Goran Stevanović je u večitom derbiju bio u dve uloge – igrača i trenera. Popularni Plavi na terenu je bio 11 puta, devet u prvenstvu i dva u kupu, uz bilans od jedne pobede, tri remija i sedam poraza, odnosno dva gola. Kao trener vodio je crno-bele na jednom meču, slavio je u 137. duelu u šampionatu – 2:1 na Marakani, kad je Zvezda imala četiri boda više.
- Derbi je obeležava karijere svih igrača koji su bili u dva naša najveća kluba. Možda su moje reči prejake, ali volim da kažem da ko nije igrao derbi karijera mu nije ispunjena do kraja. San svakog dečaka, pogotovo iz Srbije, jeste da večiti derbi odigra pred punim stadionom. U vreme kad sam ja igrao bilo je i 100.000 ljudi. To je san, i kad ga doživiš, sve drugo je sporedno. U derbiju se dobija fudbalska lična karta – ili jesi ili nisi. Postaješ ljubimac publike i sve ostalo što ide uz to. To su takve utakmice – počinje razgovor za Žurnal Goran Stevanović.
Koji meč protiv Crvene zvezde vam je najdraži?
- Najlepši mi je drugi derbi, odnosno prvi u kojem sam bio starter -1985. Ako se dobro sećam, bio sam igrač utakmice. Rezultat je bio 1:1, a Nebojša Vučićević je postigao izjednačujući gol u poslednjem minutu. Odigrao sam sjajno i tada sam stekao poseban status kod publike. Sećam se izjave Slaviše Žungula: „Rođena je velika zvezda”. Dosta je lakše igračima koji su odrasli u Partizanu. Od petlića smo igrali protiv Zvezde, od najmlađih dana se navikavali na rivalstvo i ono nas je pratilo kroz celu karijeru. Tada je i derbi omladinaca gledalo više od hiljadu ljudi.
Da li vam je bilo teže kao igraču ili treneru?
- Kad si trener mnogo toga zavisi od tebe, ali nisi direktan akter na terenu. Kao igrač si uključen u igru i sve se događa „preko tebe”. Teža je uloga na klupi. Utakmicu gledaš iz druge perspektive i moraš da vodiš računa o mnogim stvarima. Ponekad to boli i više nego kad si na terenu. Postoji dobra izreka: „Pobeda ima više roditelja, a poraz samo jednog”. To jasno objašnjava razliku između uloge trenera i igrača.
Upravo meč protiv crveno-belih iz 2009. bio je poseban, pobeda sa igračem manje?
- Taj derbi bio je jako specifičan. U to vreme smo bili bez uprave, nigde nije bilo ni direktora, sekretara. Zbog toga sam posebno zahvalan igračima na toj pobedi. Taj trijumf mi je jako bitan u životu. Borili smo se sami protiv svih. Zvezda je tada bila u naletu i euforiji, već se videla kao šampion, da je pobedila na Marakani, imala bi sedam bodova više i teško bismo to nadoknadili. Odigrali smo sjajno, posebno drugo poluvreme bez isključenog Srđe Kneževića. I danas, kada me navijači sretnu, vraćaju film i kažu: „Onaj derbi nam je ostao u srcu“.
Kako vam deluje Partizan danas, deluje da je ekipa spremna za najveću utakmicu srpskog fudbala?
- Partizan igra ozbiljno, žao mi je što nije ostao u Evropi i mladi tim stekao iskustvo. Crno-beli moraju da svake jeseni učestvuju u UEFA takmičenjima, bar u toj Ligi konferencije. Neću da omalovažavam učesnike, ali kad pogledam ko sve igra... Sadašnji tim je talentovan, škola crno-belih je godinama među najboljima u Evropi. Za utakmicu kakva će biti protiv Zvezde moraju da sazrevaju u hodu. Derbi je uvek specifičan. Ko se malo zaleti i uđe otvorenog garda, može da bude nokautiran. Partizan ima kvalitet, može da odigra dobro, nošen je dobrim rezultatima u prvenstvu, ubedljivo je pobeđivao. Koji biste savet dali Blagojevićevim izabranicima?
- Moraju da budu mudri. Znam kako smo mi dobili derbi na Marakani. Nismo imali veći posed lopte, nije bilo lepršavosti, ali smo pobedili. Nekad se dešavalo da smo gubili utakmice u kojima smo bili bolji.
