Od samog osnivanja Žurnala pre 35 godina, atletika je bila jedan od sportova redovno zastupljenih na stranicama našeg lista.
Po pravilu su to bile informacije koje nisu mogle da se nađu u drugim medijima. Kraljica sportova je decenijama živela celim svojim bićem. Bili smo sveobuhvatni - u širinu smo išli na izveštavanje s kroseva, uličnih trka, polumaratona i maratona u regionu, ali i sa svih meridijana. Po dubini smo imali izveštaje s lica mesta sa takmičenja iz zvaničnog programa nacionalnog i nižih saveza, od atletskih škola, preko pionirskih, juniorskih, seniorskih i veteranskih kategorija do evropskih i svetskih prvenstava u svim uzrastima u kojima postoje do olimpijskih igara.
Skakačicu udalj Ivanu Španović, najbolju srpsku sportistkinju prve četvrtine 21. veka, višestruku prvakinju sveta i Evrope u dvorani (nacionalni rekord 7,24 m) i na otvorenom (7,14 m) i jedinu osvajačicu olimpijske medalje u atletici za Srbiju (u Riju je 2016. bila treća), pratimo doslovno od pionirskih dana. Posle jednog od njenih podviga, Žurnal je na prvih nekoliko strana imao atletiku, što se u srpskoj štmpi nije dešavalo. Zabeležili smo mnogo ekskluzivnih informacija iz karijere, a i ona je više puta istakla značajnu ulogu Žurnala u njenom atletskom razvoju.
Zaokružene sportske priče na stranicama našeg lista, od prvih atletskih uspeha do intervjua kojima su neki ekskluzivno otkrili da će okačiti sprinterice o klin, imali su: Dragutin Topić, Emir Bekrić, Dragan Perić, Mihail Dudaš, Olivera Jevtić, Tatjana Jelača... I današnju generaciju pratimo od prvih koraka. Angelina Topić bila je na stranicama Žurnala dok su je na rukama nosili roditelji i asovi Dragutin i Biljana Topić. O nebeskom talentu Adriane Vilagoš pisali smo još dok je devojčica iz Sente hitnua vorteks toliko daleko da smo bili svesni da se rađa zvezda sposobna da sruši svetski seniorski rekord u bacanju kopljs. Slično je s perjanicama naše muške atletike danas, Arminom Sinančevićem i Strahinjom Jovančevićem.
Legendarni treneri su rado prenosili znanje na stranicama lidera sportske štampe, počevši od dvojice Aleksandra Velikih - Petrovića i Marinkovića do Nikole Tomasovića i Gorana Obradovića.
Nismo zaboravljali ni nekadašnje asove. Jedina srpska seniorska svetska rekorderka Vera Nikolić (800 m) nije krila da smo joj omiljeno štivo kao ni Nenad Stekić, jedinstveni srpski evropski seniorski rekorder u skoku udalj.
Otvarali smo brojne osetljive teme i u borbi za boljitak atletskog sporta u otadžbini. Bilo je svega, pa i dosta onoga čega se u danima slavlja obično ne priseća. Sve probleme smo uspešno prebrodili zahvaljujući istini.
– Kad bih jednog jutra u Žurnalu pročitao da sam mrtav, čudio bih se kako već nisam. Apsolutno verujem u svaku informaciju koju objavite ma koliko mi se u prvom trenutku činila čudnom – rekao je jednom prilikom trener Zoran Rujević.
Žurnal je naš, a svetski. Više od pet puta intervjuisali smo najboljeg sportistu 20. veka Karla Luisa (SAD) kao i Juseina Bolta (Jamajka), najbržeg čoveka svih vremena, inače izabranog za najboljeg sportistu globusa u prvoj četvrtini 21. veka.
Predsednici IAAF-a Italijan Primo Nebiolo i Senegalac Lamine Dijak kao i prvi čovek Svetske atletike Britanac Sebastjan Kou intervjuisani su na stranicama Sportskog žurnala.
Od vodećih ljudi atletske Evrope čitaocima su se obraćali u više navrata predsednici EAA: Švajcarac Hansjorg Virc i Norvežanin Sven Arne Hansen, kao i čelni čovek EA Bugarin Dobromir Karamarinov.
