Kada bi se govorilo o legendama našeg sporta, ime Zorana Tute Živkovića izgovara se s posebnim poštovanjem. Njegov rukometni put, satkan od znanja, predanosti i strasti prema igri, oblikovao je generacije igrača i trenera koji i danas nose njegov pečat. Jedan od najvećih stratega ikada bio je više od trenera – bio je vizionar koji je razumeo rukomet kao filozofiju, način života i umetnost kretanja.
Ekipe koje je predvodio Zoran Tuta Živković nisu igrale samo rukomet, to su bili gladijatori željni pobeda i trofeja. Svaki njegov trening bio je lekcija o životu, a svaka utakmica pozornica na kojoj se rađala čista emocija.
Danas, kad je o Zoranu Živkoviću snimljen dokumentarno sportski film, svako u Srbiji, od 7 do 77 zna priču o legendi, o besmrtnosti jednog rukometnog velikana.
- Nemojte mene, znate da ja ne volim da pričam – rekao je Zoran Živković hodajući dvoranom Lagator u Loznici, gradu u kom je pred utakmicu Srbije i Slovenije bila projekcija dokumentarno-sportskog filma „Nepobediv“.
Ali, niste dugo davali intervju, film je dobar povod, a i priča je za „Sportski žurnal“...
- Hajde da probamo, pucajte.
Da krenemo od filma?
- Iskreno, nisam želeo da snimam film i dugo sam se protivio toj ideji. Ja sam čovek u godinama i nije mi to potrebno, ali producent i idejni tvorac, Oliver Paunović bio je veoma uporan i ubedio me. Na kraju je ispalo sve dobro.
Reakcije su fenomenalne?
- Većina ljudi sa kojima sam razgovarao bili su zadovoljni posle filma, a nadam se da će tako biti i ubuduće. Taj film govori o mojoj sportskoj karijeri koja je bila veoma duga i, kažu, uspešna.
Nemojte da budete skromni, rezultati dovoljno govore...
- Bila su druga vremena, ali slažem se, bilo je lepih rezultata, setim se često nekih stvari, utakmica, situacija.
Dugo Vas nema u rukometu, da li pratite utakmice?
- Sve! Gledam Ligu šampiona, velika takmičenja, domaću ligu, mislim da ništa ne propustim. Danas je tehnologija takva da sve može da se pogleda i kad prođe utakmica. Moram da Vam priznam, ne gledam utakmice kao navijač, već isključivo kao trener.
Koliko se rukomet promenio?
- Dosta. Postao je agresivniji, jači, brži, nema tu puno lepote više. Gledam kako neki treneri postavljaju taktike, pa se iznerviram, ne sviđa mi se to. Ali, generalno, ima dobrih stvari, segmenata i uvek sam za unapređenje ako je dobro.
U čemu je najveća razlika nekad i sad?
- U fizičkoj pripremi, danas se dosta trči, pravila igre su se promenila i ona zahtevaju bolju fizičku pripremu. Međutim, nekada je rukomet bio tehnički doteraniji, da tako kažem. Sada taj segment nije toliko zastupljen, ali druga su vremena.
Da li je tačno da danas kad gledate utakmicu, iako jedna ekipa vodi sedam, osam razlike, znate da će na kraju da izgubi?
- Istina je, jer gledam kao trener i vidim šta se pogrešno radi i gde će to da odvede. Desilo se, da ne pominjem utakmicu i trenera, video sam na plus devet da će izgubiti. I tako je bilo.
Bili ste jedan od prvih trenera koji je uveo igru sedam na šest, danas je to neizbežno na svakom meču?
- Trudio sam se da iskoristim maksimalno svoje igrače, da vidim koga mogu najbolje da upotrebim. Naravno, koristio sam sve mogućnosti koje pravila igre dozvoljavaju, pa mi je tako palo napamet da uvedem sedmog igrača, igrao sam sa četiri beka tu utakmicu. Iznenadio sam mnoge, malo i svoje igrače.
Šta je trenutno problem srpskih trenera?
- Nemaju uslove da napreduju, potrebni su im seminari, edukacije, da malo vide kako drugi rade. Naša trenerska organizacija broji sedamsto stručnjaka, pa siguran sam da među ima neko ko je dobar. Potrebna je edukacija, da se treneri malo posvete radu, da ne misle da sve znaju i mogu.
Treneri nemaju kontinuitet u radu?
- Imamo veliki broj mladih igrača, odličnih, ali nismo još uvek stvorili tim koji u kontinuitetu može da igra duže vreme. To je problem, stalno se menjaju igrači, reprezentacija je retko kad u istom sastavu. Verujem da će dolaskom Raula Gonzalesa situacija biti bolja, da će se taj trend promeniti.
