Neko je odavno rek’o: čudni su putevi fudbalski! U to je imao priliku da se uveri Aleksa Kuljanin, napadač o kojem se priča.
Letos se parafom obavezao na vernost Železničaru, članu elite iz Pančeva, u subotu uveče je debitovao za mladu tim Srbije i pogodio metu za pobedu, a da mu je neko pre samo godinu dana, kada je “bubamaru pikao” u dresu Inđije, sklapajući kraj sa krajem da preživi, rekao da će sa loptom brže nego što misli preći na ti, verovatno bi se samo nasmejao, mudro odćutao i slegnuo ramenima… Ali da se vratimo na uvodnu rečenicu - čudni su putevi fudbalski…
- Sada znam i mogu da tvrdim - nema boljeg osećaja od toga da nosiš dres sa grbom Srbije - drhtavim, ali ponositim glasom veli Aleksa Kuljanin. - Šta da kažem, a da ne zaplačem o golu na debiju… Ne znam, pametan nisam… Ponosan sam, srećan… Oprostite, nemam adekvatnih reči… Živim svoj san. Ponekad se trgnem, znate ono kad kažu, uštinite me da znam da je sve stvarnost…
Posle debakla od Francuske u Lorijenu - 0:3, Zoran Mirković je za okršaj sa Rumunima oprezno i mudro birao ratnike koji će biti odani, ne njemu veći ideji… Kada je objavio spisak za mnoge je to što se na njemu našao Aleksa Kuljanin bilo iznenađenje, ali…
- I ja sam među tim mnogima - osmeh nije izostao. - Kad treniraš uvek veruješ i ja samo mogao da zamislim da ću nekada dobiti poziv selektora, ali nisam ga očekivao sada. Selektor je verovao više od mene, hvala mu. Nadam se da sam opravdao poverenje. Saigrači su me sjajno prihvatili, kao da sam tu već dugo… Mnogo mi to znači, zbližili smo se. Dišemo kao jedan… Bolji debi nisam mogao da sanjam. Na meni je da nastavim u jakom ritmu i naravno da ostanem na zemlji…
Ne tako davno, pre nešto više od pola godine, nosio je dres Inđije, kluba za koji se znalo da će se zbog nezavidnih rezultata preseliti na srpskoligašku scenu Vojvodine… U njemu beše najčvršći šraf, a zbog načina na koji je zadavao muke rivalima bilo je jasno da će se naći na listi želja mnogih klubova… Izbor je pao na Železničar.
- Čudan je život. Niko ne zna šta nosi dan, a šta noć. Nagrađen sam za svaku kap znoja koju sam prolio. Svaki fudbaler zna o čemu pričam. Istina, nedavno sam, dok sam nosio dres Inđije, radio u igraonici, gejming… Tamo sam konobarisao, služio kafu, pića, istovremeno sve drugo što treba… Situacija u klubu je bila takva da sam morao da nađem izvor prihoda, način da sklopim kraj s krajem. To je za mene bilo lepo i korisno iskustvo. Sada sam tu gde jesam, ali ne zaboravljam kroz šta sam prošao. Znate kako kažu - sve u svoje vreme - mudro je zaključio Aleksa Kuljanin, Orlić koji je, bez sumnje, sa loptom prešao na „ti”.
„SINE, ZA ŠEST MESECI”… OTAC JE ZNAO I VEROVAO!
Aleksa je najbolji primer da se snovi ostvaruju… Pre ili kasnije svaka kockica legne na svoje mesto. A do tada treba raditi jako, predano, samouvereno, dići se posle svakog pada, dlanom zbaciti prašinu sa kolena i nastaviti dalje. Da mu je neko početkom leta rekao da će na jesen nositi dres Srbije… Da, neko mu je rekao…
- U junu je mlada reprezentacija igrala prijateljsku utakmicu protiv Grčke, u Leskovcu. izgubili smo sa 2:3, selektor je bio Aleksandar Kolarov. Gledao sam sa ocem taj meč, sećam se da mi je tada rekao “sine, za šest meseci ćeš biti tu”… Jeza me podilazi kad se setim njegovih reči. Izgleda da otac zna najbolje - reče Aleksa s ponosom u očima.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
