PRVA LIGA: Ratković na čelu kolone

Golovi imaju presudnu ulogu u nastojanju kluba da se domogne željenog cilja, bio to plasman u viši rang ili opstanak. Zbog toga od raspoloženja golgetera umnogome zavisi njihova, ali i sudbina trenera i klubova.

Najbolji primer je Luka Ratković (28), napadač GFK Dubočice je na čelu liste liste strelaca prvoligaškog karavana. Teško da bi se pozitivno završila protekla sezona za Leskovčane, da sjajni napadač nije poveo ekipu ka mirnoj luci sa 18 golova na kontu. Samo jedan hitac u mreži rivala, sezonu ranije, u opremi Javor Matisa, na superligaškim terenima i to u baražu sa Železničarom, nije bio dobra reklama, ali na jugu Srbije doživeo je drugu mladost. Čekao je petu utakmicu u dresu novog kluba da postigne prvenac, pogodio je za vođstvo, u osmom minutu, na gostovanju Zemenu, a zatim u 85. stavio tačku - 4:1. Ratković je nastavio golgeterski niz i u sledeća dva kola, pa je po jednom pogodio u pobedi na gostovanju Inđiji, a onda i za bod u trećem minutu nadoknade u duelu sa Mladost GAT-om. Usledio je nešto sušniji period, ali Ratković se probudio kad je najpotrebnije, u finišu sezona. Na tri utakmice bio je dvostruki strelac, pa je u 25 utakmica došao do „kote 13”. Usledio je plej-aut i grčevita borba za opstanak, a na scenu je stupio golgeterski instikt leskovačke devetke – pet golova na sedam utakmica!

Na drugom mestu liste strelaca, sa po 13 golova, završili su Bogdan Petrović iz Voždovca i Stefan Stanisavljević, uzdanica Javor Matisa. Napadač Zmajeva se golom u meču sa GFK Slobodom u trećem kolu, nametnuo kao prva opcija. Usledila su još četiri gola na 18 utakmica, a onda je, u završnici prvenstva nanizao četiri utakmice na kojima je bio u glavnoj ulozi, po jednom je pogodio mreže Grafosa, Mitrovčana i Vrščana, a dva puta Zemunaca, i tako završio sa deset golova na 28 utakmica. Sjajnu formu preneo je u plej-of, i u prva tri kola po jednom bio strelac protiv Čačana i starih znanaca Vrščana i RFK Grafičara. Usledilo je zatišje, pa se na preostala četiri meča nije upisivao.

Kad je reč o Stanisavljeviću, trebalo mu je neko vreme da se nametne u Ivanjici. Golovi nisu bili česti, pa ih je sakupio osam na 30 utakmica, ali eksplodirao je u plej-ofu i na gostovanju OFK Vršcu odigrao utakmicu sezone, sa tri gola utabao je ekipi put do pobede. Pridodao je još po gol protiv Šapčana i Mladost GAT-a, pa je doigravanje završio sa pet pogodaka na sedam utakmica.

Sledi trio Slavoljub Đokić (Borac 1926), Babakar (RFK Grafičar) i Luka Čumić (Trajal), sa po 12 golova. Đokić se na ovoj poziciji našao zahvaljujući dobrim igrama u 30 kola, kad je postigao sve golove. Ravnomernije je hice rasporedio Senegalac iz redova Grafosa. Odlično je otvorio sezonu, i na prva tri meča postigao toliko golova, da bi kasnije došao do osam. Zapaženu ulogu imao je u plej-ofu, gde je odigrao svih sedam utakmica i savladao golmane četiri puta.

Čumić se, poput kolege iz Čačka, više istakao na 29 utakmica, jer je propustio samo jednu. Za to vreme postigao je deset golova, od kojih sedam u prvom delu takmičenja. U plej-autu dodao je još dva, ali izuzetne važnosti. Pogodio je na gostovanju Zemunu za vođstvo od 3:2 u pobedi 5:2, a onda i u remiju u Rumi.

Vojislav Balabanović, sa 11 golova, nije u vrhu liste strelaca, ali ima epitet heroja. Smederevo 1924 bilo je već viđeno među srpskoligašima sledeće sezone, ali krilni napadač imao je drugačije planove i golom u Mačvanskoj Mitrovici obezbedio opstanak. Da pogađa kad je teško pokazao je i kad je bio čovek odluke u duelu sa GFK Slobodom (1:0), ali i kad je sa bele tačke izjednačio protiv Zemuna na 1:1 u pobedi 4:3. Pridodao je još osam golova u prethodnih 26 utakmica, a produktivniji bio je na jesen, kad je mrežu pogodio šest puta.