Rosić sprečio crni scenario: Lutanje u traženju idealnog sastava

Iz Novog Sada otplovila su još dva, unapred „upisana” boda na konto fudbalera Vojvodine. Našli su se u prtljagu igrača pančevačkog Železničara, potpuno zasluženo, svedočeći o tome da su najave za utakmicu novosadskog tima bile jedno, a ono što se događalo na terenu „Karađorđa”, nešto sasvim drugo. Domaćini su najavljivali da žele rehabilitaciju za poraz iz Novog Pazara, uz agresivniju, karakterniju, motivisaniju i bolju partiju, a gotovo ništa od toga nisu njihovi navijači imali priliku da vide. Konačnih 1:1 bili su najpravedniji ishod ne preterano lepog i zanimljivog susreta, a crveno-beli su lako mogli da ispiju i drugu uzastopnu gorku pilulu, da na njihovom golu nije stajao raspoloženi golman Dragan Rosić, koji je odbranama sprečio crni scenario po njih.

Pred početak susreta s Pančevcima, Miroslav Tanjga pomalo je iznenadio sve one koji redovno prate utakmice Stare dame. Znalo se da će određenih promena u timu morati da bude, prosto zbog toga što novosadski šef struke nije mogao da računa na Njegoša Petrovića i Kolinsa Sičendžea, kao ni na mladog Marka Veličkovića. U izboru igrača koji ima, Tanjga se odlučio da Kufrea Etu vrati na mesto štopera, a priliku u startnoj jedanaestorici pružio je i Marku Mladenoviću. Posle odgledanih 90 i nešto minuta, takav izbor, pokazalo se, nije bio dobar. Eta definitivno nije centralni bek, a Mladenović ni ovog puta nije uspeo da zaustavi vlastito lutanje, učini nešto konkretnije što bi bilo u funkciji igre Vojvodine i opravda ukazano poverenje.

Kao posledica navedenog, ali ne i samo toga, jer bilo je mnogo propusta u gotovo svim delovima tima i igre, usledilo je veoma slabo prvo poluvreme, u kojem momci u crveno-belim dresovima nisu uspeli da stvore konkretniju šansu pred golom Popovića. U tome su, međutim, uspeli gosti, a njihov napadač iz Gane, Kvaku Karikari, još jednom je dokazao da mu igranje u Novom Sadu i te kako prija. Prvo je to učinio, još pre dve sezone, ali tada u dresu Jedinstva iz Uba, kad je u prvoligaškom dvoboju i pobedi nad ekipom Mladosti GAT, postigao dva gola (druga dva bila su delo sadašnjeg fudbalera Partizana Ibrahima Zubairua). U subotu uveče Karikari savladao je Rosića u 27. minutu i doneo prednost Železničaru.

Jeste Vojvodina, naročito posle izmena koje su usledile u nastavku, zaigrala nešto konkretnije i imala nekoliko prilika, koje, ipak, nisu mogli da se okarakterišu kao stopostotne. I u tim trenucima, strpljiv i mlad tim iz Pančeva, mogla je da duplira prednost, posle velikih prilika Kuljanina i Milosavljevića, koje su naišle kao plod neshvatljivih grešaka oba novosadska štopera, ali je Rosić još jednom na delu pokazao zbog čega zaslužuje status reprezentativca Srbije.

Izjednačujući gol Lazara Ranđelovića u 63. minutu, probudio je pomalo uspavanu nadu pristalica domaće ekipe da njihovi miljenici mogu, kao onomad, u susretu s Čukaričkim, da načine preokret, ali... Jeste Tanjgin tim bio konkretniji nego u prvih 45 minuta, ali, osim prilike Ranđelovića u 76. minutu, nije stvorio opipljivu šansu koja bi zamirisala na pobednički gol. Doduše, debitant Milan Kolarević zatresao je Popovićevu mrežu, ali je taj pogodak poništen posle intervencije VAR-a.

Čvrsti u odbrani i dobro organizovani gosti,  jesu mogli da ostvare i više, kad je, u dubokoj nadoknadi vremena, Jevremović mogao da im donese sva tri boda, ali je još jednom sjajno intervenisao Dragan Rosić, obezbedivši naziv igrača utakmice.

Na stručnom štabu i njegovom šefu Miroslavu Tanjgi sada je nimalo jednostavan posao, da objasne i potom ubede pojedine igrače koje vode da je dres s plavom zvezdom na grudima, spoj šampionske tradicije i istorije duge više od 111 godina i da za njega, uvek i neizostavno, moraju da se bore do poslednje kapi znoja. Tek kada bude tako, Vojvodina će izrasti u ono što navijači toliko žele i čekaju, a to je klub koji ima sposobnost, kvalitet i karakter da se porve za titulu.