Pažljiva procena za fer-plej

Iza svakog uspeha stoje godine rada i odricanja, a pored - klasifikator. Učešće parasportista na takmičenju zahteva da se prethodno podvrgnu proceni u kojoj grupi mogu da se nadmeću, objašnjava prof. dr. Romana Romanov, redovni profesor i dekan Fakulteta za sport i psihologiju u Novom Sadu, član Upravnog odbora Paraolimpijskog komiteta Srbije i klasifikator za parastonotenisere.

- Ukratko, klasifikacija omogućava pošteno takmičenje - kaže Romanov: - Konkretno, u stonom tenisu potrebno je klasifikovati povredu. Na primer, kod povrede gornjih ekstremiteta razdvajaju se, kako mi to kažemo, igrajuća i „neigrajuća“ ruka. Kod osoba sa povredom donjih ekstremiteta postoje razlike u položaju tela u kolicima i još drugih detalje. Kad se to „proseje“ dobijamo fer-takmičenje.

Za kompleksnu analizu neophodne su i „klasifikacije“ klasifikatora.

- Da bi se stekla licenca klasifikatora potrebno je ispuniti dva uslova. Prvi je obrazovanje iz medicine, minimum je srednja medicinska škola, a za više nivoe lekari iz srodnih grana oblasti fizioterapije. Drugi uslov je da se klasifikator najmanje deset godina takmičio na nacionalnom nivou u sportu za koji se specijalizuje.

U zavisnosti od obrazovanja i iskustva klasifikatori se dele po nivoima: nacionalni, regionalni i internacionalni. Sledeći korak su edukatori.

- Edukatori se dele na juniore i seniore. Ja sam trenutno u „rangu“ juniora i mogu da obučavam klasifikatore na nacionalnom nivou. Ponosna sam što imam jednu „učenicu“, Aleksandru Savić, stonoteniserku koja je završila Medicinski fakultet.

Zbog specifičnosti posla klasifikatori se za pojedina takmičenja često pripremaju duže od sportista.

- Za održavanje nivoa klasifikacije neophodno je neprestano pratiti promene. Pravila sporta i tehnike igre se neprestano menjaju. Svaki klasifikator se nađe u dilemi kako da proceni da li je nešto kozmetičko pomagalo ili omogućava prednost u igri. Danas postoji protetika sa hidraulikom, rekviziti su elastičniji... U stonom tenisu još nemamo starosne kategorije, a pojavljuju se podaci koji upozoravaju da bi trebalo da ih uvedemo.

Klasifikatori su specijalizovani za sportove. Romanov za cilj ima omasovljenje struke.

- Mi nemamo klasifikatore za sve parasportove, pa se dešava da nam takmičari sa nacionalnog prvenstva zvaničnu klasifikaciju dobijaju tek na međunarodnim turnirima. Razvoj klasifikatora je dosta zahtevan, jer svaki spoort ima svoje specifičnosti. Stoni tenis ima jedanaest klasa, a atletika, na primer, mnogo više. Zato mora pažljivo da se radi kako se ne bi dogodilo da se zbog pogrešne klasifikacije upropasti trud sportiste.

Osetljivost procene osetila je na ličnom primeru.

- Propis zahteva da na međunarodnom takmičenju moraju biti najmanje dva klasifikatora. Dogodilo se da komitet jedne zemlje nije bio zadovoljan procenom koleginice iz SAD i mene. Tužili su nas, smatrajući da smo njihovom takmičaru oduzeli medalju. To je veoma osetljiv proces, jer je pitanje da li će taj takmičar više dobiti priliku da se bori za medalju koja mu omogućava i neke povlastice. S druge strane, naša pogrešna procena može da oduzme medalju nekome ko ju je zaslužio. Presuđeno je da smo bile u pravu i da smo napravili dobru klasifikaciju, što je bila velika moralna nagrada - zaključila je prof. dr. Romana Romanov.