Prebirajući po košarkaškom spomenaru crno-belih, apsolutno svakom partizanovcu, barem onom preko 40 leta, u krajičku oka zaiskri suza, telom prođu žmarci, a slike su tako žive – Aleksandar Đorđević dobija loptu od Slaviše Koprivice, već je na protivničkoj polovini, poludesno, skače, šutira preko Tomasa Đofreze... Gotovo da može da se oseti svaki dah u dvorani „Abdi Ipekči”, zvuk lopte kako prolazi kroz mrežicu... Poslednje četiri sekunde... Gotovo kao treptaj oka ili večnost... Kako kome. Partizan – Huventud 71:70. Pogodak vredan titule prvaka Evrope! Dokaz da su čuda moguća, ako se u njih istinski veruje.
- Moj cilj je bio da dođem do prave pozicije. Moja opsesija je bila da dođem do pravog mesta sa koga ruka automatski reaguje. Nisam morao da gledam ka košu, znao sam sve gledajući linije na terenu – prisetio se na jednu od godišnjica velikog finala Sale Nacionale.
Sećanje na 16. april 1992. svakako je najdraža uspomena iz crno-belom spomenara, svakom istinskom navijaču, ali i inspiracija mlađim generacijama, čak i onima koji sada u dresu Partizana, pod dirigentskom palicom sad već prekaljenog veterana na klupi, najtrofejnijeg trenera Evrope, Željka Obradovića, maštaju o trofeju...
Taj istanbulski trijumf ostao je ne samo partizanovcima najdraža uspomena već i najveći uspeh naše klupske košarke.
- Nemoguće je otarasiti se ovih Jugoslovena. Šta god da im uradiš oni uvek pobeđuju. Partizan je osvojio trofej bez i jednog Amerikanca, iznenadio sve favorite – završio je tada prenos iz Istanbula komentator Eurosporta.
Sportski nomadi stigli su do trofeja, a da su odigrali samo jednu utakmicu kod kuće u toj sezoni i sa prosekom od 21,7 godina najmlađi su tim koji se popeo na krov Evrope.
Sa klupe ih je predvodio debitant Željko Obradović, nepunu godinu ranije i sam igrač.
Evropska košarka ne pamti takav slučaj, mada je i pre i posle toga bilo asova koji su iz igračkih patika „uskakali” preko noći u trenerske cipele.
Već tad je Obradović pokazao da je trener ogromnog potencijala. Sve se to događalo pod budnim okom profesora Aleksandra Nikolića. Naravno i svesrdnu pomoć Dragana Kićanovića.
Bilo je to proleće u kom je nastala jedna on najlepših sportskih priča svih vremena, jedna generacija ušla u istoriju, a Evropa „poludela”, pre svega Italijani, za Đorđevićem i najkorisnijim igračem fajnal-fora Predragom Danilovićem.
O tome šta ta imena znače u svetu košarke danas suvišno je i govoriti.
Uspeh Partizana događao se, u trenucima raspada jedne zemlje u kojoj se razbuktavao rat, a crno-beli su zbog toga kao domaćini u grupnoj fazi utakmice igrali u predgrađu Madrida – Fuenalabradi, gde su imali ogromnu podršku španskih navijača.
Jedini meč na domaćem terenu te sezone odigrali su protiv Knora (sada Virtusa) u četvrtfinalnoj seriji, u kojoj su sa 2:1 i izborili plasman na fajnal-for u Istanbulu.
- Niko nikad nije imao takvu priču. Koliko smo bili odbačeni, koliko se nije očekivalo od nas, možda smo baš zato uspeli – prisetiće se mnogo godina kasnije jedan od članova te generacije, Mlađan Šilobad – Cela sezona, stala je u taj jedan sekund, u tu Saletovu trojku...
