Prva godina novog olimpijskog ciklusa obeležena je velikim uspehom reprezentacije Srbije u sedećoj odbojci. Na Prvenstvu Evrope u mađarskom gradu Đeru osvojeno je četvrto mesto.
- Reprezentacija je formirana 2005. za učešće na Prvenstvu Evrope u Nemačkoj. Prvi veći rezultat je ostvaren osvajanjem petog mesta na šampionatu kontinenta 2009. u Poljskoj. Uspeh je ponovljen 2021. u Turskoj. Ove godine je konačno napravljen napredak za još jednu poziciju koji nas je učinio veoma ponosnim - kaže Vilijam Maksimović, generalni sekretar Saveza sedeće odbojke invalida Srbije i nastavlja: - Nadam se da ćemo u budućnosti uz pomoć Paraolimpijskog komiteta Srbije i Odbojkaškog saveza Srbije podići nivo. Kad Odbojkaški savez završi centar u Novom Beogradu imaćemo mogućnosti da se tamo okupljamo i treniramo u boljim uslovima.
Kako biste opisali trenutni status sedeće odbojke u Srbiji?
- Imamo dva kolektivna parasporta, košarku u kolicima i sedeću odbojka. Ostali su pojedinačni. Mi smo u boljoj poziciji jer se takmičimo u A diviziji.
Koliko je sedeća odbojka kao sport prepoznata u javnosti, da li su rezultati ostvarenih poslednjih godina popravili situaciju?
- Država i lokalna samouprava pomažu koliko mogu. Parasportisti su izjednačeni sa sportistima, svaka medalja je finansijski nagrađena, postoje i stipendije... Odbojkaški savez nam maksimalno pomaže opremom, strukom i promocijom. Na nedavno održanom Sajmu sporta na Adi Ciganliji smo predstavili sedeću odbojku. I lokalne opštine finansijski nas podržavaju, učestvujemo na raznim manifestacijama. Situacija u medijima bi mogla da bude bolja. Ima dešavanja koja bi boljim izveštavanjem pomogla da se sport afirmiše.
Sedeća odbojka je mnogo više od sporta. Kako izgleda put od igrača do terena?
- Sedeću odbojku igraju osobe bez donjih ekstremiteta. Mnogi se kreću uz pomoć proteza. Gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša su uklonili dosta barijera i osobama sa invaliditetom olakšali kretanje, prilaz zgradama, objektima, salama.. To su prepreke koje osobe sa invaliditetom savladavaju sa više ili manje teškoća. Ipak, nama je lakše nego košarkašima u kolicima. Lakše odlazimo na putovanja, dovoljan nam je kombi „8+1“ da odemo na takmičenje, dok košarkaši u kolicima moraju da imaju veću logistiku.
Gde reprezentacija trenira?
- Trenutno smo u Osnovnoj školi „Đuro Jakšić“ i u Zavodu za sport na Košutnjaku.
Šta vas najviše pokreće, motiviše da trenirate?
- Najbolja i najveća motivacija je druženje, terapija kroz sport...
Kakva je situacija za ženskom sedećom odbojkom?
- Nažalost, još nismo napravili žensku repreprezentaciju. Pokušavali smo, nema zainteresovanih...
Šta je najvažnije da sedeća odbojka postane više vidljiva, da ljudi bar jednom pogledaju utakmicu?
- Ne samo za sedeću odbojku, već za bilo koji sport osoba sa invaliditetom, verujem da bi pomogla organizacija nekog velikog takmičenja. Mislim da bi Srbija mogla da organizuje evropsko prvenstvo u bilo kom sportu. Onda bi se pokrenuli i mediji i tako pomogli afirmaciju sporta. Ove godine igrali smo u Zlatnoj ligi i Srebrnoj ligi. U Francuskoj je organizator doveo učesnike osnovnik škola. To je bilo lepo doživeti. Kad igrač vidi pune tribine, a publika navija utakmica je drugačija.
Kakvi su sledeći planovi i ciljevi?
- Razvoj baze i podmladak. Osobe sa invaliditetom su malo zatvorene, ne žele u javnost i problem je doći do mladih, a kad se uključe više su zainteresovani za pojedinačni sport. Mali je procenat među osobama sa invaliditetom koji su se pre povrede bavili nekim sportom, pa posle nastavili kad su se povredili. Uglavnom su se sportom bavili u školi ili rekreativno. Plan je da pokušamo da omasovimo sport - zaključio je Vilijam Maksimović.
NIJE LAKO KAKO IZGLEDA
Kakva je reakcija onih koji prvi put dođu na utakmicu sedeće odbojke?
- Utakmice su zanimljive i atraktivne. Igra šest igrača na terenu širine šest metara i deset dužine, sa mrežom na 1,15 metara. Ljudi ponekad misle da je lako jer vide da igrači sede, ali ko proba uveri se da nije tako. Naporan je sport, prave se razne kretnje, prijem lopte, udarac, potrebna je sinhronizacija pokreta i uigranost sa ekipom. Naporno je i za, da tako kažem, „prave“ odbojkaše.
OD REKREACIJE DO KLUBA
Šta vas je lično pokrenulo ka sedećoj odbojci?
- Ja sam nastradao 1999. na Kosovu kao oficir Vojske Srbije. Otišao sam u penziju 2002. Od osoba sa invaliditetom u bolnici „Rudo“ saznao sam da u Sportskom centru Banjica imaju tri puta nedeljno termine za rekreaciju. Otišao sam tamo, upoznao ljude, počeo da igram.. Posle nekog vremena osnovao sam Klub sedeće odbojke „Smeč“, uključio se u rad Saveza...
REZULTATI SVE BOLjI
Savez sedeće odbojke invalida Srbije je osnovan 2007. godine sa sa ciljem da doprinese razvoju, afirmaciji i promociji sedeće odbojke za osobe sa invaliditetom kao sport značajan za integraciju i inkluziju osoba sa invaliditetom.
Dugo godina najbolji rezultati su dva peta mesta na evropskim šampionatima EP 009. i 2021, bronzana medalja u Ligi nacija 2022. i osvajanje većeg broja međunarodnih turnira.
Osvajanjem devetog mesta na EP 2013. godine u Poljskoj, reprezentacija je obezbedila pravo direktnog učešća na turniru 2015. godine u Nemačkoj, na kojem je ponovila rezultat i ponovo izborila pravo direktnog takmičenja na EP 2017. i stekla pravo učešća na Interkontinentalnom kupu u martu 2016. u Kini na kojem se odlučivalo o poslednjem putniku za Paraolimpijske igre u Brazilu. Nažalost zbog nedostatka finansijskih sredstava nije mogla da otputuje na takmičenje.
Na EP 2023. i Italiji je osvojeno peto mesto, a na ovogodišnjem EP u Mađarskoj Srbija se prvi put borila za medalju. U meču sa treće mesto je poražena od Ukrajine.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
