Katai prestiže Savića i Džajića

Maestro. Aleksandar Katai je drugi put za sedam dana pokazao koliko je značajan za igru Crvene zvezde, posebno kad šef stručnog štaba Vladan Milojević odmara glavne adute za evropske utakmice. Magiko crveno-belih prvo je sjajnim golom rešio meč četvrtog kola protiv TSC-a (1:0), dok je u Lučanima het-trikom od 79. do 87. minuta još jednom ušao u anale našeg najtrofejnijeg kluba.

Srećan je trener branioca duple krune na domaćoj sceni što u timu ima asa sa tolikim iskustvom, znanjem i odgovornošću, igrača na koga uvek može da se osloni i bude siguran da genijalnim potezom može da donese tri boda. Mogao je tim sa Marakane skupo da plati veliki broj neiskorišćenih prilika protiv Mladosti da nije bilo Kataija. Prvo iz jedanaesterca, zatim dvaput iz igre na sjajan način, ofanzivac rođen 6. februara 1991. u Srbobranu, doneo je četvrtu uzastopnu pobedu šampionu u prvenstvu, ne dozvolivši kiks u dragačevskom kraju.

Aleksandru Kataiju je het-trik na stadionu Sportskog centra „Mr. Radoš Milovanović” doneo skok na četvrto mesto večne liste strelaca Crvene zvezde. Golovi u Lučanima asu sadašnjeg tima našeg najvećeg kluba bili su dovoljni da pređe Zorana Filipovića i Kostu Tomaševića i sada sa 139 pogodaka ima samo četvoricu ispred sebe.

Izvesno je da će Katai u ovoj sezoni da prestigne Dušana Savića, za šta mu je potrebno još 11 golova. Moguće je da do kraja maja, kad se završava takmičarska godina Aleksandar još 17 u puta zatrese mrežu i preuzme drugu poziciju od treće Zvezdine zvezde Dragana Džajića. Čini se da je Bora Kostić nedostižan sa 20 lopti poslatih u mrežu rivala crveno-belih.

Kako je Vladan Milojević Kataiju namenio ulogu glavnog protagoniste na utakmicama u šampionatu, a imajući u vidu da će naš najtrofejniji klub sigurno imati osam utakmica u Ligi šampiona ili Ligi Evrope, junski povratnik u reprezentaciju Srbije imaće izvrsnu šansu da značajno poboljša skor. Bolji i uspešniji igrač u poslednjoj deceniji nije igrao za Crvenu zvezdu. Zbog toga je Srbobranac zaslužio sve hvalospeve i rekorde.

Malo je i igrača koji su poput Aleksandra toliko dugo na Marakani. On se čak pre pet godina vratio iz Los Anđeles Galaksija i ovakav učinak ostvario je u oba „mandata”. Samo još Mirko Ivanić iz sadašnjeg tima ima tako dug staž u srpskom velikanu i njih dvojica simboli su Zvezdinih generacija koja je vratila klub na veliku scenu i ponovo uspostavila dominaciju u Srbiji.

Neće Katai nikad da dostigne nivo Dragana Džajića, Dušana Savića i po golovima neprikosnovenog Bore Kostića, kao ni Rajka Mitića, Darka Pančeva, Zorana Filipovića, Koste Tomaševića, ali svakako je odavno obezbedio mesto u Zvezdinoj istoriji. Naravno da je u sadašnjoj konkurenciji na domaćoj sceni daleko lakše tresti mreže nego što je to uspevalo onima ispred i iz njega na listi, izuzimajući Mihajla Pjanovića, vedetu tima od 1999. do 2003. kad su zajedničku ligu igrali klubovi iz Srbije i Crne Gore. Postizati golove u nekadašnjoj FNR i SFR Jugoslavije bilo je mnogo teže i zbog toga brojke i rekordi ne oslikavaju u svakoj prilici kvalitet i mesto u istoriji crveno-belih i našeg fudbala.

Sjaj Kataija, ipak, neće izbledeti i današnji klinci u njemu imaju idola baš kao što su nekad želeli da igraju kao pet Zvezdinih zvezda ili postižu golove poput verovatno zauvek nedostižnog rekordera Bore Kostića.

Aleksandar je naslednicima ostavio domaći zadatak, teško će biti bilo kome da ga tako uspešno odradi, bez obzira što će crveno-beli uvek biti najveći klub na našim prostorima, osvajati još mnogo trofeja i bezbroj puta puniti Marakanu.