Đurovski: Navijao sam da bude bar nerešeno, i jedni i drugi mnogo su pokazali

Ništa novo, rekli bi mnogi, posle najveće srpske fudbalske priče. Crveno-beli ponovo likuju, u komšiluku je, kao po nekoj navici poslednjih godina, sasvim drugo raspoloženje.

Milko Đurovski igrao je za oba kluba, putem TV prenosa u porodičnom domu u Mariboru, u subotu uveče, pratio najveću utakmicu na našim prostorima.

- Crvena zvezda je na početku dala gol, mnogi su verovatno pomislili da će lagano još tri puta da pogodi Partizanovu mrežu. Imao sam utisak da su crveno-beli malo potcenili rivala, a eto – ponovo su ga dobili. Umalo da se crno-beli vrate u igru, smanjili su na 2:1, moglo je da bude 3:1, takođe i 2:2. Partizan je u drugom poluvremenu mogao još jednom da pogodi mrežu, raduje me nešto drugo – to što većinom naši fudbaleri igraju za crno-bele, manje je stranaca. Važno je da je publika otišla srećna, zadovoljna sa stadiona u Humskoj – pričao je specijalno za Žurnal Đurovski.

Legendarni ofanzivac i nekadašnji ljubimac navijača crveno i crno-belih govorio je bukvalno bez potrebe da se postavi pitanje.

- Derbi je protekao pomalo ispod očekivanja, ali sam zadovoljan, naprotiv, nisam razočaran. I jedni i drugi mnogo su pokazali, Crvena zvezda je bolja u svemu, a opet – ponovo je bilo neizvesno, zvezdaši to stalno dokazuju, imaju bolje igrače i veći izbor fudbalera. To je fudbal, ne igraš sjajno, međutim, opet osvojiš tri boda. Partizan će da naraste i poraste dogodine, u krizi je, voleo bih da ova deca ostanu u ovom sastavu. Nešto drugo mi pade na pamet, nema više plakanja kad se izgubi kao nekad, u stvari samo kad nema para onda je neraspoloženje i razočaranje.

Stara priča, u pogledu brojki na semaforu, u prvi mah, međutim...

- Bolje da je derbi završen 2:2, jer bi prvenstvo bilo interesantnije. Partizan je krasila ta borbenost i to je pokazao, Crvena zvezda igra tehnički dobro, brzo, dok je rivalu potrebno iskustvo. Malo je jedan Natho, da crno-beli imaju još dva takva igrača da stanu na loptu i vode ovu decu gledaoci bi još više uživali. Svi su bili zadovoljni, Crvena zvezda je imala šansu za 3:1, pogodila je stativu, svejedno, čista je pobeda, ali je moglo crveno-belima da se olupa o glavu. Ne znam kako su to mnogi mislili da će da bude laganih 4:0, ipak je ovo jedini sport na svetu gde slabiji može da pobedi boljeg od sebe.

Uživao je, kaže Milko Đurovski, ispred malog ekrana, spokojno gledao sudar najveća dva srpska kluba.

- Crvena zvezda ima veće srce, govorim iz ugla ekipe, dobro je složen tim. Katai mora da igra, da je uvek na terenu od prvog minuta. Malo mi je čudna ta zamena, kad može Luka Modrić u 38. da bude u kopačkama, zašto ne bi i Katai? Majstor je – majstor, potreban timu bez obzira na godine. Šampion ima i dobru klupu, ipak, lako je biti njen trener kad imaš jednostavno – sve! Kvalitet je presudio. Vidite nešto drugo: Partizan se uvek bojao Crvene zvezde i to je velika prednost crveno-belih. To dobro znam jer sam bio i tamo i ovamo – osmehnuo se Milko Đurovski.

Za koga ste navijali?

- Star sam, mnogo godina je prošlo, nisam više mlad i ne palim se kao nekad. Volim oba kluba, ko je bolji – neka pobedi. Priželjkivao sam da bude bar nerešeno, kad Crvena zvezda i Partizan igraju na evropskoj sceni uvek navijam i za jedne i za druge. Sever me mrzi, mislim na Zvezdinu tribinu, znam to, a ja ne mrzim nikoga. Mnogi mi ni dan danas nisu oprostili što sam s Marakane otišao u Partizan. Zvezdaš sam od malih nogu, ipak sam i sad makar malo više naklonjeniji crveno-belima. Fudbal na ovim prostorima morao bi, ipak, da se gleda do 1991. i od tada, pogotovo Crvena zvezda i Partizan zaslužuju pažnju na drugi način do početka devedesetih i od raspada Jugoslavije. Sad bih voleo, recimo, da radim s mlađim kategorijama u Crvenoj zvezdi ili Partizanu, da obučavam tu decu, a ne vole me, jer sam zatvorio vrata. To me ne zanima, govorim i uvek sam govorio kako se osećam, ponosan što sam igra za dva najveća kluba u Jugoslaviji. Nikad nikog nisam pljuvao, niti ću – podvukao je Milko Đurovski.