U modernom sportu vrhunski dometi satkani su od niza faktora koji ga čine i utiču na krajnji rezultat. Selekcija igrača, spremnost, trenerske taktike su osnovna premisa, ali su tu i ljudi koji su celim srcem i bićem uz tim, a nisu pozicionirani u prvom planu. Jedan od takvih je i fizioterapeut Radničkog i muških reprezentacija Srbije, Aleksandar Petković koji ovih dana slavi redak jubilej – 20 godina u rukometu!
Nije pretenciozno reći da rukometna javnost u Srbiji, a i šire zna šta za svaku ekipu u kojoj je radio znači popularni Sale fizio, čovek majstor svog posla, a ujedno i duša tima. Priseća se ovaj Kragujevčanin kako je počeo „karijeru”:
– Kolega Vlada Šarenac je u to vreme bio šampion Srbije sa odbojkašima Radničkog, a pozvao me u ime tadašnjeg direktora ženskog kluba Gorana Stanišića. Moj život se promenio i okrenuo kurs ka hali Jezero. Nisam se nikad pokajao, rukomet koji sam do tad pratio preko malih ekrana je ušao vrlo brzo u krv.
Šta Vam je rukomet dao?
– Mnogo, bezbroj srećnih trenutaka, radosti, putovanja od Norveške do Egipta, od Portugalije do Rusije, ali i ono najbitnije, prijatelje širom Srbije. Doneo je i poraze, tuge, suze, povrede. Dežurajući na jednoj utakmici gde su rukometašice Radničkog ostvarile uspeh u poslednjim sekundama utakmice sa aktuelnim šampionom Jagodine, od siline radosti dok sam sa igračicama skakao od sreće, pukla mi je Ahilova tetiva. Porodica je uvek bila uz mene, nesebično me podržavala, rođena sestra inače klupska doktorka Jelena Petković, supruga Ivana i ćerka Dunja sa puno razumevanja su mi olakšale godine rada u voljenom klubu, mojoj drugoj porodici.
Posle dvadeset godina i dalje ste vezani za Radnički?
– Trenutno sam fizioterapeut muške selekcije, dve godine sam sa njima svakodnevno. Zdrava i pozitivna hemija je u ekipi, oni su pre svega dobri ljudi, a onda i borci i pravi tigrovi na terenu.
Prvi veći rezultati po dolasku u klub su ubrzo došli, dve titule prvaka generacije Ž16. Kakav je bio osećaj?
– To su bile sjajne mlade zlatne generacije Radničkog, dominante u svom uzrastu 1994. godišta i mlađe. Milina je bila raditi sa njima i moj lični veliki podsticaj za napretkom naročito kada sam povodom tog uspeha, prvi put video svoju fotografiju u medijima.
Kasnije su usledile i dve titule prvaka i Kup, da li je to kruna uspeha?
– Zajedništvo, pozitivna energija i ambiciozni saradnici uz ogroman kvalitet Radničkog donelo je dve titule prvaka Srbije i jednu duplu krunu u Kragujevac. Bio sam deo najvećih uspeha kluba i moja lična satisfakcija da se trud, rad i svakodnevno novo učenje i iskustvo isplati. Te večeri smo titulu prvaka Srbije proslavili krećući se kolonom automobila kroz grad, trubeći, pevajući, a građani su nam mahali i pozdravljali. Te trenutke sreće i ponosa nikada neću zaboraviti.
Da vratimo vreme, da li bi pošli istim putem?
– Samo iskren odnos može da donese dobru saradnju, kod mene nikada nije bilo mesta sujeti, sve moje kolege su mi prijatelji, kojima sam takođe zahvalan na pomoći svih ovih godina jer na prvom mestu je što brži oporavak igrača. Apsolutno ništa ne bih menjao, ono što me ispunjava i raduje ostaje u mom životu – rekao je Aleksandar Petković.
REKLI SU O SALETU
JOVANA RISOVIĆ
– Osim što vrlo odgovorno i stručno radi svoj posao, sjajan je čovek i vrlo bitna karika u timu, počev od dobre atmosfere koju stalno održava. Nikada ga nisam videla zabrinutog i negativnog. Sale je fizioterapeut kakav je potreban svakom timu, nama je bio i psiholog i psihijatar. Znao je uvek da nađe pravi način i izabere stranu.
MILOŠ KOS
– Prvi put kad je došao na okupljanje doneo je pozitivnu energiju, od prvog susreta sa nama je bio pozitivan i uvek nasmijan. Sale je bio tu uz nas, uvek nam je davao podršku i šta god da nam je trebalo u bilo koje doba uvek nam je pomogao. Veoma je profesionalan i znali smo da smo bili u sigurnim rukama. Davao nam je podršku, bio motivacija u teškim trenucima, oporavljao nas sve u jako kratkim periodima da budemo što spremniji za sledeće utakmice.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
