Crno-beli velikan...
Slavni klub svima znan...
Osamdesetogodišnji Partizan!
Najtrofejnije jugoslovensko sportsko društvo danas slavi jubilarni rođendan, 4. oktobar – idealna prilika da se odmota istorijsko klupko, zanimljiv niz tekstova / intervjua na stranicama Sportskog žurnala odškrine rubrikom „kako je sve počelo”...
Stoga, „zajedno” s Pekom Dapčevićem, proslavljenim ratnim komandantom i jednim od predsednika JSD Partizan, jezdimo crno-belom kočijom sećanja:
- Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove - Partizan. Na samom skupu, čini mi se, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izabran za prvog predsednika), Koča Popović, Mijalko Todorović Plavi. Možda još i neko. Ne mogu se setiti, sećanja blede... – 1995, povodom pola veka od osnivanja, u pismu – čestitki oslobodilac Beograda apostrofirao je kako i gde su rođeni ideja i odluka o osnivanju kluba.
Bilo je to doba, kako podsetiše na zvaničnom sajtu FK, opšte oskudice, još se nije navršila ni godina od četvorogodišnjeg ratnog užasa:
„Jedino čega je bilo u izobilju – poleta i nade. Na tim temeljima građeno je i Sportsko društvo Partizan i njegova nesumnjiva osovina - fudbalski klub, do danas magnet i duhovni i materijalni oslonac tog najbrojnijeg i najtrofejnijeg sportskog društva.”
Partizan, ili kako su ga navijači od milošte zbog lepe igre i lakoće s kojom je mleo rivale nazvali - Parni valjak, osnovan je 4. oktobra 1945, uz napomenu da su pripreme trajale mesecima i da se Svetozar Vukmanović Tempo entuzijazmom zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, kasnije proširi i na ostale sportove u kojima bi bili sportisti u vojničkim uniformama. Tako su istog dana kad i fudbalska, rođene i sekcije za atletiku, šah, košarku i odbojku.
Pravi tren da „uključimo” Stjepana Bobeka, u epizodi „Moj prvi susret s Beogradom”:
‐ Stigao sam uveče, vozom i uputili su me u jedan hotel u blizini Železničke stanice. Kad sam legao osetio sam da po meni gamižu stenice. Bilo ih je toliko da sam pokupio stvari i uputio se u Dom armije, ali u to doba noći tamo nisam mogao da uđem, pa sam legao na klupu u malom parku ispred doma i tu prespavao prvu noć u Beogradu.
Legendarni Štef, uporedo s fudbalskim čarolijama u Centralnom domu armije i bibliotekar, bio je neprijatno iznenađen:
‐ Kad sam video u kakvim je ruševinama bio Beograd, nisam mogao da verujem očima. Ja sam rat preživeo u Zagrebu, tamo nije bilo rušenja i takvih tragova rata, koji su govorili o razmerama tragedije. Bio sam šokiran Beogradom, gradom koji ću ubrzo zavoleti i ovde ostati preko 60 godina, a da nikad nisam ni pomislio da bi mi u nekom drugom moglo biti lepše.
Fudbaleri Partizana dva dana po osnivanju kluba predvođeni trenerom Franjom Glazerom premijerno su istrčali na teren i očitali lekciju reprezentaciji Zemuna 4:2, igrajući u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (Boba Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović i Matekalo, Za vjeki vjekov: prvi strelac bio je Matekalo – dao je dva gola, po jedan Šereš i Rupnik.
Grobari (i) osam decenija kasnije, s rukom na srcu, ponosito pevaju: „Na našem grbu još baklja gori i neka prži, neka gori još godina hiljadu; za Partizana hrabro se bori, uvek za čast i pobedu!”
