Miković: Proradio srpski inat

Nenad Miković, sportista čiji duh ne poznaje granice. Dokazao je da prava snaga leži u upornosti i hrabrosti. Posle nemilog događaja na Tamišu koji je uznemirio čitavu Srbiju, kad je hrabro reagovao i spasio decu iz opasnosti usled napada čoveka na skuteru, Pančevac nije dozvolio da ga trauma zaustavi. Umesto toga, iskoristio je snagu i mentalnu disciplinu da se pripremi za Svetsko prvenstvo u Mađarskoj za kanuiste od 40 do 44 godine. Sa ranom na ramenu i srcem punim odlučnosti, osvojio je zlatnu medalju u jednosedu i bronzu u dvokleku, pokazujući svetu da pravi heroji zaista postoje i da su među nama.

Kako ste posle strahovitog događaja na Tamišu?

− Postoje posledice, ali treniramo, radimo i nema odustajanja! Svetsko prvenstvo u Mađarskoj bio mi je izlaz da ne razmišljam previše o onome što se dogodilo i da se posvetim spremanju za to takmičenje. Nisam neko ko će da odustane. Tri dana posle incidenta bio sam u Sloveniji na SUP trci sa otvorenom ranom na ramenu − istakao je Nenad Miković na početku razgovora za Sportski žurnal.

Kakvi su utisci sa trke u jednosedu na 10,5 kilometara?

− Trka je bila izuzetno naporna i neizvesna. U prvom krugu argentinski takmičar koji me je pratio nije izveo okret kako treba, pa sam iskoristio priliku da steknem razliku koju sam zadržao do cilja. Bilo je veoma zahtevno fizički, s obzirom na povredu, ali sam uspeo da se izborim i na kraju osvojim zlato.

Da li ste osećali anksioznost zbog povrede i svega što se dogodilo?

− Ne, nije bilo mesta za takvim mislima. Startovalo je nas 33 istovremeno, to je velika gužva, samim tim sav fokus bio na tome da ostanem koncentrisan. Nemamo svoju stazu, za razliku od kajak sprinta, lako može da se dogodi da vas neko od takmičara ili talasi prevrnu. Trka traje sat vremena, moraš da budeš sve vreme mentalno prisutan, da vodiš računa da ne preteraš i da imaš dobru taktiku.

Osvojili ste čak dve medalje, zlato u jednosedu i bronzu u dvokleku sa Branislavom Baraševićem. Da li ova odličja imaju veće značenje od prethodnih?

− Definitivno imaju veću vrednost. Zbog toga što se dogodilo u Pančevu, pažnja i podrška je bila neverovatna, kako od naroda, Pančevaca, porodice, prijatelja, kolega tako i od vas novinara. Sve mi je to dalo dodatno snagu da se borim do kraja.  Prošle godine, kad sam takođe osvojio zlatnu medalju, veslao sam za svoju dušu, a sad sam želeo da obradujem sve one koji su bili uz mene. Mogu slobodno da kažem da je iz neprijatnog događaja nastalo i nešto lepo.

Kažu da teške situacije oblikuju šampione, da li mislite da vas je ovaj slučaj učinio još jačim sportistom, ali pre svega čovekom?

− Apsolutno, saglasan sam sa tim. Naš mentalitet je takav i siguran sam da je proradio srpski inat. Navikli smo na teške trenutke, ali iz njih izlazimo kao pobednici.

Koji su vam dalji planovi kad su takmičenja u pitanju?

− Nema odmora, uzimam samo jedan dan pauze jer već krećem sa pripremama za još jedno globalno prvenstvo, u Abu Dabiju od 29. oktobra. Očekuje me nešto drugačija disciplina, u pitanju je SUP trka gde takmičar stoji na dasci i vesla dugačkim veslom – zaključio je Nenad Miković.

MIKOVIĆ I BARAŠEVIĆ – TRI MEDALjE

Nenad Miković postao je svetski šampion u disciplini C1 na 10,5 km u kategoriji kanuista od 40 do 44 godine, preveslavši deonicu za 1:02,46. Drugo mesto i srebrnu medalju osvojio je njegov klubski kolega Branislav Barašević (1:05,07), dok je treće mesto zauzeo Argentinac Roberto Palacijos (1:08,20).

Tandem iz Pančeva u kanu dvokleku, u maratonskoj disciplini C2 na 10,5 km u kategoriji od 35 do 44 godine, osvojio je treće mesto. Zlato su uzeli Česi (51:11,54), srebro Španci (53:36,73), dok su bronzu osvojili naši takmičari, koji su stazu preveslali za 55:39,56.

„DECA SU ME MOTIVISALA”

Prošlo je svega dvadesetak dana od povređivanja, da li ste razmišljali da odustanete od planetarnog prvenstva u Đeru?

− Nisam želeo da se predam. Nekoliko sati posle tog događaja, dok sam bio u urgentnom centru na pregledu, sve vreme sam razmišljao da li mogu da veslam. Shvatio sam da ću moći, ali i morati jer nije postojao drugi izbor. Imam bandaže i trake izlepljene na ramenu. Izgurao sam do kraja i to je najbitnije!

Nenad Miković je, potom, dodao:

− Poseban motiv bila su deca iz kluba koja treniraju i gledaju mene, uspehe i rezultate. Želja mi je bila da im pokažem da i oni u budućnosti imaju volju i želju da istraju, da nastave da treniraju i ostvaruju zapažene rezultate.

ISTRAGA U TOKU

Tokom treninga Kajak-kanu kluba „Pančevo” na Tamišu 12. avgusta dogodio se uznemirujući događaj kad je muškarac na skuteru naleteo na decu i trenera Nenada Mikovića, prevrnuo čamac i zadao im povrede.

− Istraživanje je zatvoreno za javnost, ali mogu reći da je u toku uzimanje izjava svedoka, roditelja i dece u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu – izjavio je Nenad Miković.