Još mnogo ih je postigao Aleksandar Đorđević u karijeri, nekoliko antologijskih, postale su nekako njegov zaštitni znak. Još mnogo finala, klupskih i reprezentativnih, odigrali su i on, i još jedan Saša, Predrag Danilović, ali to istanbulsko svakako ostaje kao najsvetlija uspomena, pustolovina vredna holivudskog scenarija.
Prisećanje na to vreme možemo i da završimo onim što je u pero Žurnalovog izveštača, Zorana Petrovića, na parketu dvorane „Abdi i Pekči” izdiktirao Predrag Danilović, samo nekoliko trenutaka pošto su crno-beli ustoličeni na evropskom tronu.
- Ovo je čudo! Pišite šta hoćete. Ja najbolji igrač? Ne! Partizan je najbolji – euforično je konstatovao Danilović kome je zbog tih igara vrtoglavo skočila cena na košarkaškom tržištu.
ŽELjKOVA TABLA PRODATA ZA 7.100 EVRA
Na 30-godišnjicu od trijumfa na Bosforu, organizovana je humanitarna aukcija, a najskuplji predmet – trenerska tabla Željka Obradovića sa finalnog turnira, prodata je za 7.100 evra.
ĐORĐEVIĆ POGAĐA – PARTIZAN TRIJUMFUJE
Gazeta Dela sport, u to vreme jedan od sponzora Filipsa koga je Partizan pobedio u polufinalu (82:75), izveštavajući o trijumfu crno-belih je između ostalog napisala:
- Najmlađa ekipa Evrope, verovatno i sveta, trijumfovala je zahvaljujući činjenici da ima dva srpska bisera, Danilovića i Đorđevića, koji su presudili u obe utakmice.
Rimski dnevnik je imao i dodatno objašnjenje:
- Đorđević je kaznio Špance koji su na jedvite jade uspeli da dođu u vođstvo i počeli rano da se raduju pobedi, zaboravljajući da se Partizanovi dečaci nikako ne uzbuđuju, pogotovo kad gube – pisala je Gazeta, a Tuto sport je jednostavnim naslovom sve rekao „Đorđević pogađa–Partizan trijumfuje”.
PROFESOR NIKOLIĆ: STAJAO SAM U JEDNOM ULAZU I KRAJIČKOM OKA POSMATRAO SEMAFOR...
Profesor Aleksandar Nikolić utkan je u svaku poru tog velikog uspeha, a sam nije mogao da odgleda finale do kraja:
- Kad su Španci poveli sa tri koša razlike, nisam više mogao da izdržim. Napustio sam dvoranu, razočaran što smo u tako važnim trenucima prodali dve lopte. Stajao sam u jednom ulazu i krajičkom oka posmatrao semafor. Koševe igrača nisam video...
ISTANBUSLKI CEH – 25.000 DOLARA
Crno-beli su u Istanbulu u toku istorijskog fajnal-fora boravili u hotelu „Švis”. A, kako je tada izvestio doajen Sportskog žurnala Zoran Petrović, petodnevni boravak za 20 ljudi koštao je 25.000 dolara.
- Prošli smo bolje nego što smo očekivali posle završnog obračuna – kazao je tadašnji generalni sekretar crno-belih Dragan Todorić.
ČETIRI FAJNAL–FORA
Partizan je ostao jedini srpski klub koji je uspeo da se okiti titulom prvaka Evrope, a je ostao i jedini koji je uopšte stizao do fajnal-fora i to četiri puta.
„Najveći učinak u napadu imali su Đorđević i Danilović. To je herojsko delo, ne zbog broja (23-25) već zato što su njihovi pogoci bili i koševi odluke. Njihova igra dobija još više na značaju kad se zna i vidi da sve protivničke odbrane pokušavaju da ih zaustave na sve načine” - Dragan Šakota, pišući za Žurnal o istanbulskom uspehu.
„Pa to je da padneš u nesvest”
Milan Ciga Vasojević, dugogodišnji selektor ženske reprezentacije Jugoslavije
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
