PSIHOLOG ZA SVE SELEKCIJE – Stojković: Rukomet se vraća u modu

Bio je veliki igrač, jedan od najboljih srpskih pivotmena ikada, stub odbrane i sinonim borbe, osvojio je sa reprezentacijom Srbije srebrnu medalju na EP 2012.

Kad je Rastko Stojković okončao igračku karijeru ostao je prisutan u rukometu, a poslednjih nekoliko meseci je veoma aktivan, posvećen i obavlja funkciju predsednik Rukometnog saveza Beograda i koordinatora svih muških reprezentativnih selekcija. Krenuo je silovito, svestan teške situacije i činjenice da je preuzeo „vruć krompir“, u isto vreme je hrabar i odlučan da rukomet podigne na viši nivo, a sve što je zamislio sproveo je u delo.

- Imao sam veliku podršku, treneri svih selekcija postavljeni su u okviru naših mogućnosti i mislim da je sve prošlo dobro. Svetsko juniorsko prvenstvo je prvo što nas čeka u narednom periodu, dok su nam nedavne Mediteranske igre pokazale dosta toga i sad znamo koje stvari moramo da promenimo kako bismo išli u korak sa svetom. Improvizacija je dobra i mi smo majstori u tome, ali na duže staze ne donosi uspeh – počeo je razgovor Rastko Stojković.

Koliko je bilo teško latititi se ovog posla?

- Iskreno, volim ovo, a imam i veliku pomoć u Samardžiću sa kojim odlično sarađujem. Podelili smo se, imamo ciljeve i svako radi svoj posao, tako da nema problema. Mi smo u funkciji klubova i sve ćemo raditi kako bismo im pomogli, pokrenuli smo dosta promena, neke smo sami inicirali, a neke je i Zajednica trenera Beograda. Za sada to ide u dobrom pravcu.

Beograd kao region je u velikom problemu?

- Ali je ujedno i rukometni centar Srbije. Ako gledamo broj dece koji igraju za reprezentativne selekcije onda je Beograd dao više nego ostali regioni i promena sa Vojvodine i Centralne Srbije je donelo i male probleme. Klubovi kubure sa finansijama, situacija je teška, ali mi smo tu da pomognemo i uradićemo sve da omogućimo što bolje funkcionisanje.

Šta je najveći problem?

- Popularizacija rukometa, više dece, više treninga i samim tim veći broj klubova. Omasovljenje nam je preko potrebno, animacija dece, promocije, takmičarskih dana. Problem u Beogradu su i termini za treninge gde ne možemo da se takmičimo sa košarkom i odbojkom. Tako da nisu samo finansije problem, već i infrastruktura. Školske sale su se nekad koristile, sad je to manje, ali postoji projekat 4 na 3 koji je dobar u tu svrhu.

Master plan mini rukometa RS Srbije je pokazao da su deca zainteresovana za ovaj sport?

- Naravno, ne sumnjam i deca samo čekaju poziv. Sve je stvar animacije i ona je sad ključna. Savez Beograda je sa Rukometnim Savetom odlučio da napravi zajedničko gledanje fajnal fora Lige šampiona, turnire, druženje kako bismo što više rukomet približili deci. Vreme je potrebno za sve, ništa ne može preko noći.

Šta je najveći problem mlađih selekcija?

- Fizička sprema i slobodno mogu da kažem da od pionira do juniora, tu najviše škripimo. Tehnički mi nismo inferiorni, tu smo u rangu sa svima i veoma sam ponosan  na to, ali fizička sprema je baš loša i mnogo zaostajemo. I najviše se to vidi pred kraj utakmice, onda pada i koncentracija, pa je nastaju problemi. Ovo je sve kompleksno, jer mi moramo da promenimo pogled na sport, naša deca ne idu u teretanu jer su mladi, pa kako Danci nisu mladi u istim godinama. Tu postoji i problem što klubovi nemaju novac za kondicione trenere, a nemaju ni kulturu za odlazak u teretanu koja je neophodna. Više nema ni odlaska na stadione gde su uslovi odlični za trčanje, ali to bi moralo da radi osamdeset odsto trenera, a pet, onda nemamo sistem i ništa nismo uradili.

Zašto se najveći broj dece gubi između juniorskog i seniorskog doba?

- To je realnost života i više nema veze sa sportom. Kod nas je finansijska situacija takva da ni ja ne bih dozvolio mom detetu da se bavi profesionalno rukometom do 25 godine i igra za 500 evra, a da zapostavi fakultet. Tu postoji i stvar strpljenja, sećam se da sam igrao u Zvezdi Ligu šampiona, osvajao titule, a na treninge išao autobusom jer nisam imao novca da sipam gorivo. Nismo ni za kafu imali. E, danas to deca neće da trpe, ne vide konačan cilj, fokusirali su se na sutra i ne vide dalje od toga.

Šta možemo očekivati na leto od kadeta i juniora na Svetskim prvenstvima?

- Žao mi je što smo tu decu preuzeli na kraju ciklusa, a ne ranije jer stvarno imaju potencijal. Očekujem uspehe, videćemo koliko je to izvodljivo, iako imamo veliki broj kvalitetnih igrača. Juniori su na izlazu, ali od generacija 2006. i 2008. očekujem baš dosta.

Kakvi su srpski pivotmeni?

- Od svih mi se najviše sviđa mali Simić koji igra u Vinterturu i mislim da će tamo dosta napredovati. Izgleda impozantno i ima sve predispozicije da za godinu, dve očekujem od njega neverovatne stvari.

Domaća liga konačno neizvesna?

- Dobro je za rukomet da bude neizvesno, sad kad se odigra finale Kupa, pobednik se raduje, jer zna da je morao da se namuči za to. Odlična stvar je što imamo jake klubove, treba ih i više, a siguran sam da bi Crvena zvezda i Partizan napunili Arenu u Ligi šampiona i sa pet, šest miliona evra i to sa domaćim igračima. Za razliku od košarke koja ništa i ne uradi sa 25 miliona – zaključio je Rastko Stojković.