Mršavi Isus crno-beli Mesija

Zakucavši gotovo sve protivnike na Evrobasketu, ujedno ostvarivši i odličan plasman sa Finskom (4), Mika Murinen je otvorio vrata kovnice novca, koledža, menadžera, novinara... Ni optimistični snovi u stilu „od sutra okrećem novi list i krećem zdravo da živim” nisu prognozirali da bi karijeru mogao da nastavi na Starom kontinentu, pogotovo u Srbiji, ali – dogodilo se. Partizan je pokazao da brojna inostrana publika u Arenu ne dolazi samo zbog statusnog simbola, već zdravo interesovanje postoji!

Ipak, dan posle ozvaničenja transfera i trenutka kad je Ostoja Mijailović saopštio novost, vilice pristalica crno-belih su i dalje u „vau” položaju, jer potez „Mršavog Isusa” nema smisla.

Prvenstveno, Finac je umesto unosnih „NIL” koledž ugovora odmah, izabrao rizik u Beogradu ako se ne pokaže. Ukoliko se vodimo razmišljanjem „novac nije presudan”, što je i tačno, upitnici su i dalje prisutni. Sklonio je ponude renomiranih američkih univerziteta, gde bi ga čuvali kao „malo vode na dlanu”, pružajući mu vrhunske standarde za razvoj i došao u Evroligu – takmičenje opterećeno duplim kolima sa gorućim problemom – manjkom treninga! Mogao je da odigra još jednu sezonu u srednjoškolskoj košarci, marljivo radi i prihvati uslove nekog fakultetskog programa. Ipak, Murinen je odlučio da se uhvati ukoštac sa veteranima, željnim da ludački hrabrom „klincu sa Evrobasketa” pokažu ko je glavni. Objave na društvenim mrežama nesumnjivo su i pre zvaničnog početka sezone pokazale ko je jedna od najvećih zvezda, ostaje samo da se vidi da li Mika može da izdrži pritisak. Krenuo je neobeleženom šumskom stazom, nasuprot do perfekcije ravnom autu-putu. Nadamo se promišljeno, jer su mu i otac i majka bili profesionalni košarkaški.

S druge strane, zanimljiva je i pozicija Partizana. Barem trenutno, počinju sa Tajrikom Džonsom, Pokuševskim, Parkerom, Osetkovskim i detetom na visokim pozicijama. Pošteno govoreći, minutaža čuda iz Finske je donekle zacementirana. Potencijalni top 10 pik na NBA draftu 2027. sigurno nije sleteo u prestonicu Srbije bez određene garancije, inače bi angažman postao još čudniji.

Ali, loptica pritiska nalazi se na strani Željka Obradovića i stručnog štaba. Iskusni strateg mora da obuzda očiglednu energiju Murinena i artikuliše je u pravom smeru, istovremeno ispuni očekivanja Upravnog odbora i sezonu okonča među najboljih šest ekipa u Evroligi. Možda se i donekle ponove situacije kad je Duško Vujošević posećivao naprasno igrače kod kuća, želevši da ih kontroliše.

Pride, ako i postoji rizik, iz ugla marketinga sigurno ne. Mika se odlučio za klub sa jednim od najvećih „dometa” na društvenim mrežama, dupke punu Beogradsku arenu i pažnju sa svih strana. Donekle ni Parni valjak nije propustio priliku da bude tema svetskih medija, želeći da pošalje jasnu poruku – ekipa iz Humske je prava sredina za razvoj igrača. Ukoliko se u budućnosti potez ispostavi kao dobitni, otvoriće se i „moreuz preko bare”, dok će Valjak da ubira novčane i košarkaške plodove publiciteta. Sigurno je samo jedno – „Mršavi Isus” ima priliku da postane Mesija crno-belih.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU