Radnički ostao bez novca i poručio: Zatrebaćemo opet, nadajmo se ubrzo

U svetu rukometa nije novina da se klubovi gase usled finansijskih poteškoća. Najpoznatiji primer je norveški Vajpers Kristijanštad, trostruki šampion Evrope. Slična sudbina smešila se i podgoričkoj Budućnosti, ali je crnogorski velikan, u poslednji čas, dobio veštačko disanje. Ruka spasa nije pružena ženskoj sekciji Nanta, pa su nekadašnje osvajačice Lige Evrope proglasile bankrot.

Tužna sudbina nije mimošla ni srpske klubove, a najsvežiji primer je obrenovački Radnički. Klub koji je pre dve sezone bio član Super B lige, prestao je da egzistira. Tim povodom, izdali su saopštenje na zvaničnom Fejsbuk profilu, koje prenosimo u celosti:

„Crne slutnje po završetku prošle sezone su se obistinile-nema više muške seniorske ekipe Radničkog, ugašena je. Ekipa koja je dosegla do ranga koji je igrao još samo TENT, više ne postoji. Obrenovačka omladina 70 godina je defilovala šljakom, asfaltom ili parketom, kroz redove ovog kolektiva. Bilo je problema, ali smo uvek nekako snalazili i nastavljali. Veliki žal nosi poslednja generacija, iznikla iz mulja Kolubare 2014. godine, uz pomoć drugara iz beogradskog BASK-a. Stasavala je korak po korak i usput preskakala iz ranga u rang. Zoran Basara, Luka Sokolov, Nikola Minić, Nikola Duracović, braća Bešir, Nikola Timotijević, Pavle Brajković, Milutin Bojić, Miloš Drobljak, 11 godina su, uz pomoć domaćih snaga koje su preostale posle čuvene poplave, slagali kockice, stvarali prijateljstva, delili dobro i zlo. Bilo je teških trenutaka, ali nisu odustajali. Neki su odlazili, drugi dolazili, da bi konačno, 2023. godine, ostvarili najveći uspeh-plasman u Super B ligu. Obezbedili smo opstanak i trebalo je da nastavimo to takičenje, ali „vrsni“ poznavaoci sporta iz opštinske komisije nisu imali razumevanja za nas i novac je otišao na drugu stranu. Mi se nismo uklapali u koncepciju merodavnih. Tako ostadoše Obrenovčani bez muškog seniorskog rukometa, ali su opstala neraskidiva prijateljstva i divne uspomene na momke koji su svoje umeće i energiju, uložili u obrenovački rukomet, uz obećanje „tu smo mi“ zatrebaćemo opet, nadajmo se ubrzo“- stoji u objavi Radničkog.