Da li Vas je od povratka u Srbiju kontaktirao neki trener i zatražio pomoć, savet?
- Nije, poslednjih deset godina sam u zemlji, ali me nikada niko nije pozvao.
Da li bi ste izašli u susret da jeste?
- Naravno! Ako bi neko zatražio savet, odmah bi pomogao, bar bih usmerio ili rekao kojim putem da krene, a njegovo bi bilo da li će to da prihvati.
Nije Zoran Živković na kraju propustio priliku da pohvali RS Srbije.
- Mislim da je Savez formirao dobru grupu ljudi koji idu u pravom smeru. Evo, dolazak Raula Goznalesa je jedan korak, vidim da rade dobro, da pokušavaju da postave stvari na svoje mesto. Verujem im i znam da će biti bolje nego što je bilo – rekao je Zoran Živković.
DOSTA ZAOSTAJEMO ZA SVETSKIM RUKOMETOM
Koliko naš rukomet zaostaje za svetskim?
- Dosta. Ne mislim samo fizički, već u svakom smislu, taktičkom, tehničkom, dosta kaskamo. Treba vremena za sve, mislim da Raul to može i bitno je da reprezentacija ima kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Ovi mladi momci uz dobar rad mogu da napreduju i u dogledno vreme da se približe svetskim silama, bar među deset najboljih timova.
RAUL GONZALES MOŽE MNOGO
Šta mislite o novom selektoru Raulu Gonzalesu?
- Veoma poštujem Raula. Iskusan je trener, radio je u odličnim klubovima, osvajao i Ligu šampiona. Pratim ga duže vreme i dopada mi se kako radi, gde god je otišao ostvario je rezultat. Mislim da će za mlade igrače on biti odličan, jer zna kako da stvara tim.
Zoran Živković je dodao:
- Ogledalo njegovog rada može da se oslika ako edukuje bar dva trenera tokom njegovog mandata. Da kad jednom ode, Srbiji ostanu dva, tri odlična mlada stručnjaka. Mislim da je to neophodno, da napravi piramidu, sistem i edukuje naše stručnjake.
SVIĐAJU MI SE KUKIĆ I DODIĆ
Ko Vam se sad dopada igrača?
- Sviđa mi se veoma Lazar Kukić, mislim da je on pravi srednji bek, onako po svačijem ukusu. Tu je i Stefan Dodić iz Vojvodine, momak sve vidi, on može da bude veoma dobar igrač i da ima odličnu karijeru. Ima tu još dosta momaka, ove mlađe selekcije su zaista dobre, ima tu nekoliko momaka koji mogu da postanu vrhunski. Njima je sad potreban rad i veoma je bitno da ih sad izgradimo, da odu u dobre klubove i razviju se.
BOLjE DA NE POMINjEM ANEGDOTE
Na pitanje da li su neke priče mit, poput bacanje trenerke protivniku u kontri na glavu kako bi Železničar ušao u Prvu ligu ili oduzimanje crvenog kartona sudiji, Zoran Živković je istakao:
- Bolje da ćutim i ništa o anegdotama ne pričam.
A nije tajna, popularni Tuta je bio nepredvidiv, nikada niko u timu nije zvao šta sprema, šta može da uradi, a za pobedu i svoj tim, nije birao sredstva.
EGIPAT SE POKLONIO TUTI
Zoran Živković nije samo ostavio dubok trag u jugoslovenskom i evropskom rukometu, on je najzaslužniji za razvoj rukometa u Egiptu, gde ga i dan danas gledaju kao uzvišeno biće.
Popularni Tuta je predvodio Faraone od 1999. do 2003, da bi vratio opet u Egipat 2005.
Upravo pod dirigentskom palicom Zorana Živkovića, Egipat je 2001. godine stigao do istorijskog polufinala Svetskog prvenstva.
ZORAN ŽIVKOVIĆ
DATUM ROĐENjA: 5. april 1945. u Nišu
POZICIJA: Golman
IGRAČKI KLUBOVI: Železničar, Crvenka, FAP, Metaloplastika
TRENERSKA KARIJERA: FAP, Železničar, Metaloplastika, Crvena zvezda, Vardar, Naisus, Jugoslavija, Kuvajt, Tunis, Egipat, Makedonija
MEDALjE
OLIMPIJSKE IGRE
Zlato – 1972. u Mihnenu
Zlato – 1984. u Los Anđelesu
SVETSKA PRVENSTVA
Zlato - 1986. u Švajcarskoj
Srebro – 1982. u Nemačkoj
Bronza – 1999. u Egiptu
EVROPSKO PRVENSTVO
Bronza – 1996. u Španiji
1985. GODINE Zoran Živković osvojio je titulu Kupa šampiona na klupi šabačke Metaloplastike
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
