Goran Bubanj: Đoković u vrhunskoj formi potreban za Salataru

Srbija je pobedom nad Turskom obezbedila opstanak u elitnom delu ekipnog takmičenja i kvalifikacije za Svetsku grupu na startu 2026. Izabranici selektora Viktora Troickog - Miomir Kecmanović, Hamad Međedović i braća Sabanov – Ivan i Matej, preskočili su jednu prereku. Reprezentaciju sad očekuju mnogo teži izazovi ukoliko želi da čekira kartu za finalni turnir Dejvis kupa.

O kvalitetu igre srpskih igrača u dvorani u Nišu, šansama za plasman na finalni turnir, ali i o svetskom poretku belog sporta za Sportski žurnal pričao je Goran Bubanj, selektor Srbije od 1998. do 2002.

Kako biste ocenili kvalitet igre reprezentacije na osnovu mečeva u Nišu?

- Očekivano. Razlog je to što protivnik nema visoko rangirane igrače, a ne igru koju smo prikazali. Naravno, izuzimam Kecmanovića koji je odigrao na nivou svog plasmana i došao do pobede rutinski.

Da li ste očekivali ovaj rezultat?

- Apsolutno. Moglo je da bude i komplikovano da je Hamad izgubio. Bili smo toliko veliki favoriti da nije trebalo da se dogodi bilo kakva drama. Toliko smo bolje rangirani u singlu da se pitanje pobednika nikada nije ni postavljalo. Kecmanović, Međedović, Lajović i Đere – njih četvorica u singlu su jedan nivo malo ispod svetskog vrha. Reprezentacije za opstanak u Svetskoj grupi bi trebalo da pobeđujemo, za nešto više ne može bez Đokovića, ali i bez dubla.

Kecmanović je rutinski pobedio i izgleda da se dobro nosio sa ulogom kapitena?

- Miomir ima taj svoj nivo još od juniorskih dana i retko gubi od slabije plasiranih igrača. Njegova najveća barijera je da probije taj prag u odnosu na bolje plasirane protivnike i da počne da igra i u završnim rundama većih takmičenja – ukazao je Bubanj na potencijal i kvalitet nekada najboljeg mladog tenisera (Kecmanović je u decembru 2016. osvojio titulu na Oranž bolu i postao najbolji junior planete).

Međedović kao da je imao više problema s pritiskom, jer je važio za favorita?

- Jeste to teško kad igrate protiv igrača više stotina mesta iza vas na rang listi. Dosta je lutao u taktici, imam utisak da nije primetio da njegov protivnik igra levom rukom, a to bitno menja način igranja. S druge strane, nije bio konstantan ni na servisu. To mu je možda i najvažniji element u igri.

Koliko je značajno za Hamadovo samopouzdanje to što je spasio pet meč lopti?

- Jeste važno za samouverenost kad izađete iz tako teške situacije, ali to ne umanjuje utisak da nije opravdao očekivanja. Sigurno je da može više i nadam se da će to pokazati na ATP turneji, ali i na sledećim mečevima u dresu reprezentacije.

Braća Sabanov – Ivan i Matej su debitovali. Koliko je važno da Srbija ima specijaliste za dubl, pogotovo u sledećim fazama takmičenja?

- Dubl je, u ovakvom sistemu takmičenja Dejvis kupa, naročito kad se igra u formatu – dva igrača iz pojedinačne konkurencije i jedan u parovima, veoma važan. Braća je trebalo da debituju još mnogo ranije, pogotovo kad je reprezentacija imala 2:0 u ukupnom rezultatu protiv Danske. Možda ne bi pobedili, ali bi sigurno pružili priliku da se Kecmanović i Međedović odmore za mečeve u singlu. Teško je proceniti njihov realan kvalitet u meču protiv objektivno slabijih protivnika. Treba im dati podršku, to će se sigurno u budućim mečevima vratiti poenima za ekipu.

Prvi duel za reprezentaciju odigrao je i mladi Branko Đurić, ali i izgubio u neizvesnom meču. Koliko će mu ovo iskustvo značiti za ubuduće?

- Nekako iz prikrajka traži svoju šansu, a pored toga ima solidne rezultate na turnirima njegovog ranga. Mora da pokaže mnogo više da bi dobio priliku pored već na zalasku Đerea i Lajovića, još teže pored Kecmanovića i Međedovića. Mlad je igrač pred kojim je budućnost koja zavisi od njega. Definitivno ima potencijal.

Da li je sledeća godina poslednja šansa za Srbiju da napadne Salataru?

- Verovatno. Međutim, ukoliko Novak održava formu i rezultate do Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028, biće još prilika, ne samo sledeća sezona. Mnogo toga treba da se poklopi da bi uopšte mogli da maštamo o tituli. Pre svega – potreban je Đoković u vrhunskoj formi, zatim drugi igrač koji može da završi posao i reši meč pre dubla. Na kraju, ali ne i najmanje važno – duel u konkurenciji parova. Da li voditi braću Sabanov ili tri igrača iz pojedinačne konkurencije? Treba izabrati dva tenisera – između Kecmanovića, Međedovića, Đerea i Lajovića, Novak se podrazumeva. Teška odluka za selektora. Opcija je verovatno opet krpljenje dubla – a to znači Novak zajedno s još nekim. Ukoliko se forma svih složi, zašto da ne - imamo šansu, naročito što je Đoković izuzetno motivisan da to uradi još jednom.

Koliko se Dejvis kup razlikuje u odnosu na period kad ste bili selektor?

- Mnogo. Prvo su uveli mogućnost prijave petog igrača, to je povećalo kombinatoriku u izboru tima. Zamislite kako je bilo timu SAD koji je imao braću Brajan – Bob i Majk, kao najbolji dubl na svetu, a ostaju samo dva igrača za singl. Svi su unapred znali ko igra za njih i mogli da se pripremaju. Onda je došla ona sramna odluka da se tradicija od 130 godina proda levom beku Barselone (Žerar Pike preko svoje kompanije ušao u partnerstvo sa ITF-om; prim.a). On je totalno promenio format – sve se igra u sedam dana, na dva dobijena  seta iz dva meča u pojedinačnoj konkurenciji i jedan dubl. Nema više vrhunskih duela pred domaćom publikom za titulu ili ulazak u finale. Novac i marketing pobedili su tenis.

Čega se najviše sećate i koja vam je najdraža uspomena iz doba kad ste bili selektor?

- Možda igra 18-godišnjeg Janka Tipsarevića protiv Poljske i pobeda u pet setova.

Koja ekipa vas je iznenadila u poslednjem periodu na Dejvis kupu?

- Italija. Kroz ovaj ekipni turnir igrači postaju šampioni. To se dogodilo s Đokovićem, a to je ponovo i Siner. Uz tim su podigli nivo i ostali Italijani koji sada čine vrh belog sporta – zaključio je Bubanj.