Tanasković: Partizan zna šta hoće

U velikom intervjuu za Sportski žurnal, u godini jubileja 80 godina od osnivanja Partizana, Željko Tanasković govori i o komunikaciji sa navijačima, da li je vreme za promenu imena, kako izgleda saradnja sa državom i zašto smatra da dolaze bolji dani za crno-belu porodicu.

Ujedno, otkriva prve rezultate, planove, prepreke i novu filozofiju klupskog jedinstva.

Prošlo je malo više od 100 dana otkad ste postali predsednik JSD Partizan. Kako gledate na period 1. februar – 17. maj?

– Urađeno je dosta toga i najvažnije je što se rezultati vide – ne samo kroz reči, već i kroz konkretne poteze. Najpre, klubovi su ponovo dobili glas u odlučivanju. Oni koji su dugo bili zapostavljeni sada aktivno učestvuju u kreiranju strategija i rešenja. Uspostavili smo odličnu saradnju sa Fudbalskim klubom Partizan, a potpisali smo i jednogodišnji ugovor sa Bankom Poštanska štedionica – što je prvi korak ka stabilnom sponzorstvu, s najavom generalnog partnera čije ime će nositi čitav kompleks. Pokrenuli smo projekte za modernizaciju infrastrukture – prelazak na energetski efikasniji sistem grejanja i vezivanje za gradsku mrežu. Takođe, uveli smo praksu da svakog meseca nekoliko klubova dobije konkretnu finansijsku podršku. To je novina koja već daje rezultate. Napravljeni su novi reprogrami obaveza koji se uredno servisiraju. Verujem da smo svojim pristupom vratili poverenje i institucija i sportske javnosti.

Da li ste sad, kad ste se još detaljnije upoznali s kompletnom problematikom, veći optimista nego što ste bili po inauguraciji i na šta ste najponosniji u proteklom periodu?

– Iskreno, prijatno sam iznenađen dinamikom promena. Problema je bilo i ima ih i dalje, ali nikada se brže nije krenulo u njihovo rešavanje. Fudbalski klub, kao naš najveći resurs, ponovo je u crno-beloj porodici. Svi klubovi prolaze kroz fazu reorganizacije, što je temelj za zdrav sistem. Naš konačni cilj je da se iz te mase sportista iznedre reprezentativci i osvajači medalja – što je tradicija koju Partizan neguje decenijama.

Koji su najveći problemi i najčešća rečenica s kojom ste se susreli u razgovorima s predstavnicima klubova i vidite li rešenje?

– Najčešći problemi su finansije – pokrivanje osnovnih potreba, trenažnog procesa i održavanja infrastrukture. Zato radimo na unapređenju upravljanja i digitalnoj transformaciji – jačanju prisustva na društvenim mrežama i transparentnosti. Na taj način približavamo realnost navijačima i podižemo svest o problemima, ali i rešenjima.

Fudbalski i košarkaški klub su, rekoste i Vi po izboru za predsednika, perjanice društva. Kakva vam je saradnja s njima i da li su u finansijskom stanju da kao što se događalo u prošlosti pomognu ostale klubove iz crno-bele porodice?

– Fudbalski klub je najznačajniji član porodice i vraćanje poverenja i komunikacije sa njima bio je prioritet. Trenutno nisu u poziciji da finansijski pomažu ostale klubove, ali u budućnosti, sa stabilizacijom, to je moguće. Sa košarkaškim klubom saradnja je odlična – oni nose ogromnu navijačku bazu i pozitivnu energiju, što je od neprocenjivog značaja za brend Partizana.

Fudbal – još jedna sezona bez trofeja, košarka – poraz u finalu kupa, odbojka – bez pehara, takođe, rukomet – neuspesi u finalima kupa i superkupa, stoni tenis – izgubljen primat, vaterpolo – nije ni deo elite... Titule košarkaša i rukometaša spasile bi Partizanovu sezonu –da li su, po Vama, moguće?

– Dobar rezultat je posledica kontinuiranog rada. U prošlosti nije bilo sistemskog pristupa. Sada insistiramo da svi klubovi ulažu u mlađe kategorije. Rezultati će doći, ali moramo biti strpljivi.  Osnovna strategija je rad sa mladima i formiranje vrhunskih sportista iz sopstvenog pogona.

Koliko JSD Partizan tačno ima članova i ko su najmlađi klubovi u crno-beloj porodici? Ima li još nekih novih sportova na vidiku?

