SPOMENAR: Mirković i Đukić imali od koga da uče

Rukovodimo li se devizom „najveći uspeh učitelja je da ga nadmaše učenici”, Zoran Mirković i Miroslav Đukić, na Žurnalovoj „požuteloj” fotografiji kao uzdanice reprezentacije Jugoslavije na konferenciji za medije s modernim kačketima tik uz selektora Vujadina Boškova (1999-2001), imaće đavolski težak zadatak.

Iza člana antologijske jugoslovenske half-linije sa Olimpijskih igara u Helsinkiju 1952. (Čajkovski – Horvat – Boškov) iz doba digirovanja igrom Vojvodine, Den Haga, Real Madrida, Askolija i Sampdorije je „brdo” pehara, otud – Bata i Đuka, pored epiteta sjajnih defanzivaca još jednog zajedničkog imenitelja – trenerskog šefovanja u Partizanu, moraće baš da se potrude.

Mirkoviću, ostane li na klupi Srbije i za meč sa Engleskom, „crta” se istorijska šansa – pobedom na Vembliju približio bi reprezentaciju velikom takmičenju (baraž za SP) i, na taj način, velikom Vujketu, autoru plasmana na EP 2000. u Belgiji i Holandiji, izborenog posle legendarnih utakmica s Hrvatskom.