Nemanja Maksimović je nepunih godinu dana posle podviga Orlića na Novom Zelandu postao A reprezentativac Srbije. Neumorni vezista igrao je na Svetskom prvenstvu 2022. u Kataru, presedeo na klupi EURO 2024. u Nemačkoj, stigao do 56 utakmica za seniorski državni tim. Prva asocijacija za njega i dalje je Mondijalito 2015. i gol za pobedu protiv Brazila u 118. minutu finalne utakmice.
- Kako godine prolaze postajemo sve više svesni velikog uspeha. Nekako se sve brzo izdešavalo pre deceniju, utakmice, slavlje po povratku, tako da nismo imali vremena da uživamo u podvigu. Shvatili smo i tad i kasnije koliko je naš rezultat na Novom Zelandu bitan za naš fudbal, zemlju i sve nas koji smo u tome učestvovali – rado je Nemanja Maksimović pristao da se za Žurnal podseti najvećeg dostignuća u istoriji reprezentativnih selekcija Srbije.
Pamtite li prvo okupljanje vaše generacije i jeste li verovali da je na kraju omladinskog staža moguće da se popnete na svetski vrh?
- Prvi put smo bili zajedno tri godine pre Mondijalita. Selektor Veljko Paunović nam je pokazao sliku pehara i rekao da možemo da ga osvojimo. Mnogo nas je u tom trenutku pomislilo kako bi bilo sjajno da samo igramo na svetskom prvenstvu. Nije bilo realno da očekujemo prvo mesto kad više generacija pre nas nije ni učestvovalo na Mondijalitu.
Šta je presudilo da ogromna vera, rad i poverenje Veljka Paunovića u sve vas i ceo projekat rezultira osvajanjem svetskog zlata?
- Mentalitet. Selektor je uspeo da nam usadi ogromnu veru u svoje mogućnosti, borbenost i zadovoljstvo što smo zajedno u državnom timu. Od prvog dana svi smo uživali u reprezentaciji, jedva čekali svako sledeće okupljanje. Sazrevali smo kako je vreme odmicalo, sticali sve više samopouzdanja i na kraju trijumfovali.
PAUNOVIĆ FUDBALSKI OTAC
Verujete li se da ćete u klubu ili reprezentaciji ponovo sarađivati sa Veljkom Paunovićem?
- Veljko je moj fudbalski otac i izuzetno sam mu zahvalan na svemu što sam postigao. Nadam se da ćemo ponovo sarađivati. Želim mu mnogo sreće u subotu u baražu sa Ovijedom u baražu. Dugo je radio van Evrope, nije lako vratiti se i zbog toga bi plasman u Primeru bio veliki uspeh.
Otišli ste deset dana ranije na Novi Zeland...
- Bilo je potrebno tako nešto zbog prilagođavanja na potpuno različitu vremensku zonu i godišnje doba. Kad je Srbija spavala mi smo trenirali i igrali utakmice. Dobro je što se Mondijalito igrao toliko daleko od naše zemlje. Godinu dana ranije na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj odvođeni su nam i vraćani igrači. Teško da je neko mogao da se vrati sa Novog Zelanda pre kraja takmičenja.
Bili ste igrač odluke u gotovo svim najvažnijim utakmicama, postigli golove protiv Turske u kvalifikacijama za SP, u poslednjoj seriji jedanaesteraca protiv SAD u četvrtfinalu i finalu sa Brazilom...
- Imao sam sreću da tresem mreže kad je bilo najvažnije. Veliku zahvalnost dugujem selektoru Veljku Paunoviću. Često kažem da je više on verovao u mene nego ja u sebe. Dešavalo se da su centaršutevi iz kornera upućivani ka meni. Na kraju je bila privilegija da najčešće ja odlučujem.
Koliko je trofej sa Novog Zelanda uticao na vaše karijere?
- Svetski tron u konkurenciji igrača do 20 godina otvorio nam je širom vrata seniorskog fudbala. Veliki broj klubova angažovao nas je posle Mondijalita. Posle par godina dolazio je do izražaja kvalitet, nije bilo dovoljno ono što smo uradili do 2015.
Možete li vi iz zlatne generacije da budete zadovoljni statusom u A reprezentaciji, sedmorica vas je igralo na SP 2022. i EP 2024?
- Nije se toliko često dešavalo da sedam do osam igrača iz jedne generacije postanu A reprezentativci, tako da nema razloga da se žalimo. Mnogo nas je i pre ovog jubileja igralo na ozbiljnom nivou, u jakim ligama. Ostaje žal što sa seniorskim državnim timom nismo izborilim plasman u nokaut fazu velikih takmičenja. Nadam se da imamo vremena da nadoknadimo propušteno – zaključio je Nemanja Maksimović.
ZA SENIORE IGRA DESET GENERACIJA
U čemu je glavna razlika između omladinskog i seniorskog fudbala? Kako to da je Srbija mogla da bude prvak sveta za igrače do 20 godina, a u seniorskoj konkurenciji ne može da prođe grupu na Mondijalu?
- Prvenstvo na Novom Zelandu igrale su dve do tri generacije, na seniorskim planetarnim šampionatima u reprezentacijama su igrači deset različitih godišta. Veće zemlje imaju i mnogo veću bazu fudbalera. Mi smo iz generacija igrača rođenih od 1995. do 1999. dobili veliki broj seniorskih reprezentativaca. Teško je kasnije napraviti balans između mlađih i starijih. Žao mi je što smo mi bili poslednja omladinska selekcija sa velikim uspesima, što u tom uzrastu ne igramo na evropskim prvenstvima. Kadetima svaka čast, ali oni još spadaju u dečiji fudbal.
NEZABORAVNI DOČEK U BEOGRADU
Doček u Beogradu posle povratka sa Novog Zelanda pamtite možda i više nego gol Brazilu za trofej?
- Nikad nećemo moći da zaboravimo ono što nam je naš narod priredio. Svako dete sanja da ga u svojoj zemlji slave na taj način. Pokazalo se tada koliko Srbiji znači uspeh u fudbalu. Nažalost, ni pre ni kasnije nije bilo velikih uspeha fudbalera, pa smo ostali jedini koji su se popeli na balkon Skupštine Grada Beograda.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
