Svetislav Pešić, donedavno selektor reprezentacije Srbije, juče je na Beogradskom sajmu knjiga, promovisao dopunjeno izdanje svog dela - „Moja igra - moj put” - „Život trenera nije bajka”.
Promociji su prisustvovali predsednik KSS Nebojša Čović, Filip Sunturlić potpredsednik za marketing i finansije i direktor muške reprezentacije, Ana Joković potpredsednica za žensku košarku, Žarko Zečević potpredsednik OKS, profesor Vladimir Koprivica...
Trofejni stručnjak je u jednočasovnom izlaganju govorio na različite teme, između ostalih i onih koje se tiču uspeha i neuspeha, ali i najsvežijih trenerskih priča vezanih za Evropsko prvenstvo u Rigi...
- Ljudi su već izvukli sve zaključke, šta imam da pričam sada… Mogu da govorim o preprekama i problemima, ali trener je tu da pronađe rešenja. Nema problema, samo rešenja. Trener je taj koji mora da pronađe rešenje, u svakoj situaciji. Mi smo ovde malo bili ismejani, i danas nam se smeju ljudi koji ne vole košarke, koriste je, to mogu javno da kažem, za samopromociju – kazao je Pešić.
Iskusni stručnjak je potom u istom tonu nastavio:
- Dobiješ privilegiju da možeš da pričaš o košarci i to ne znaš da iskoristiš, da košarku guraš napred. Sa svim primedbama i kritikama. Ismevanje i vređanje tima, trenera, stručnog štaba, to je baš degutantno. Takve stvari mogu da mi zasmetaju samo od ljudi do kojih mi je stalo. Ako mi Zeka kaže nešto tako, ja to uvažim jer mi je stalo do njegovog mišljenja.
U Rigi svakako nije bila bajka kad je reprezentacija u pitanju, ali Pešić kaže da naslov knjige „Život trenera nije bajka” ne može da se primeni na njegovu karijeru.
- To za mene ne važi, jer to što sam napravio sebi i mojim najbližima, ipak, je nešto što je teško ostvarivo. Meni je najdraža pobeda bila protiv Australije, pošto smo posle minusa od preko 20 razlike uspeli da pobedimo… Nismo mi bolji od Australije…
Pešić je potom još jednom istakao nešto o čemu je u poslednje vreme učestalije govorio:
- Moramo da shvatimo da mi nismo najtalentovaniji na svetu u košarci. Ako to ne učinimo, nećemo više videti uspeha. Najozbiljnije govorim. Moramo da budemo svesni da ima i talentovanijih od nas. Po mom ubeđenju, pogotovo sada kao zemlja sa šest i po miliona stanovnika, moramo da pronađemo put kako da taj talenat pretvorimo u kvalitet.
To podrazumeva i da moramo da se menjamo:
- Bez organizacije, nas nema. Imamo novog predsednika Saveza i verujem mu da će sa novim ljudima naći novi kolosek, prilagodljiv uslovima u kojima živimo. Ne uradi li se to, nema košarke u Srbiji. Ne da nećemo osvajati medalje, nećemo se ni kvalifikovati za velika takmičenja. Sada dolaze mladi treneri, novo rukovodstvo Saveza, nadam se da će uz moju pomoć, koliko smatrate da je potrebna, napraviti tim za Los Anđeles. Moramo prvo da se kvalifikujemo, a biće to težak posao za novog trenera. Nikom nije lako.
Pešić je imao i poruku:
- Ne prozivam nikog, ali moramo da shvatimo jednu stvar, u svakom biznisu, tako i u košarci, dokle god je košarka cilj - uspećeš. Onog trenutka kada košarku počinješ da koristiš za lične interese – nema uspeha. Neka se svi zamisle, kakvu odgovornost imaju za budućnost srpske košarke, jer će vas nekad neko prozvati.
INDIJANAPOLIS JE BIO BAŠ VELIKI USPEH
Prisetio se Pešić 2002. i poslednjeg zlata, Svetskog u Indijanapolisu.
- Bio je to baš veliki uspeh, naravno. Ali, najveće ispunjenje doživeo sam kada smo se vratili u Beograd. Pogotovo na putu od aerodroma do mesta prijema. Pomislio sam kako smo baš nešto veliko napravili. Pobeđivali smo i gubili, što je normalno u sportu. Ipak, priznanje koje smo dobili od naroda je nešto fenomenalno. To nas je dalje motivisalo, jer i mi treneri živimo od motivacije - kaže Pešić
MORAO SAM DA NAUČIM DA SLUŠAM IGRAČE
Kaže Pešić da je tokom godina dosta napredovao kao trener.
- Jedan sam od trenera koji se popravio u poslednjih 20 godina, jer sam shvatio da moram da naučim da slušam igrače. Ranije sam mislio, dok sam bio mlađi, da ću izgubiti autoritet ako budem slušao igrače. Sada bih svim trenerima preporučio da slušaju igrače i da ih dobro čuju. To će biti način da naprave još bolju komunikaciju uz uzajamno poverenje, koje je mnogo važno za obe strane. Treba znati da se prilagodiš i učiš da slušaš, jer od igrača možeš da dobiješ mnogo dobrih ideja".
DA SE NISMO KVALIFIKOVALI NA SP U MANILI…
U „novijoj trenerskoj karijeri”, kako kaže Pešić kao dva najveća uspeha izdvaja pobedu protiv Australije i plaman na Svetsko prvenstvo u Manili gde je reprezentacija osvojila srebrnu medalju.
- Da se nismo kvalifikovali za Mundobasket, ne bismo otišli na Olimpijske igre. A, vek postojanja košarke u Srbiji, koji smo slavili pre godinu i po dana, ne bismo slavili, to bi bio pogreb. Uspeli smo da se kvalifikujemo, a oni koji to bliže prate znaju šta smo napravili posle. To su za mene kao trenera najveći uspesi u ovim godinama na klupi Srbije.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