Kako se nositi sa velikim očekivanjima navijača?
– Derbi se više dobija glavom nego srcem. Ne volim izreke poput „ostavićemo srce na terenu”. Mora da se razmišlja. Opasnost kod mladih igrača je što igraju sa emocijama. Ritam utakmice može da ih „uguši” ako preteraju. Crno-beli, ipak, imaju i iskusne Natha, golmana Miloševića, Jurčevića. Najbolji igrač tima su Jovan Milošević i Milan Vukotića. Postoji mnogo razloga za optimizam Partizana.
Crno-beli su se opredelili za većinu igrača iz sopstvene omladinske škole, dok su crveno-beli orijentisani na mešavinu stranaca i domaćih igrača?
– Strancima je derbi kao i svaka druga utakmica, našoj deci nije. To može da bude prednost Partizana. Sa tribina neko ko ne razume može da pomisli „ovi se deru”, ali oni koji razumeju kažu: „pogodili su tamo gde treba”. Koliko stranci u Zvezdi imaju kvalitet, toliko i domaći igrači Partizana mogu biti veliki plus.
Derbi neće rešiti pitanje šampiona, ali može da ima uticaja na nastavak sezone?
– Derbi pokazuje ekipama gde se nalaze u ovom momentu, i to je veoma važno. Naravno, titula se ne osvaja u septembru, ali ovakve utakmice mogu mnogo da pokažu. Ko napravi bolju analizu, taj će pobediti - zaključio je Goran Stevanović.
PARTIZAN MANjE POŠTUJE ZVEZDU
Partizan je dugo već bez trofeja. Koliko to u glavama igrača crno-belih može biti problem pred derbi?
– Lepo je bilo kad smo šest puta zaredom bili prvaci. Partizan ulazi u derbi sa manjom dozom poštovanja prema Zvezdi. Crveno-beli igraju Ligu Evrope, imaju dosta stranaca i ozbiljan kvalitet. Mogao bi da bude lep derbi za gledanje. Mnogo verujem u analizu i pripremu utakmice. Na prethodnim utakmicama večitih, protiv Spartaka i Železničara, uprkos ubedljivim pobedama mogle su da se vide dobre i loše strane obe ekipe.
NAJDUŽE SE PAMTE STRELCI IZ DERBIJA
Derbi često izvlači najbolje iz igrača?
- Igrači se dele u par kategorija. Prvi su oni koji na „manjim” utakmicama postižu po dva-tri gola, ali kada dođe derbi – kao da im srce „stane”. Druga kategorija su oni koji igraju samo velike mečeve. Ni to nije dobro, ali se o njima više priča, i tako se postaje zvezda. Svako nosi svoje karakteristike kao igrač, ali obično se najduže pamte oni koji su rešavali derbije i u njima blistali.
ISPLATILA MI SE RIZIČNA IZMENA
Slično kao što je Murinjo objašnjvanjao Baloteliju da treba da se čuva zbog žutog kartona, tako ste i vi Srđi Kneževiću prišli na poluvremenu u vašem jedinom trenerskom derbiju?
– Knežević mi je obećao da će se kontrolisati. Znao sam da će biti problema, jer je on veliki partizanovac, dete kluba i njegova emocija prema Crvenoj zvezdi je malo jača. Osetio sam da će biti problema. Kako je počelo drugo poluvreme, zaradio je drugi žuti karton, verovatno je bio isprovociran sa Zvezdine klupe. Nije izdržao, ostali smo sa desetoricom. Taj derbi je odlučila moja izmena, izveo sam Dijaru, uveo Marka Jovanovića, na terenu je ostao Kleo. Obično se ostavlja brži igrač kad je rival brojčano nadmoćniji. Razmišljao sam drugačije i isplatilo se, Brazilac je pogodio za pobedu.
PARTIZANOV TRIO MOŽE DA ODLUČI
Ko će biti heroj crno-belih u subotu uveče?
– Partizan zaista ima talentovane igrače. Ako se razigraju i sve bude kako treba, može bilo ko od njih da reši utakmicu. U dobroj formi su Milošević i Vukotić, Ugrešić je opasan iz drugog plana. Njih trojica mogu da odluče.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
