„Vreme za Evroligu sa Olimpijakosom i zlato sa Srbijom“

Nikola Milutinov sa Olimpijakosom sutra u Abau Dabiju kreće u lov na titulu Evrolige.

Želja mu je to od trenutka kad je odlučio da se, pre dve godine, iz Moskve vrati u crveno-beli deo Atine, makar i po cenu znatno manjeg ugovora.

Otkrio je to centar reprezentacije Srbije u razgovoru za Atletiko, uoči puta na Bliski istok.

- Da, imao sam mnogo veću ponudu jednog drugog tima... Jedna od mojih najvećih želja bila je da osvojim Evroligu sa Olimpijakosom. Nije mi bio prioritet novac, hteo sam da budem u ovom timu i ostvarim taj san. Nažalost, nisam uspeo prošle godine, ali sada imamo mnogo jači roster i veće šanse da uspemo – smatra Novosađanin.

U Pireju je već pre toga bio pet godina i izbor nekako logičan:

- Sigurno je mnogo emotivnije nego kada bih gledao samo sa strane posla i novca. Hteo sam da budem ovde, to je bila moja odluka. Da nije postojala obostrana želja, ne bi ni bilo moguće. Lako je dogovoriti se kada svi hoće isto - ističe Milutinov.

A, da li oseća pritisak uoči narednog pohoda na evropski tron, Nikola uzvraća kontra pitanjem:

- Šta je pritisak? Mi kao košarkaši nemamo taj pritisak koji osećaju drugi ljudi. Za mene je najteži posao prošao - doći do fajnal-fora. Sada svaki tim ima iste šanse. Male će razlike odlučivati, ko ima bolji dan. Svi timovi su super kvalitetni. Svi imaju svoje prednosti. Jedna utakmica u polufinalu, jedna u finalu. Moraš da imaš sreće i budeš spreman. Svi verujemo da imamo dovoljno jak tim da konačno uspemo – nedvosmislen je Milutinov.

Trofeji su reprezentativnom centru u prvom planu:

- To je jedino što nedostaje. Niko od nas ne počinje da se bavi sportom sa mislima o bankovnom računu. Možda neka manjina, ali uvek je prvi san trofej. I sreća. Da sav naporan rad i trud ulagan mesecima i godinama, svi teški trenuci, konačno daju rezultat. Da uživaš u osećaju da je sve to nagrađeno. Zato i radimo, trudimo se i žrtvujemo. Možda bismo i mi voleli da budemo kao ostali ljudi, da radimo nešto što ne možemo ovako, ali nama je sve samo da osetimo tu radost.

Najveću radost većina igrača oseti tamo gde nema ugovora – sa reprezentacijom, a tridesetogodišnji centar namerava da još jednu doživi upravo u Rigi, na Evropskom prvenstvu (27. avgust – 14. septembar):

- Da, naravno! Svi mi to želimo. Kult reprezentacije se vratio, svi igrači žele da budu deo tima. Nadam se da ćemo biti zdravi, to je glavno. Uživamo da provodimo leta zajedno. Bili smo drugi na svetu, treći na Olimpijskim igrama, samo nam nedostaje Evropsko prvenstvo. Imamo i sve medalje – osim zlatne. Dakle, vreme je.