepričavanju, istraživačko i kritičko novinarstvo koje je u službi javnog dobra.

Sportski žurnal za ovih tridesetpet godina posvećenosti javnom dobru sporta na globalnom nivou, srpskog sporta prevashodno i svakog od sportova u meri u kojoj i sam taj sport doprinosi javnom dobru, nije samo hroničar ili izvestilac, već i akter koji već viđenom ili doživljenom sportskom događaju ne daje samo dimenziju podsećanja, već i ponovnog sagledavanja. Susan V. Hands, prva žena koja je izveštavala o sportu za „Šarlot Observer“ tvrdila je da „Rezultat prodaje novine“, jer ljudi jutro nakon velikog događanja kupuju novine da pročitaju o onome što su veče pre jednom, a možda i nekoliko puta pogledali na internet portalima ili nekim drugim platformama.

Ne bi trebalo „zatvarati oči“ pred nadirućim trendovima medijske borbe za prevlast nad temom sport. Uglađen PR, društveni  mediji, koji nam oduzimaju više  vremena, sadržaj generisan veštačkom inteligencijom ... „Velika tehnologija je sada uzela većinu prihoda od oglašavanja, a takođe je preuzela i veći deo naše pažnje. Tamo postoji višak sadržaja. Svako može da objavi bilo šta. A.I. je za medije ono što je doping za sport. Teško je videti šta je istina, a šta veštačko, rekao je predsednik Sindikata danskih novinara Tine Johansen.

Debata o ulozi veštačke inteligencije u novinarstvu često se fokusira na to da li je ona prednost ili pretnja. S jedne strane, veštačka inteligencija može da obavlja složene zadatke kao što su transkripcija intervjua, generisanje statističkih analiza i pružanje analize podataka u realnom vremenu. Sportsko novinarstvo je na raskrsnici. Sa veštačkom inteligencijom i naprednom analitikom koje menjaju industrije širom sveta, sportski mediji nisu izuzetak. Način na koji se utakmice izveštavaju, analiziraju i konzumiraju razvija se brzim tempom. Sadržaj generisan A.I. ,  prediktivna analitika i alati za analizu podataka učinili su informacije pristupačnijim nego ikad. Ali kako se uloga tehnologije u sportskom novinarstvu nastavlja širiti, može se sa razlogom postaviti pitanje: „ Da li se novinari prilagođavaju ovim dostignućima ili ih ova dostignuća zamenjuju ?

Ključ  za ostanak relevantnim u eri veštačke inteligencije je  adaptacija. S druge strane, štampa ostaje moćan medij – posebno kada se kombinuje sa digitalnim inovacijama i drugim platformama. Budućnost štampanih medija leži u njihovoj sposobnosti da se prilagode i napreduju spajajući najbolje od štampanog i digitalnog kako bi čitaocima ponudili jedinstvena, zanimljiva iskustva. Prihvatanje veštačke inteligencije kao alata, a ne posmatranje nje kao takmičenja je ključno. Veštačka inteligencija može da obrađuje ogromne količine podataka, ali ne može da replicira ljudsku intuiciju, kreativnost ili sposobnost da otkrije i objasni dublje narative unutar sporta.

Jedan od najistaknutijih primera uticaja veštačke inteligencije u sportskom novinarstvu je automatizovano pripovedanje. Programi veštačke inteligencije obrađuju sportske podatke u realnom vremenu i generišu trenutne izveštaje, omogućavajući medijima da objavljuju rezimee utakmica gotovo odmah nakon poslednjeg zvižduka. Iako su brzina i efikasnost sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom neosporni, ovim rezimeima često nedostaje dubina, nijansa i emocionalna rezonancija koji definišu pripovedanje vođeno ljudskim delovanjem. Budućnost medija generalno, verovatno neće biti samo o konzumiranju sadržaja, već o iskustvima vezanim za sadržaj.

Hegel je zapisao da je jutarnja molitva savremenog čoveka čitanje novina. Omogućava nam da se svakodnevno nalazimo u našem istorijskom svetu. Poređenje jeste pretenciozno, ali jutarnje čitanje Sportskog žurnala u formatu kakav jeste, omogućava mi da se svakodnevno nalazim u svom (našem) velikom  sportskom svetu.

Zato mi Sportski žurnal predstavlja deo svakodnevnice. Jer, živimo u svetu i okolnostima, koje nisu veštačke. Bar, ne još uvek.

Žurnal se čita raširenih ruku!