Zaslužan za 80 medalja

Kad je Nenad Lalović, predsednik Svetske rvačke federacije, otvorio Svetsko prvenstvo za mlađe seniore, iz dvorane SPENS mnogi su se  preselili u amfiteatar, gde je održana promocija dokumentarnog filma o Željku Trajkoviću „Kada san postane java“.

Divna priča autorke Stojanke Lekić u trajanju od 58 minuta, privukla je ogromnu pažnju. Počelo se od Trajkovićevog rodnog Zrenjanina, njegovog matičnog kluba Proletera, pa prekoo reprezentacije za koju je 1990. godine na SP u Rimu osvojio bronzanu medalju.

Posle sjajne sportske karijere, usledila je uspešna funkcionerska i traje još uvek. Postao je predsednik Proletera pre četvrt veka, spasao ga propasti i napravio najuspešniji srpski rvački kolektiv, evropskog formata. Dve decenije bio je čelnik RSS, od kraja 2023. radi u Ministarstvu sporta, danas kao posebni savetnik ministra Zorana Gajića.

Član je Evropskog rvačkog BIROA. Godinama je u OKS. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, od svetske i evropske rvačke federacije, više Saveza drugih država, Majske i Spartakove nagrade...sve je to zabeleženo u dokumentarcu.

U filmu su o Trajkovićevom radu i uspesima, govorili i gotovo svi bili prisutni: Nenad Lalović, Božidar Maljković, Vanja Udovičić, Milan Jelić, Milorad Dokmanac, olimijski šamion iz 1984. Vlado Lisjak, nekadašnji i sadašnji asovi: Davor Štefanek, Goran Kasum, Robert Molnar,braća Viktor i Mate Nemeš, Sebastian Nađ, predsednici Proletera Dragan Vulešević i Boban Cekić, predsednici rvačkih saveza Severne Makedonije Dejan Bogdanov i Hrvatske Vlado Bregović, članovi evropskog BIROA... Primer je vrhunskog sportskog funkcionera, svi su se složili i naglasili da je njegove uspehe, teško dostići.

Trajković je govorio o počecima, kad ga je u tajne rvanja uveo Branislav Piperski i vodio od pionira do seniora, kako je Darko Nišavić, puno uradio za njegovu sportsku karijeru, kako je savladao Mađara Takača za svetsku bronzu, a bio autsajder i odlične savete dobio od reprezentativca Nandora Saboa...

- Rvanje i rvači su moj život – tako je u filmu rekao „Trajs“, kako Trajkovića oslovljavaju, a to su kazali i reprezentativci, da je brinuo o njima kao roditelj.

Krasila ga je ogromna upornost, znao je put da ostvari ciljeve, kao rvač bio je sjajan taktičar, uvek fizički spreman, kao funkcioner posvećen mkasimalno u svakoj akciji. Napravio je tim ljudi koji su, zahvaljujući njemu, uvaženi i od funkcionera svetske i evropske federacije. Niko se ne čudi što je Srbija bila toliko puta, domaćin najvećim svetskim rvačkim takmičenjima. Kad je Trajković na čelu organizacije, onda je sve na najvišem nivou.

Jasno je istaknuto da je najzaslužniji za rezulate u rvačkom sportu u poslednje dve decenije, kad je osvojeno 80 medalja, od toga 50 seniorskih.

Film je prikazan na Festivalu sportskog filma na Zlatiboru i u Milanu na Međunarodnom festivalu sportskog filma u konkurenciji 130 zemalja sa pet kontinenata.