Jovan Dučić je pre skoro 100 godina počeo kultno delo - „Car Radovan je car careva, vladar sudbine, gospodar svemira. On nosi zlatnu sekiru na ramenu, jaše konja koji je beo i visok kao brdo pod snegom i na ruci drži buljinu sa ognjenim očima, kako bi u noći mogao videti pred sobom.”
Veliki pre svega pesnik, potom i diplomata je kroz više stotina stranica „Blaga cara Radovana” opisao sreću, ljubav, mladost, prijateljstvo...
Misli velikana lako mogu da se prenesu na sve sfere društva, čak i košarku. U ovom slučaju na Partizan.
Počev od uvodne rečenice, „vladar sudbine” u crno-belom taboru je, ispostavilo se, Karlik Džons.
Poraz od Pariza (83:101), praćen teškim scenama na tribinama, pokazao je da crno-beli bez plejmejkera ne mogu – povređenog i trenutno nepostojećeg. Dvejn Vašington se mučio u prenosu lopte, frustriran agresivnošću protivnika mnogo šutirao za tri i potpuno zaustavio fluidnost u napadu. Čekao se samo trenutak kad će izabranici Frančeska Tabelinija da prelome susret, jer, zaista, Valjak nije imao kompaktan roster. S druge strane, Južnosudanac bi našao način da uspostavi svoj tempo igre, što mu je i zaštitni znak.
„Stari mudraci su propovedali – uslov sreće je da se ništa ne čeka”.
Kao da je znao Dučić šta da poruči ekipi iz Humske. Umnogome je nejasno zašto su, mesec dana posle početka sezone, dozvolili da igraju sa 10 pojedinaca dva takmičenja – oba proširena. Povrede, nalik Karlikovoj, samo su očekivani produkt umora.
„Niko nema pravo da bude očajnik, očajanje nije nikakvo uverenje, nego samo fizička nemoć, bolest ili najčešće glupost”.
Postoji deo gde su šampioni Srbije i poslušali čuvenog pesnika! Usvojili su plan igre protiv ekipe iz Grada svetlosti, uprkos nezavidnoj situaciji i sproveli ga u delo. Ostvarili su značajno više pokušaja iz igre, bili nadmoćni u skoku, ali kritično odsustvo organizatora igre ispoljilo se u siromašnom broju asistencija (12).
„Užasi života postanu jednim delom naše sudbine samo ako se u njih naročito udubljujemo.”
Postoji li korist od kukanja? Možda u svakodnevici „običnih” ljudi opterećenih egzodusima. Međutim, savremena košarka ne dozvoljava. Partizan već večeras (21) u Areni dočekuje Borac i svi su svesni da će da škripi na sve strane. Ali, veći je problem duplo kolo Evrolige. Crno-beli putuju u Bugarsku na megdan Hapoelu (29. oktobar), potom u Beograd stiže Barselona (31. oktobar). Pojačanja su neophodna, naročito na poziciji plejmejkera i o eventualnim uspesima može da se debatuje samo ako akvizicije dođu. Inače, piši propalo.
„Nema apsolutne nesreće ni apsolutne sreće – zato ih obe istovremeno proživljavamo.”
Navedeni citat je pre svega poruka za navijače, naravno i igrače. Sezna je toliko duga, da su rolerkosteri emocija postali nova normalnost. Moguć je sled događaja da se teški period potpuno zaboravi pobedama u duplom kolu – ne bi bio prvi put. Šampioni su smireni, svesni kvaliteta i željni da greške isprave. Srećom, Partizanu ne nedostaje volje – „samo” veći igrački kadar.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
