Nora Fajfrić: Srbija je moja domovina

Odlučio je selektor reprezentacije Srbije, Huan Ignasio Prades, da na svoju prvu akciju nacionalnog tima pozove nekoliko novih igračica. Među devojkama koje su dobile poziv našlo se i ime Nore Fajfrić, dvadesetjednogodišnjeg srednjeg beka.

Mladi organizator igre je po mnogo čemu zanimljiva – rođena i odrasla u Oslu, prve rukometne korake načinila je upravo u Norveškoj, rodom je iz Šapca i može biti ponosna na dedu, Petra Fajfrića, jednog od najvećih rukometaša ikada i osvajača zlatne olimpijske medalje. Uz to, najbliža rođaka joj je Sandra Kolaković, takođe nekadašnja reprezentativka naše zemlje...

- Dobar „pedigre“, ali i obaveza zbog prezimena koje nosim. Svesna sam svega i dobro znam ko mi je najbliža familija, tako da sad ponosno nosim ovaj dres i prezime – rekla je Nora Fajfrić.

Kako ste reagovali kad je stigao poziv za reprezentaciju Srbije?

- Iskreno, bila sam oduševljena, ostala sam bez teksta i veoma sam srećna što se nalazim na pripremama reprezentacije Srbije. Mlada sam, za mene je ovo nešto veoma veliko, ima dosta igračica od kojih mogu mnogo da naučim i da napredujem. Dres Srbije je sam po sebi velika odgovornost i ostvarenje sna.

Kakvi su prvi utisi?

- Fantastični! Sve mi se sviđa, energija je sjajna, atmosfera opuštena i svi su voljni da pomognu, lako sam se uklopila. Posle svega nekoliko dana smo se odlično „sklopile“, čini mi se kao da smo zajedno već duže vreme.

Podrška saigračica ne nedostaje?

- Veoma mi je drago kad nešto dobro uradim i čujem kako mi govore „bravo“. To me dodatno motiviše da budem još bolja i jača, da već u sledećoj akciji napravim nešto bolje. Ovde ima dosta dobrih igrača i kad me posavetuju moram priznati da veoma prija.

Odrasli ste u Norveškoj, tamo napravili prve rukometne korake, da li možete da napravite paralelu?

- Dok sam bila mlađa naučila sam norvešku tehniku, a sad sam napravila miks sa srpskim stilom, pa koristim oba. Mislim da je to dobar spoj i da može da bude veoma koristan.

Da li ste imali nekad dilemu za koga ćete igrati?

- Dok sam bila mlađa mislila sam da ću nositi dres Norveške jer su bile najbolje na svetu. Međutim, kad sam se preselila u Srbiju shvatila sam da je Srbija moja zemlja, taj osećaj pripadnosti je bio neverovatan i nisam imala više nikakvu dilemu. Ovaj osećaj dok mi je naš grb na levoj strani, kod srca, neprocenjiv je zaista.

Pored rukometa, Nora Fajfrić studira i ekonomiju.

- Zbog obaveza u klubu i čestih putovanja, fakultet zavrašvam onlajn. Napravila sam pauzu dve godine, pa mi je bilo teško da se vratim, ali uhvatila sam ritam i želim da završim fakultet.

Letos ste se preselili u slovčaku Dunajsku Stredu?

- Zvali su me i na prošloj polusezoni, ali Jagodina nije želela da me pusti da odem. Međutim, na kraju sezone sam otišla. Mislim da je to pravi klub za mene, moj napredak, moram da se vratim u igru, da steknem novo iskustvo. Želim da vratim samopouzdanje koje sam imala nekada.

Šta je Vaš san?

- Da budem najbolja na svetu i da osvojim medalju sa Srbijom. Na meni je da radim, da dam sve od sebe i ako to bude dovoljno, ja ću biti srećna. Ne bih nikada mogla da radim stvari na pola ili da ne pružim maksimum, to sebi ne bih oprostila – zaključila je Nora Fajfrić.