„Nikad nismo brinuli, Deksa će da pogodi iz slobodnjaka“

Boško Janković bio je generacijski drug Dejana Milovanovića. Pripadnik iste, izuzetno uspešne Zvezdine klase 1984. godišta, ni par dana posle prerane smrti nekadašnjeg izvrsnog šutera nije mogao da dođe k sebi:

- I dalje ne mogu da verujem da se tako nešto desilo, da Dekse više nema. Nije mi se žalio da ga nešto muči. Možda je upućeniji bio neko ko se s njim više družio od mene. Znam samo da mu je otac takođe preminuo od srca. Često smo zajedno igrali za veterane. Pre dve-tri godine smo u Južnom bulevaru učestvovali na turniru koji je on organizovao.

Janković i Milovanović oduševljavali su zajedno navijače Crvene zvezde, putevi su im se razdvojili 2006. kad je Boško otišao u Majorku, a Dejan i dalje igrao u klubu sa Marakane.

- Osećam veliku tugu i prazninu. Milovanovićeva smrt je tragična za sve nas, posebno njegovu porodicu. Bio je mlad, roditelj dvoje dece.

Mnogi bivši igrač ostaju i dalje na neki način u najpopularnijem sportu, Janković priznaje da je Deksa voleo fudbal više od svih ostalih iz njegove generacije.

- Bio je stalno na terenu, neverovatno je da je i završio život igrajući utakmicu. Kapitenski se ponašao i kad smo okončali karijeru, družili se i igrali zajedno na utakmicama veterana. Ispoljavao je zaista neverovatno ljubav prema fudbalu.

Prisetio se Janković zajedničkih dana sa Milovanovićem na terenu:

- Od pionira do omladinaca bili smo uvek u istom timu. Kad nam nije išlo nismo brinuli, znali smo da Deksa može da postigne gol iz slobodnog udarca i donese nam pobedu. Isticao se na taj način i u prvom timu Crvene zvezde.

Boško i Dejan su igrali zajedno i u mladoj reprezentaciji Srbije i Crne Gore i Srbije.

- Bili smo prvo u Nemačkoj na EP 2004. kad sam više sedeo na klupi. Milovanović je tri godine kasnije na kontinentalnoj smotri u Holandiji postigao pobedonosni gol protiv Italije iz slobodnjaka, što je bilo i presudno da se plasiramo u polufinale – zaključio je Milovanović.