Generalni sekretar OSS: Ne treba ništa menjati

Odbojkaško leto 2025. Osmina finala Svetskog prvenstva za dame na Tajlandu, poraz dvostrukih svetskih prvakinja od Holandije 2:3. Bilo je to 29. avgusta.

Seniori Srbije pošli su na Filipine, baš kao i gracije, sa novom generacijom, ali istom željom kao i prethodnih godina – da se postigne uspeh i stigne što dalje na planetarnoj smotri, ali u Manili.

Tek ispostaviće se ponovo koban broj 8 – Orlovi su zaustavljeni u 1/8 finala takođe, Iran je postavio rampu i ponovo u pet setova, baš kao što je bio slučaj sa ekipom Zorana Terzića. Dan za zaborav – 23. septembar, kada su odbojkaši Srbije završili misiju na šampionatu.

Teško je biti u „njihovoj koži”, još teže bi bilo doneti sud o (ne)uspehu nove generacije, momaka sa osam debitanata na Svetskom prvenstvu, sa preostalim „iskusnim” reprezentativcima koji su tek malo osetili draž igranja na velikim takmičenjima pre ovogodišnjih akcija, jer su čekali svojih pet minuta da naslede vedete Podraščanina, Petrića, Atanasijevića, Lisinca, Kovačevića....

Šta je moglo bolje i da li je, kako tretirati rezultat „plave čete”, ima li razloga za brigu, za kritike, ili ipak treba sačekati?!

Upravo odgovore na sva ova pitanja i još mnoga druga vezana i za žensku selekciju, mlađe kategorije, dao je Ivan Knežević, generalni sekretar Odbojkaškog saveza Srbije i prvi potpredsednik CEV, iskreno, direktno, bez maski i rukavica. U razgovoru za Sportski žurnal, jedan od vodećih ljudi Federacije je i želeo da ton i intervju budu baš iz duše.

Vaš stav posle rezultata seniora na Svetskom prvenstvu, izgubiti od Češke, dobiti Kinu i Brazil, plasirati se u osminu finala pa izgubiti od Irana i vratiti se kući?

- Ono što smo uradili posle Olimpijskih igara u Parizu je bila faktički polusmena generacije i kod muškaraca i kod žena. Mi smo potpuno bili svesni da ulazimo u jedan novi ciklus. Imali smo kroz istoriju odbojke situaciju da su muškarci bili u samom vrhu, a žene su tek kretale. Onda su muškarci u jednom trenutku bili u padu, ali su te devojke koje su krenule od nule, došle do nekog nivoa. I rezultati su se kompenzovali. A desilo se da su i muškarci i žene imali dobre rezultate i to je trajalo godinama.

Dakle u smeni generacija je glavni razlog?

- Ovo je prvi put da smo napravili smenu generacija i kod jednih i kod drugih i to nam je bio i planirani cilj posle Olimpijskih igara u Parizu. Posle toga smo dogovorili sa selektorom Terzićem na četiri godine ugovor, gde smo hteli da krenemo ispočetka. Pitali smo ga „jel imaš motivaciju, želju da kreneš od nule”. Rekao je „imam”. Što se tiče muškaraca, isto smo znali da je faktički početak. Jer i momci koji su duže tu nisu mnogo igrali, nisu dobijali šansu. Mogu da kažu „oni su bili tu” i jesu, ali nisu igrali!

A rezultati, nacija je navikla na uspehe, medalje?

- Uvek javnost, svi hoće rezultate. I ja i celo rukovodstvo Saveza smo bili svesni u šta ulazimo i nije nam ni bilo drugog rešenja. Neko kaže mogli smo da napravimo smenu generacija pre tri godine. Ali, stava sam da generacija koja je bila u Parizu je zaslužila da bude tamo, pričam o Urošu Kovačeviću, Atanasijeviću, Podraščaninu, Petriću... Moje mišljenje i stojim iza njega!

Sa ove druge strane, krenuli smo u nov projekat. FIVB takmičenja gaze i tu nema nema mnogo prostora da se ti sada ponašaš ili... Srbija je uvek imala velike rezultate.

Stiče se utisak da ste realni, ali zadovoljni?

- Lično i ljudi u Savezu su zadovoljni kako mi izgledamo sada nego kako smo izgledali početkom maja ili juna u smislu priče i o ženskoj i muškoj selekciji. Došli smo u situaciju da sa ovom ekipom dobijemo Brazil i izbacimo ih sa turnira, da pobedimo Kinu, izgubimo na jednu, dve lopte od Irana.

Kako ste Vi doživeli meč, eliminaciju?

- Iako sam ludeo, skakao u kući gledajući utakmicu... Kada mi padne adrenalin razmišljam da smo dobili jednu dobru ekipu, momci su imali sjajnu atmosferu, vratili smo kult reprezentacije itd. Isto mislim i o ženskoj selekciji. Kako smo izgledali na početku priprema u maju i taj peh da Tijana Bošković nije bila tu. Dobili smo Uzelac, dobili smo Vanju Ivanović koja je iz Superlige igrala Svetsko prvenstvo. Kod seniora Kujundžića i Perića koji nisu igrali Ligu nacija, bili su povređeni pa su se sada vratili. Jovović i Luburić skoro nisu igrali ovako dobro. Dobili smo Stefanovića, libera Negića, Nedeljkovića, Ivović je bio povređen. Pokazalo se da ne možete za četiri meseca da imate kontinuitet dobrih igara u setovima i utakmicama, e to se sada pokazalo.

