Piše: Zoran STOJADINOVIĆ
Sramna odluka Suda u Lozani definitivno je raspršila nerealne snove o odlasku na Evropsko prvenstvo fudbalske reprezentacije koja ničim nije ni zaslužila da se tamo nađe.
Možemo sada da bacamo drvlje i kamenje na Arbitražni sud, da konstatujemo da se stavio na stranu Albanaca koji su projektovali skandal međudržavnih razmera, ali moramo, ako sebi želimo dobro – da se zapitamo koliko smo sami doprineli da se nađemo u fudbalskom beznađu.
Na žalost, Sud u Lozani ućutkao nas je argumentima potpuno stavljajući u drugi plan one koji su isprovocirali haos.
Podsećajući na skandal u Đenovi i konstatujući da je bio maltene bezazlen u odnosu na ono što se dešavalo na utakmici Srbija - Albanija, Arbitražni sportski sud uputio je ustvari oštre opomene disciplinskim organima u UEFA i FIFA i indirektno naložio strože kazne, odnosno izbacivanje Srbije iz narednih takmičenja u slučaju novih problema. Ne samo reprezentacije, nego i klubova.
Da li bi nam bilo lakše da su UEFA i Sud u Lozani uz nas, kaznili adekvatno i Albance zbog nezabeležene političke provokacije u istoriji fudbala?
Možda. Kakva bi korist bila od objektivnijeg sagledavanja skandala nadležnih disciplinskih organa?
Verovatno nikakva jer smo odavno prevazišli teoriju da pametan ne greši tri puta na isti način – samo u poslednjih pet godina kažnjeni smo šest puta. Ne samo FSS, nego svi mi koji volimo fudbal. Svi smo kažnjeni.
Verujemo da smo najpametniji, a pali smo na običnom testu inteligencije ko zna koliko puta. Da se posle Mitrovićevog hvatanja zastave tzv velike Albanije sve završilo koškanjem igrača – utakmica bi se nastavila, a FS Albanije bio bi kažnjen zbog političke provokacije...
Umesto toga uradili smo i više od onoga što su Albanci mogli i da požele – presudili smo sami sebi. Ni to nam nije bilo dovoljno da se pogledamo u ogledalu i upitamo da li smo i u kojoj meri mi krivi, jer, ni Albanci, ni UEFA, a ni Sud u Lozani nisu pustili huligane da utrčavaju na teren i tuku se sa gostujućim fudbalerima što je ne samo nezabeležen nego i nezamisliv skandal.
Mi smo im dozvolili da se tamo nađu. Umesto da rešavamo probleme, danima smo se bavili pitanjem kako je jedan mediokritet uleteo u kadar nacionalne tv i vređao premijera, što je iako velik, ipak naš interni skandal u odnosu na sve ostalo što se te večeri dešavalo na stadionu u Humskoj 1.
Niko se nije tangirao ni kad je general Mirkov otkrio da je 2.000 ljudi sa plaćenim ulaznicama ostalo ispred stadiona jer je na tribine ušlo bar toliko gledalaca bez karata. I reče još Mirkov i ostade živ – FSS je dobro organizovao utakmicu?! Ne dao bog da ikad saznamo kako izgleda kad se loše organizuje utakmica...
Na kraju priče sa tužnim krajem i opaska da je sve moglo da bude drugačije da su naše vedete takođe malo inteligentnije i da su na prethodnoj sa Jermenijom, a posebno na utakmici sa Albanijom uložili malo više truda i žara da daju gol. Ali kako?
Žalosna je istina da srpski huligani češće ulaze u teren nego napadači reprezentacije u gol šanse. Ovo međutim nije problem samo države, u ovom slučaju odgovorna je i fudbalska struka.
P.S.
Zar smo zaboravili da je poslednji večiti derbi kasnio 45 minuta zbog haosa na tribini?! Nije bilo, ni drona, ni nacionalističkih ili fašističkih provokacija, sami smo sebi bili dovoljni...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
