Il' si Piksi...

IL' SI PIKSI...

Knjaz Miloš, bar u kultnoj seriji „Vuk Karadžić”, reče: „Pušku, ženu i vlast – nikom!”

Ne znamo da li je Dragan Stojković gledao nenadmašno ostvarenje Milovana Vitezovića, tek – ni posle epske blamaže protiv Engleza, najvećeg debakla reprezentacije kao domaćina ikad (0:5), taman posla da preuzme odgovornost, ne daj Bože prepusti komandnu ulogu drugome. Nije se još rodio taj ko zna i može bolje?!

Igračkoj veličini, generalno, svaka čast i za selektorski opus - plasmane sa „Srbijicom” na SP i EP, izboren status i ostanak u A diviziji Lige nacija, međutim, za raju (i sport) to je (pluskvam)perfekat: Piksi, nacija ti, pamteći i mršav saldo na velikim takmičenjima, više ne veruje!

Posle Gordi Albiona pogotovo nije vreme za gordost – stav nepogrešiv / nezamenjiv: svesna je i „fudbalska vlada” glavnog krivca, autora skandaloznog sastava i taktike, samo što je, kad već Stojković ne pomišlja da ode, procenila - promena, pred „biti ili ne biti” sa Albanijom za mondijalski baraž, tek bi bila rizik. Uz nadu da Piksi još nije potrošio sreću „koliko je težak”...

...IL' SI DAMAC

Damir Čakar posle svega 12 dana nije više trener Bokelja: grom iz vedrog neba za sve, izuzev intimuse nekadašnjeg „gromovnika”, u duši – mekog k'o svila, dobričine kad god je bilo gusto „ja”, izrazitog čojstva, junaštva.

Na primeru blic epizode u Kotoru – kadrog da ekspresno sagleda stvari, shvati – nisam ti ja za ovo. Suda: „Možda neko drugi može bolje da vam pomogne!”

Damac, kudikamo tanjeg novčanika od Piksijevog, nije želeo da sluša horsko „Odlazi”, čak i da je izdržao koji mesec i ušparao neku paru – znao bi, kad ga neće, šta mu je činiti.

Gospodski!