Kako se osećate, razočarani ste ili?

- Nisam ni najmanje razočaran, naprotiv. Kako smo izgledali u maju- prezadovoljan sam. Poslao sam i selektoru poruku kao što sam i Terziću posle takmičenja.

Kakva je bila sadržina poruke?

- Meni je ovo dobro što znači da mi možemo da igramo sa velikim ekipama. Potrebne su nam naredne godine za to i da još malo usavršimo. Da smo mi igrali loše kao što smo igrali u maju, onda bismo bili u velikom problemu i ne bi nam bilo spasa. Znači ne možemo ništa. Ali, da smo za četiri meseca toliko napredovali i kod seniora i seniorki da možeš da pobediš svakog. Ali nam treba kontinuitet i dobar rad. Zadovoljan sam sa te strane kako mi odbojkaški izgledamo na terenu i kakva je energija u ekipi, kako su prihvatili sve to.

Da li i šta treba menjati?

- Ne treba ništa menjati. Nama je najvažnije da mi završimo odbojkaški centar, da selektorima, momcima i devojkama napravimo najbolje moguće uslove da oni treniraju. Mi smo ove godine zakupili halu Zavoda za sport koja je bila 24 časa naša. Ali u modernoj odbojci su nam potrebna dva ili čak tri terena. Bukvalno ljudi nisu izlazili iz dvorane što se pokazalo da su trenirali dobro i da imamo kvaliteta da se borimo sa najvećima.

Šta dalje, dosta se priča i o mlađim kategorijama, izostanku uspeha?

- Stalno se komentariše kako nemamo rezultata u mlađim kategorijama, čujem svakodnevno i sa svih strana. Moram da kažem da smo mi prošle godine na Igrama u Parizu imali jednu Henu Kurtagić i Aleksandru Uzelac koje su juniorke i bile su tamo. Nisu one mogle da padnu s Marsa. Nikada nismo jurili rezultat mlađih kategorija, nego smo uvek puštali da nam igraju najtalentovanija deca takmičenja. Kada igrate sa talentovanom decom ne mora da znači da su ona najbolja u tom trenutku i u toj generaciji. Što u 90 odsto slučajeva nije tako. U muškoj vertikali imamo Brborića koji je došao, Kulpinca, Veljka Mašulovića, ni oni nisu su pali s Marsa, neko je radio sa njima, pričam neko. Pričam o Savezu, mi godinama testiramo tu decu, radimo. Smatramo da imamo veliku rezervu u radu sa mlađim kategorijama ali to planiramo čim bude gotov odbojkaški centar. Okupićemo mušku i žensku pionirsku reprezentaciju koja može da živi u odbojkaškom centru 12 meseci. Kao što Francuzi imaju u Monpeljeu, Turci itd. To nama nedostaje - da bi svi oni živeli zajedno išli u školu, hranili se, trenirali. I trenutno ne možemo da uradimo, nemamo infrastrukturu. Zato i „jurimo” taj centar da bismo mogli da omogućimo sve što je potrebno.

Zalog za budućnost je tu, najviše u generaciji 2004. godine?

- Uzelac, Kurtagić, Ivanović su 2004. godište. Ovde Brborić koji igra, Veljko Mašulović je igrao celu Ligu nacija, Kulpinac, Kokeza.. Smena generacija, to je neki zalog za budućnost. Ista priča je i sa mlađim selekcijama. Ne može niko da očekuje da osvajamo medalje i da idemo gore. Jedina stvar koju moramo da radimo je da zasučemo rukave i radimo mnogo više. To više je kada imamo infrastrukturu koja treba da se završi nadam se u sledećoj godini. Plan imamo!

Zaključak posle svega, Vaš, Saveza?

- Očekivano je bilo da će da bude teško, ali s druge strane sam zadovoljan kako smo izgledali, kako je bilo na početku i kako je sada. Da smo isti bili tada i sad, da je bila ista slika, to bi bilo poražavajuće i za brigu – moj stav. Ovako, bili smo u situaciji da sa, ne mogu da kažem klincima ali novom ekipom izbacimo Brazil, pobedimo Kinu 3:0, sa Iranom malo je nedostajalo da prođemo. Nemamo kontinuitet igranja vrhunske odbojke. Kroz Ligu nacija i kroz rad, doći će do toga. Zadovoljan sam, nije mi lako, mnoge emocije su me ponele i tog dana i meča sa Iranom. Teško sam podneo sve ovo u smislu što volim da pobedim i znam i koliko bi ekipi značilo sve to, i državi i zbog sporta, svega. Navikli smo da budemo najbolji – zaključio je Ivan Knežević.