Otac Partizanovog junaka: Puno mi je srce

Bogdan Kostić nije Bogom dan u Partizanovoj familiji, ali je u centru pažnje fudbalske Srbije u poslednjih 48 sati. Otac – Zoran, trenutno trener FAP-a, najsrećniji je čovek u rodnom Čačku. Razloga je na pretek.

- Čuo sam se sa Bogijem, srećan je i zadovoljan, naročito iz razloga što je na utakmici sa kiparskim AEK-om promašio onaj prokleti penal. Svima nam je drago, bez obzira na koju smo stranu okrenuti, da mladi fudbaler nije pao, nego se brzo podigao. Video sam sreću u njegovim rečima, rekao mi je, ukratko pričajući o utakmici u Poljskoj, da je sve bilo, jednom rečju, super – pričao je punog srca Zoran Kostić.

Šta ste rekli sinu pred meč sa Oleksandrijom?

- Da igra opušteno, da bude hrabar, da da sve od sebe i uživa u fudbalu. Na sreću, tako je i ispalo. I meni je puno srce zbog pobede Partizana, njegovog pogotka, a pogotovo zrele, mudre i muške igre crno-belih u Katovicama. Dobio je nagradu u vidu premijernog pogotka za seniorski tim Partizana. Ima li šta lepše, i to još na evropskoj sceni. Sve čestitke igračima i stručnom štabu zbog bitne pobede i koeficijenta na listi UEFA. Video sam neverovatnu želju i borbenost kod svih u crno-belom timu, neka samo tako nastave, naročito ova srpska deca.

Šta ste poručili nasledniku?

- U desetak reči sipao sam mu u glavu da mora da ostane čvrsto na zemlji, da stoji uvek sa obe noge i da ne sme da poleti, jer nema letenja u fudbalu. Mora da radi još jače, da izgara, jer je to život profesionalca, da sluša ljude u klubu, naročito trenere.

Šta ste još primetili u sastavu crno-belih?

- Puno mi je srce zbog toga što su trojica Čačana igrala u prvom timu – Jovan Milošević i Nemanja Trifunović, pored našeg ponosa – osmehnuo se Zoran Kostić i nastavlja u dahu: U gradu na zapadnoj Moravi moraju da budu ponosni. Jer je naše dete postiglo nešto veliko.

Otac srpskog bisera dete je čačanskog Borca, od osmog razreda nosio je dres crveno-belih sa Morave, gde je stigao iz Škole fudbala Guča.

- Najveći sam Bogdanov kritičar, a kakav sam to – najbolje njega da pitate. Naša pozitivna kritika je konstruktivna, činim sve za njegov napredak, savetujem ga znajući da ima neverovatan pritisak. Uspešniji je od mene, jer ja nisam igrao za jedan od naša dva najveća kluba i ne mogu da znam šta taj teret sam po sebi nosi. Znam na osnovu priča da nije lako tako živeti, nije isto kad to čuješ i nosiš na leđima. Uvek mu kažem da je mogao bolje, mlad je, uči i još dugo će... Često pričamo posle utakmica, želim da mu skrenem pažnju na to šta može da popravi kako bi bio još bolji, a to je normalan proces. Uspešniji je od mene, iako je tek zagazio u seniorski fudbal, međutim, nisam ni ja „tikva bez korena“. Igrao sam evropske utakmice, kvalifikacije za Ligu Evrope u dresovima Aktobea i Žetisua, kazahstanskih klubova, bio sam kapiten Borca iz Čačka šest godina u Superligi.

Bogdan Kostić je nasledio sportske gene i od majke Marije:

- Igrala je odbojku u Čačku, ali ne na profesionalnom nivou. Verujem da će Bogdan da bude ponos porodice. Drago mi je da Partizan kao nikad mlađi tim ima šta da kaže i u Evropi, a to ima i prednosti i mane. Ne bih rekao da to ima više loših stvari, naprotiv, jer su crno-beli pokazali u Poljskoj niz dobrih strana. Partizan ima jasnu ideju, to što klub iz Humske hoće, dečaci sve fenomenalno nose. Treneru Srđanu Blagojeviću svaka čast kako je postavio igru, videli smo da bez hrabrosti nema ništa. Karakter je najbitnija stavka u sportu – završio je Zoran Kostić, otac jednog od junaka Parnog valjka u pobedi u Poljskoj.