– Imamo 24 kluba sa pravom glasa i 8 sekcija koje aktivno deluju u okviru Sportskog društva. Novi sportovi poput futsala, mačevanja, boćanja, padela, basketa 3h3, e-sporta i sada i golfa dobijaju šansu da pokažu potencijal. Svaka prijava se temeljno razmatra – od planova do kadrova. Cilj je jasan – širenje sportske baze Partizana.

Kako Partizan može da prekine dominaciju večitog rivala i ponovo uspostavi sopstvenu?

– Pre svega, moramo obnoviti normalnu, institucionalnu komunikaciju sa nadležnima i, što je važno, sa našim „komšijama“. Na terenu neka rivalstvo bude žestoko, ali van njega moramo graditi poštovanje. Jak Partizan znači i jaku Zvezdu i obrnuto. Moramo edukovati i navijače – šta znači podrška, kako se pravilno navija, šta klubu zaista treba. Komunkacija sa navijačima je krenula u dobrom pravcu i to mora da ostane jedan od naših prioriteta.

Šta planirate za 4. oktobar i veliki jubilej – 80. rođendan Partizana?

– Planiramo dostojnu proslavu velikog jubileja – 80 godina Partizana. To je više od obične svečanosti, to je prilika da se podsetimo svih rezultata, trofeja i ljudi koji su obeležili našu istoriju. Učinićemo sve da proslava bude dostojna tradicije, u skladu sa našim finansijskim mogućnostima. To će biti i simbolična potvrda da smo ponovo stali na noge i da ulazimo u novi ciklus – sa jasnom vizijom za narednih 80 godina.

Po čemu želite da ostanete upamćeni kao predsednik JSD Partizan?

– Želim da me pamte kao čoveka pod čijim je vođstvom Partizan ponovo stao na noge. Da smo se okupili, ujedinili i krenuli da radimo u skladu sa statutom, kao jedna porodica. Posle perioda u kojem je bilo dosta turbulencija, drago mi je što je ponovo zavladao duh zajedništva. Ako u istoriji bude zapisano da smo u tome uspeli, to je najveća čast za mene.

Predsednik KK Partizan i vaš prethodnik Ostoja Mijailović nedavno je izjavio da njegove firme i dalje sponzorišu pojedine klubove iz crno-bele porodice koji su glasali za njegovu smenu. Da li je to tačno i ima li u tome nešto sporno?

– Nemam detaljne informacije o tome da li gospodin Mijailović direktno finansira neke klubove, ali jedno je sigurno – on nije smenjen, već je došlo do promene u skladu sa novim okolnostima. Više puta sam istakao da je napravio veliki pomak u košarkaškom klubu i da je veoma angažovan na poslovnom planu, i u Srbiji i van nje. Jednostavno, nije imao vremena da se u potpunosti posveti Sportskom društvu. Odluke koje smo doneli nisu lične – one su u interesu Partizana. I zato ne želim da se vraćamo na retoriku koja stvara tenzije. Zalažem se za zdravu komunikaciju i otvorenu saradnju. Verujem da je u tim pričama više neistina nego istina.

Kako sarađujete s državom i kolika je finansijska pomoć koju dobijate?

– Već sam rekao: moramo promeniti način komunikacije sa institucijama. To pre svega znači da moramo bolje predstaviti svoje ideje, planove i potrebe. Država danas više nego ikada ulaže u sport i pomaže klubove – to je činjenica. Naš cilj je da pripremimo kvalitetne projekte, da pokažemo ozbiljnost i da taj pristup prezentujemo nadležnima. Ubeđen sam da će država, ako prepozna da su naši planovi u interesu ne samo Partizana već i šire sportske zajednice, znati kako da odgovori. Nije sporno biti u kontaktu sa onima koji donose odluke – sporno je ako to radimo netransparentno. Mi sve radimo u interesu kluba i sporta u celini.

Niču li ili se obnavljaju klubovi navijača i koja je poruka koju najčešće dobijate od pristalica crno-belih? Dolaze li bolji dani za Partizan?

– Bolji dani sigurno dolaze. Već sada vidimo konkretne rezultate u mlađim kategorijama, što nam daje osnovu da uskoro i seniorski pogoni zablistaju. Stalno naglašavam – poređenje sa Crvenom zvezdom ne treba da bude vodilja. Mi treba da se bavimo svojim poslom, svojim dvorištem, da stvorimo uslove, dovedemo stručnjake i damo prostor novim generacijama. Podrška navijača je sve vidljivija, a što je najvažnije – ona dolazi iz želje da se pomogne. Impuls se već oseća, a mi moramo učiniti sve da taj talas podržimo i produbimo. Partizan ponovo ima energiju – sada je vreme da to pretočimo u rezultate – poručio je Tanasković.