ARTUR TAKAČ: OVAKO JE BILO - PRVE IDEJE POTEKLE SU OD TEMPA I KULTURE
Artur Takač, predratni poznati teniser i atletičar, poratno neprikosnoveno sportsko ime i u međunarodnim okvirima, kao mlad oficir operativno je učestvovao u organizovanju Partizana od prvog dana:
„Maja ‐ juna 1945. data je inicijativa da se u ključnim sportovima održe takmičenja za prvenstvo nove Jugoslavije. Inicijativu su pokrenuli Centralni komitet USAOJ (Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije) i Politička uprava JA. U Topčideru, u kasarnama Garde, sakupljeni su tokom juna i jula 1945. istaknuti sportisti: fudbaleri, atletičari, košarkaši, odbojkaši i plivači, koji su se nalazili u jedinicama JA. Na okupu su se našli: atletičar Pavle Jovićević, fudbaleri Stanislav Popesku, Franjo Glazer, Stjepan Bobek, Prvoslav Mihailović, Zlatko Čajkovski, košarkaš Ratko Vlahović, plivač i košarkaš Božo Grkinić, odbojkaš Mihajlo Marković...
U Beogradu su održana finalna takmičenja u fudbalu u kojima su učestvovale reprezentacije republika i ekipa JA. U finalu Srbija je pobedila JA sa 1:0.
Formirali smo tada i armijsku atletsku ekipu , koja je jula meseca učestvovala u Zagrebu na prvenstvu Jugoslavije. Dok sam bio u Zagrebu prvi put sam saznao za osnivanje Partizana. Naime, iz Beograda je nazvao telefonom major Vlado Mađarić, koji je bio na dužnosti instruktora u Glavnoj političkoj upravi JA i saopštio da sa Jovićevićem odaberemo najbolje atletičare ‐ vojnike i da ih dovedemo u Beograd, gde se osniva kolektiv vrhunskih fiskulturnika JA. Istovremeno je u Beogradu takva direktiva data poručniku Popeskuu, da u saradnji sa Franjom Glazerom odabere najbolje fudbalere.
U Beogradu smo se smestili u prostorije CDJA (Centralni dom JA). Načelnik doma je bio potpukovnik Branko Šotra, načelnik već formiranog Fiskulturnog odeljenja kapetan Ratko Plejić. Naređeno je da se u Glavnoj političkoj upravi javimo generalu, no mislim da je tada bio pukovnik, Otmaru Kreačiću. Tom sastanku su prisustvovali: Otmar Kreačić, major Vlada Mađarić, kapetan Ratko Plejić, kapetan Pavle Jovićević i poručnik Artur Takač. Povremeno je sastanku prisustvovao i general Svetozar Vukmanović Tempo.
Data nam je direktiva za okupljanje vrhunskih fiskulturnika JA i osnivanje sportskog društva pod imenom Partizan. Taj će kolektiv, kako nam je tom prilikom saopšteno, raditi u sastavu fiskulturne škole, koja se osniva pri CDJA. Jedno odeljenje škole biće orijentisano na rad sa sportskim ekipama Partizana, drugo na školovanje instruktora fizičke kulture za potrebe brigada i divizija. Mislim da je do imena Partizan došlo spontano. Verovatno u prethodnim razgovorima u Glavnoj političkoj upravi. Izvesno je da su prve ideje potekle od generala Svetozara Vukmanovića i Otmara Kreačića. Tom prilikom saopšteno je da će komandant škole biti poručnik Artur Takač, komesar škole kapetan Pavle Jovićević. Uz veliku podršku Glavne političke uprave i Uprave doma CDJA prišlo se formiranju sportskih ekipa (sekcija) i utvrđene su organizacione forme fiskulturne škole i principi rada sa sportskim ekipama Partizana.
Za fudbalsku sekciju bio je zadužen Virgil Popesku kao referent, Franjo Glazer je određen za trenera. Posebno napominjem da je u sastavu fudbalske ekipe ili pak u sastavu drugih ekipa, nije postojala dužnost komesara. Takva funkcija postojala je samo pri komandi škole.”
Ostalo je (tek) istorija...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