Sven Arne Hansen je na spomenutu funkciju došao kao jedan od najvećih menadžera. Iz ove struke govorili su za nas: Amerikanac rumunskog porekla Fred Libou, osnivač maratonskog pokreta i može se reći načina života savremenog čoveka, njegov zemljak Džoe Daglas (predvodio najbolji atletski klub u istoriji, Santa Moniku, s Karlom Luisom, Stivom Luisom, Lirojem Barelom), Švajcarac Andreas Briger (od Ciriškog mitiga napravio svetski spektakl), Šveđanin Kent Anderson veliki prijatelj Srba, pa: Pat Bučer, Zejn Branson, Endi Norman... Poslednji primer sjajne saradnje s menadžerima zabeležili smo s Danijelom Vestfeldom, koji je danas broj 1 u svetu u ovoj oblasti. Njegov pulen Armand Duplantis, proglašen je od strane Svetskog udruženja sportskih novinara najboljim sportistom planete u olimpijskoj 2024. godini istog dana kad je u Žurnalu izašao intervju s njim (jedini besplatni od šest koje je dao, a bilo je više od 100 zahteva).
Pojavljivali su se ili na stranicama vaše omiljene novine ili u dodatku Planeta Atletika, koji smo radili najpre u saradnji s „Beogradskim maratonom“ na čelu s Dejanom Nikolićem, pa s Atletskim savezom Srbije.
Moglo nam se sve ovo, jer smo jedini do sad u naši medijima imali zvanično atletsku rubriku i to od 1994. do 2024. Mnogo je sjajnih novinara prodefilovalo kroz nju i s dopisnicima učinilo da najvažniji olimpijski sport bude predstavljen na jedinstven način u dosadašnjoj istoriji srpskog novinarstva.
DRAGULjI U KRUNI KRALjICE SPORTOVA
Za Sportski žurnal ili dodatak u našem listu Planeta Atletika (izlazio je godinama uz prekide), govorilo je više od 100 najvećih zvezda kraljice sportova svih vremena.
Nabrajamo samo neke, kojih smo se setili, a poređali smo ih po azbučnom redu njihovih prezimena iz čega se vidi istorija matičnog sporta u poslednjih 35 godina:
Aleksandar Bagač, Tijana Bartoleta, Kenenisa Bekele, Jurij Belonog, Bob Bimon, Jusein Bolt, Jurij Borzakovski, Sergej Bubka, Brigita Bukovec, Roman Virastjuk, Blanka Vlašić, Džeremi Voriner, Marija Vuković, Tajson Gej, Džastin Getlin, Moris Grin, Armand Duplantis, Džonatan Edvards, Jan Železni, Jelena Isinbajeva, Kevin Jang, Donald Kvori, Vilson Kipketer, Ana Fidelija Kiro, Eliud Kipčoge, Darja Klišina, Karolina Kluft, Džo Kovač, Stefka Kostadinova, Rajan Krauzer, Ingrid Kristijansen, Tatjana Lebedeva, Karl Luis, Kerol Luis, Benson Masija, Geir Moen, Roza Mota, Marija Mutola, Venuste Nijangabo, Kristijan Olson, Marlen Oti, Artur Partika, Uta Pipig, Asafa Pauel, Majk Pauel, Ivan Pedroso, Irina Privalova, Hari Bač Rejnolds, Britni Ris, David Rudiša, Vilma Rudolf, Julimar Rohas, Patrik Sjeberg, Havijer Sotomajor, Miltijadis Tentoglu, Pol Tergat, Gven Torens, Dejli Tompson, Amel Tuka, Frenki Frederiks, Trine Hatestad, Stefan Holm, Alberto Huantorena, Grant Halovej, Marsel Džejkobs, Kolin Džekson, Ben Džonson, Majkl Džonson...
HALE NAM FALE
Akcija našeg lista HALE NAM FALE, koju smo vodili u saradnji s ljudima iz srpske kraljice sportova, na čelu s predsednikom Veselinom Jevrosimovićem i generalnim sekretarom Slobodanom Brankovićem, posebno će ostati u sećanju naših čitalaca. Čak 17 godina završavali smo brojne tekstove tim sloganom i ukazivali na značaj izgradnje specijalizovane atletske dvorane u Srbiji.
