(Ne)namerna greška

Organizaciji proslave Sutjeskinog imendana, teško je bilo šta zameriti. Nije lako ni među tolikim bivšim fudbalerima setiti se svih, koji je trebalao nagraditi makar poveljom. Ne bude uvek pravde ni prava, ali uvek bude znano ko je ko i šta je šta, ko je ostavio neizbrisiv trag. U riznici sećanja, najveće je i najizazovnije blago nikšićkog fudbala. Ako zaviriš u nju, teško je zaista odabrati najsjajniju zvezdu. Ipak, gore na zvezdanom nebu nema skrivanja. I kada Sutjeskini istinski navijači pogledaju prema nebu, tamo Dragan Međedović - Medo ima svoju, i te kako sjajnu zvezdu.  Nemoguće je pomisliti na Sutjesku, a ne pomisliti na porodicu Međedović, na Dragana, Zorana, na Dražena, na njihovog sestrića Miladina Bečanovića. I istinskim, starijim navijačima Sutjeske bilo je, najblaže rečeno čudno, da na spisku onih, koji su nagrađeni što za života, što posthumno, poveljom povodom imendana, nema Dragana Međedovića, Zaboravljanje Draganovo, rezultirao je gnjevom, kod njegovog brata Zorana, po mnogima, najveći talenat u istoriji Sutjeske, pozvao nas je, i ne skrivajući emocije,  postavio pitanje, ko je i zašto zaboravio Dragana?

- Šta je mogu zameriti ljudima, koji su samo sticajem okolnosti, političkih naravno, tu u upravi. Zaista, ništa. Njima Sutjeska ništa nije značila, niti će im značiti, kada, opet zahvaljujući politici, ne budu tu. Šta ja mogu zameriti ljudima, koji godinama nisu uživo pogledali Sutjeskinu utakmicu, neki možda u celom životu, a sada se guraju za mesto u VIP loži. Ništa. Jer, oni  ne znaju kakav je igrač, čovek bio Dragan Međedović, niti su ga gledali, niti  znaju koliko je utakmica odigrao u voljenom dresu, niti koji su sve fudbaleri kod njega počeli da treniraju. Ne znaju oni, najverovatnije, i da sam i ja igrao u Sutjesci, da je moj sinovac Dražen, Medov sin bez ikakve dileme legenda XXI, kao što mu je otac bio u XX veku. Da smo sva trojica, nosili kapitensku traku voljenog kluba. Šta zna jedan mlad čovek, koji zahvaljujući stranačkim kvotama, eto nešto odlučuje o Sutjesci, o Draganu, koji je bio na vrhuncu, kada oni nisu bili ni rođeni. Dakle, njima baš ništa ne mogu zameriti. Ali mene, i te kako boli, to što su Dragana zaboravili, nekoliko bivših igrača Sutjeske. I to oni,  koji se sada tiskaju uz skute političkih moćnika, zajapureni od ambicije u sedmoj, osmoj, deceniji života. I niko od njih ne kaza: „Ljudi, zaboravismo Meda“.  Predsednik Upravnog odbora Miomir Ljaka Bakrač, dobro zna ko je porodica Međedović, ko je bio Dragan, i šta je sve dao voljenom klubu. On je  za mene krivac broj jedan. Neko ko je bio prijatelj, komšija, kolega Draganov, isti hleb jeo, a još uz to predsednik kluba, dakle glava kuće, može ga zaboraviti samo namerno. Da podsetim, Dragan je igrao 11 godina u Sutjeskinom dresu, a nema ga. Samo da su se setili. Ništa više. Kad bih tek nabrojao, one asove, koji su kod njega fudbalski prohodali. Meni je bilo puno srce, kada sam pročitao imena, kao što su  recimo Baja, Drago, Vojin, Novak Zeković, istinske legende  Sutjeske, ali mene je isto skoro prepuklo, kada se vidio da od Meda, ni pomena nema – istakao je Zoran Međedović.