Đokić: Psihološki najteža sezona

U poslednjim metrima srpskoligaške trke u „Vojvodini”, OFK Kikinda je izborila opstanak i to u direktnom duelu za spas uverljivo, 4:1, savladavši Dinamo, a trener Dušan Đokić ističe da je iz nedelje u nedelju tokom proleća ponavljao da ekipa, koju je zimus preuzeo, ima kvalitet.

- Mnogo šansi smo tokom čitave polusezone stvarali, ali i promašivali. Realizacija nije bila na potrebnom nivou i zato smo u finišu trke i zapali u neugodnu situaciju da strahujemo i zavisimo čak i od nekih rezultata rivala. Na svu sreću, u poslednja tri kola poklopilo se sve kako je trebalo odavno da bude i kako smo i zaslužili imajući u vidu koliko dobro smo trenirali od januara - kaže Đokić.

Šef struke priznaje da mu je, psihološki, ovo bila najteža sezona u trenerskoj karijeri.

- Promašivali smo neretko u gostima i po tri ili četiri zicera i nakon toga čak i gubili utakmice, nanizali remije i tako rasipali bodove. Znao sam koliki kvalitet imaju moji momci, i zato sam i sebi dosadio dok sam govorio da igramo dobro a promašujemo mnogo, ali sam do kraja verovao u njih i to mi se na najbolji način vratilo. Osim toga, ne sećam sam ovakve sezone u trećem rangu, da je čak sedam klubova, gotovo pola lige, ispalo. Jasno, posebno nas je sve pogodilo ispadanje čak tri vojvođanska kluba iz Prve lige i sve je to uticalo u velikoj meri i na nas koji smo se borili za spas.

Ovaj tim OFK Kikinde, podseća Đokić, oformljen je januara.

- Čak 16 novih igrača našlo se zimus u redovima kluba, kada sam i ja došao, a pored toga veliki broj njih vrlo je mlad, od 2005. godišta pa čak do 2008. Dobijali su momci šansu i u prvenstvu i u Kupu, nisam mnogo kalkulisao, ubacio sam ih u vatru i zadovoljan sam što se na kraju sve to višestruko isplatilo. Za ovakav poduhvat sa mladim fudbalerima potrebna je minumum sezona ili čak i dve, a mi smo ovaj deo zacrtanog plana odradili za šest meseci.

Nakon utakmice s Vrbasom u gostima i minimalnog poraza, u 24. kolu, Đokić je, sada to otkriva, bio spreman da preuzme odgovornost isključivo na sebe.

- Tada je do kraja je preostalo još šest utakmica i sportskom direktoru Marku Vukobratu sam ponudio ostavku, ako uprava i on misle da je problem u mom radu i pristupu, jer nisam imao problem da se pomerim s klupe. Međutim, dobio sam ogromnu podršku i njega i cele uprave i istovremeno odrešene ruke da radim na način na koji  smatram da treba da se radi. Iako smo nakon toga u tri meča dvaput remizirali na strani i kod kuće izgubili od Divošana, strpljenje i poverenje se vratilo svima nama, jer smo potom u poslednje tri, odlučujuće utakmice osvojili svih devet bodova, uz 15 postignutih golova i stigli do opstanka - jasan je Đokić.