Ispravnost ovog stava videlo se kad je završena 2016. Do tada smo imali 24 seniorske atletske medalje na evropskim, svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama, a od tada 31.
HUMANITARNE AKCIJE
Ni na druge načine nismo zaboravili naše legendarne atletičare. Kad su bila neophodna pokretna invalidska kolica Nenadu Stekiću, obolelom od Parkinsonove bolesti, dr Jovan Đurović obratio se Žurnalu s predlogom da se nekadašnjem asu nabave ona najsavremenija i to je učinjeno.
Osvajač prve medalje za našu zemlju na nekim olimpijskim igrama, onim u Londonu 1948, vicešampion u bacanju kladiva Ivan Gubijan, požalio se u 79. godini da ne vidi. Uz Žurnal je ponovo progledao.
Jedna humana dama je pročitala u avionu na letu za Beograd o akciji koju smo vodili kako bismo pomogli Nevenu Raniću, potpredsedniku AK Crvena zvezda vezanom za kolica. Direktno iz aviona otišla je u kuću ovog poznatog trenera da mu lično da značajna sredstva. Tek onda je produžila tamo gde je prvobitno krenula.
Pisanjem smo pomogli atletičarima da nađu bolje sponzore od onih s kojima su bili u pregovorima ili bolje uslove od najavljenih. Među njima je i jedan od kasnije poznatih političara kod nas.
PRVI INTERVJUI
Iz atletike, kao matičnog i prvog olimpijskog sporta, izašli su svi ostali. Koliko je ona bitna vidi se i na primeru Dečjeg maratona.
Kao predškolci pobeđivali su na stazi oko slonare u Vrtu dobre nade, pored ostalih, i Slobodan Rajković i Nikola Jović. Prvi je bio reprezentativac u fudbalu, a drugi u košarci i sad igra za Majami (NBA). Ima još primera.
Za današnju priču je bitno da su prve intervjue u karijeri dali Sportskom žurnalu i to atletskoj rubrici.
AUTORSKI TEKSTOVI LEGENDI
Ljubitelji lidera sportske štampe bili su u prilici da čitaju autorske tekstove čuvenih imena. Ivana Španović nije spavala do četiri ujutru u Moskvi 2013. posle osvajanja prve medalje za Srbiju na svetskim atletskim prvenstvima na otvorenim borilištima. Razlog – pisala je tekst za Žurnal o događajima s borilišta.
Ivana je uoči olimpijske sezone 2021. za Novu godinu intervjuisala branioca titule Tijanu Bartoletu, a uzvratno je Amerikanka postavljala pitanje Srpkinji, favoritu za pobedu u Tokiju. Identično je bilo s najboljom skakačicom udalj na globusu poslednjih decenija Britni Ris (SAD) i našom rekorderkom godinu dana ranije.
Čitaocima su se u prvom licu obratili: Karl Luis, Marlen Oti, Primo Nebiolo, Fred Libou, Donald Kvori i svi naši najbolji atletičari, treneri, selektori i atletski radnici.
SOTOMAJOR ČITAO SUTRAŠNjE NOVINE
Kad je Havijer Sotomajor došao u Srbiju, propustio je poslepodnevni let. Saznali smo da će ipak doći, ali u ponoć.
Do tada su već bila izašla dva izdanja Žurnala za sledeći dan pa smo poneli jedan primerak sa sobom.
Niko ga od novinara nije dočekao osim naše ekipe. Načinili smo podvig za Riplijevo Verovali ili ne i snimili i danas aktuelnog svetskog rekordera u skoku uvis (2,45 m) kako čita novinu koju u rukama drže i čitaoci.
STUDENTI U AMERICI
Amerikanci su našim juniorskim reprezentativcima nudili besplatne studije i tako dobijali vrhunske talente za male pare. Mnogi su ostajali tamo posle studija.
Da nisu zaboravljeni u otadžbini pokazali smo redovnim praćenjem njihovih sportskih i akademskih dostignuća s druge strane Atlantika. Neki od njih, kao na primer kladivaš Zoran Lončar, rekli su da su se vratili baš zbog pisanja Žurnala.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
